• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Jednom prilikom Georg Bernard Show je šaljivo primetio da ne postoji iskrenije ljubavi od ljubavi prema hrani. Neko će se sa tim složiti, drugi ne, ali hrana, kao nasušna potreba i sredstvo opstanka, jednako prija i telu i mislima i duši, jer “isti čovek može biti tvrdi pesimista pre ručka i uvereni optimista nakon njega”, kako tvrdi Aldous Huxley.    Stevo Karapandža, najveći kuvar sa naših prostora, sigurno i šire, svoje profesionalno umeće načinio je umetnošću. U Srbiju dolazi po pozivu i obavezama kao člana žirija u brojnim kuvarskim takmičenjima, ali retko za sve poštovaoce njegovog lika i dela. Onih kojji vole da čuju njegove mudrosti, pouke o kulturi ishrane, koje nesebično deli.

            - Jako mi godi poštovanje koje ja i moja profesija doživljavamo u ex zemljama i svaki put kada me pozovu rado se odazovem - rekao je povodom učešća u ulozi domaćina, predsednika žirija, na“Aqua Doria festivalu”, održanom 24. i 25. maja, u znak sećanja na Boru Đurovića, koji je obeležio novosadsku ugostiteljsku scenu.
            - Moje aktivno prisustvo na festivalu, koji je posetilo puno sveta, lepog i nasmejanog, ljubitelja dobre hrane, gastro i eno znalaca, puno me veseli - prokomentarisao je veliki Chef, ali i u svom stilu, kritički, a dobronamerno dodao: - Teško je u ovim našim (k)rajevima promeniti običaje, navike ljudi, drsko ću reći “krkački” mentalit koji podrazumeva ogromne porcije i ostatke nepojedene hrane na stolu. Mnogi ponesu ono što ostaje kući, a ja sam protivnik toga i teško mi je da u nekom restoranu poručim samo jedno jelo, jer mi je to dovoljno. Od mene, kao i drugih gostiju, očekuje se da nakon predjela naručimo supu, glavno jelo, zatim desert, a to je ubitačno. Zato ne čudi što je problem sa viškom kilograma akutni i sveprisutan, pogotovo kod dece. Zato se trudim da dam neku ideju, npr. da "Cordon Bleu", kao i drugi poznati specijaliteti, treba da se pripremaju po originalnom receptu, ali često preovladaju lične kreacije kuvara, tako da ćete pod tim nazivom naći svega i svačega.  Neretko se susreće sa ogromnim količinama hrane čak i u restoranima koje dobro poznaje, gde meni za degustaciju vina prati 14 različitih jela i savetuje da maksimalno sedam, idealnih pet za uživanje i da bi degustacija imala smisla. To su razlozi zbog kojih preporučuje fine dining restaurants, gde se kvalitetna hrana konzumira po svetski priznatim standardima, ukusna i u granicama zadovoljavanja potreba. Smatra da je segment gastronomije doživeo znatan napredak otvaranjem novih, specijalizovanih restorana, a posebna uloga u tom procesu pripada vinarima.     
            - Imamo prekrasna vina koja mogu parirati vinima iz najpoznatijih vinskih regiona, ali i viskokvalitetnih rakija, čega pre nije bilo. Možda smo sa ovim našim rakijama od dunje, loze, kajsije…, u prekrasnoj ambalaži, malo i zakasnili, ali zapravo, nikada nije kasno. U mojem restoranu u Švajcarskoj (Ennetbaden) imao sam grape (Grappa, italijanski destilat sličan lozovači), koje ne mogu ni da se porede sa našim rakijama “iz čiste prirode”, a napravili su sa njima svetski boom - objašnjava gospodin Karapandža, preporučujući da se značajnija pažnja posveti marketingu.
            Pozitivnim ocenjuje sve brojnije gastronomske manifestacije i kuvanje na otvorenom, što se poklapa sa trendom u svetu, odnosno vraćanju iz zaborava starih jela i praksi kuvanja.      - Za mene su manifestacije super, super i treba ih negovati. I dane sarme, svinjokolja, pasulja, ribljih čorbi, gulaša…, divnih jela ispod sača. To su događaji koji zbližavaju ljude, zovu ih na druženje, žene pripremaju kolače… Svake godine odlazim u Niš, na manifestaciju u kojoj cela ulica, 70 muškaraca kuva lovački fish paprikaš. Treba to negovati.
            Nasuprot tome, hrana s nogu, po njemu, nije samo svetski trend. Hamburgeri, pljeskavice, hot dogovi koji se nude po kioscima su po njegovim rečima, pre svetski problem i teško će biti zaustaviti ga, kako kod mlađih generacija tako i poslovnog sveta, koji nemaju vremena da sede po restoranima. Prisustvovao je skupu od oko 200 francuskih kuvara ispod Ajfelove kule, koji su protestvovali protiv “amerikanizacije” kuhinje, snejk-barova, kofi šopova, brze hrane uopšte, iako, priznaje, i u tome nalazi kvalitet. Kao i u tehnološkim inovacijama, koje omogućavaju veći stepen iskorišćenja hranljivih sastojaka u namirnicama.    Mnogo zlata vrednih pouka, važnih saveta za bolje, ukusnije, i po meri zdravog čoveka pripremljenih obroka, mogli su se čuti u vreme boravka gospodina Steve Karapandže, “Novaka Đokovića u svetu gastronomije”, a on jednostavno kaže: - Rado se odazivam svim pozivima, jer tu srećem tako divne, gostoljubive ljude, i stekao sam veliki broj prijatelja. Doći ću opet kada me pozovete, jer meni je to veliko veselje i puno mi je srce.