• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            “Ljudi ne shvataju da je svaki dan borba, borba za dobre misli, borba za čistu dušu, borba za još jedan osećaj radosti, sreće, mira, borba za susret sa dobrom dušom… Borba za još jedan dan radosti uprkos, uprkos svemu onome što nas snalazi…” (Isidora Bjelica, Spas).

            - O FUTOŠKOM KUPUSU, kao i svim starim kulturama je zdravlje. Svaka biljna vrsta posebno ona samonikla neverovatno je zdrava, samo treba to da shvatimo - poručuju iz Udruženja proizvođača i prerađivača futoškog kupusa i futoškog kiselog kupusa, nakon dve decenije prisustva Udruženja na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, na štandovima “Srpski kvalitet”, jezgru istrajne i beskompromisne borbe za kvalitet poljoprivrednih proizvoda u našoj zemlji.
            Za Miroljuba Jankovića, predsednika Udruženja, ima tu mnogo više od borbe za dobit, priznanja. Za njega je futoški kupus duhovna kategorija iza kojeg će stajati dok god živi. Jer, ova jedinstvena biljka, vezana je za Futog, koji je zvanično na Mitrovdanskom vašaru 1578., Futog proglasila prestonicom kupusa. Glavicama kupusa plaćao se porez, hranila vojska, a svež kupus koristio kao lek. Futoški kupus je bio jedan od tri poljoprivredna proizvoda, uz Društvo pčelara “Jovan Živanović” i “Begečke povrtare”, kojima je grad Novi Sad 2016. pomogao u procesu dobijanja sertifikata proizvoda sa oznakom geografskog porekla,
            - Ukoliko budem imao priliku da se i dalje pojavljujem na ovoj manifestaciji doći ću bez obzira na uslove i troškove. Osećam obavezu da prenesem priču o FUTOŠKOM KUPUSU, od semena do svežeg i kiselog kupusa, jer kulture kao što je FUTOŠKI KUPUS, poput ostalih authtonih sorti koje smo sačuvali, ako smo sačuvali, biće zlata vredni - ističe Miroljub, dodajući da je proizvođačima, ujedno i promoterima ovog, jednog od najvećeg brenda u Vojvodini i Srbiji, glavni motiv da se priča o kupusu prenosi dalje, da uđe u uši potrošača, kao nešto prirodno, čisto, zdravo.
            - Ovo je za mene duhovna priča, jer ćemo svi mi u jednom trenutku morati da se vratimo prirodi, njenim zakonima i odnosima. Ukoliko to ne uradimo nećemo biti u sjajnoj situaciji. FUTOŠKI KUPUS zaslužuje ne samo pažnju odgajivača, Udruženja, nego i Futoga, Vojvodine, naše zemlje. Ne samo zato što je brendiran nego što je biljka od koje može puno da se nauči, da nas vrati na razmišljanje o našoj vezi sa živim svetom, posebno biljkama, koju smo, nesvesni toga, prekinuli i dozvolili da se desi proces hibridizacije, ukrštanja različitih vrsta ili varijeteta kako bi se dobili hibridi sa poželjenim osobinama, i tiče se budućnosti -objašnjava gospodin Janković.
            Nekada je svaka kuća “imala zdravlje pored sebe”, kacu sa kiselim kupusom, Nekada pravilo, danas izuzetak. Zato je za proizvođače FUTOŠKOG KUPUSA, istinskih ljubitelja ove biljke, svesnih svih njenih pozitivnih svojstava, vrlo važno da pokušavaju da ponovo konektuju čoveka i prirodu.
            - Skeptičan u konformizmu, dominantan oblik razmišljanja današnjih generacija, neće trajati večno, i hteo ne hteo, čovek će biti primoran da misli šta, kako i koliko jede, jer će to biti presudno za njegov opstanak. Jer proces hibridizacije se preneo i na hibridizaciju vremena, koja utiče na stare sorte sa genetskim zapisom od davnina, a na nama je da li želimo ili ne da podržimo te namerno izazvane promene - kaže naš sagovornik.
            Sećanje na siromaštvo i trpezu sa jednostavnim jelima, poput gljiva, kopriva i drugog bilja iz prirode, zamenjeno je obiljem hrane, mesa, kao odraz imanja, blagostanja …, dok se prva gastronomska sila sveta – Francuska, diči supom od luka, varivom od povrća Ratatui (Ratatouille), kupusom, gljivama na bezbroj načina… Futožani su pre nekoliko godina izdali Kuvar sa 100 recepata na bazi kupusa, za čega je bilo potrebna samo kreativnost.
            Budući da su tokom godina, članovi Udruženja FUTOŠKI KUPUS preuzeli lidersku ulogu u promovisanju proizvođača autohtonih sorti, proizvoda proizvedenih po principima organske poljoprivrede, kao i proizvoda sa oznakom geografskog porekla, kroz  sveprisutnost, edukaciju, reprezentativno kuvanje slatkog i kiselog kupusa na nebrojanim manifestacijama, otišli su i korak dalje učinivši dostupnim seme FUTOŠKOG KUPUSA, svim zainteresovanim.
            - Ovim gestom hteli smo da poručimo da svako ko ima bašticu, deo travnjaka, mogao da ima svoju salatu, paradajz, kupus, bilo koju bi vrstu autohtonog povrća, da ne mora da ide na pijacu i razmišlja da li je i koliko prskano. Za FUTOŠKI KUPUS je sada, krajem maja, par dana ranije ili kasnije, idealno vreme da se posadi, kako bi za konzumiranje dospeo u oktobru, jer od ubacivanja semenke u zemlju do glavice treba minimum 135 dana.