“Prosto k’o pasulj”, jedna je među najvećim gastonomskim svetkovinama u Srbiji, sigurno najmasovnija posvećena pasulju, koja se održava u Temerinu, gradu kraj Novog Sada, sa oko 19 hiljada stanovnika, zanimljive turističke ponude. Svake godine prve subote juna ova manifestacija, u organizacija Turističke organizacije opštine Temerin, podržana od Opštine Temerin i JKP, privuče veći broj takmičara i posetilaca nego prethodne. Razlog tome, dobili smo od “kuvara sa dušom”, članova žirija za ocenjivanje takmičarskog - čorbastog (vojvođanskog) pasulja, koji su na pitanje o razlogu njene popularnosti, imali i spremne odgovore.
Janko Pinćer, predsednik šestočlanog žirija, slovi za najiskusnijeg kuvara čorbastih jela na otvorenom u zemlji i regionu, smatra da su nakon bezmalo dve decenije druženja učesnici u takmičenju (205 takmičarskih ekipa i 15 kotlića van konkurencije), dali sebi zadatak da uz celodnevno, više nego ugodno druženje sa prijateljima na temerinskom “Vašarištu”, pripreme pasulj za jednu, od ove godine deset, nagrada. Zapravo, došli su sa željom da skuvaju dobar, po mogućnosti pobednički pasulj. Sigurno da su tome pomogle sugestije od strane žirija, poznatog kao nesebičnog savetodavca u otkrivanju najsvetijih kuvarskih tajni.
- Nikada nismo ništa krili i ko god mene ili moje kolege pita, traži objašnjenje rado ga dajemo. Često delim savete i kada ih ne traže, npr. na šta sve treba da obrate pažnju i šta žiri ocenjuje. Mnogi godinama ne čuju, a onda postupe po savetima i pobede. Ali ne svi - kaže Janko Pinćer, vrlo zadovoljan manifestacijom, svake godine sve lepšom, sadržajnijom, orgarnizovanijom, i poručuje: “Poterbno nam je više ovakvih događaja, prilika za druženje, da nađemo zajednički jezik i da sve bude kako treba. Ovakve će manifestacije doprineti da se narod složi.”
Petar Lapu, čuveni Braša, začetnik priče o Čardi na Begečkoj jami, osim vrhunskih ribljih specijaliteta, dobro priprema i pasulj:
- Mi, koji smo nakon Drugog svetskog rata bili deca, jeli smo samo ribe i pasulj, jer ribu smo hvatali sami, a pasulj je rastao u svakoj bašti. Dok sam radio u Nemačkoj, jedna baka mi je rekla da je nekada pasulj jela samo sirotinja a sada je to gospodska hrana. Pasulj je jedno od naših najpopularnijih starih jela koje smo uspeli da sačuvamo. I lepo je što se ovde, u Temerinu, ali i drugim mestima održavaju manifestacije u čast pasulja, podržavajući tradiciju. Ovde dolaze oni koji vole ovo jelo i odatle razlike u ukusima, jer svako će ga skuvati po svom ukusu. Neki će biti pun mesa, teški, drugi u lajt varijanti, ali kada dođem na ovu manifestaciju lepo mi je jer se ljudi trude i jer su zadovoljni. Jedan od najvećih problema po meni je proizvodnja pasulja koja ne zadovoljava naše potrebe. Nekada je svaki seljak koji je sejao kukuruze između redova sejao i pasulj. Taj pasulj je sprečavao rast korova, jer kada raširi svoje lište ispod trava ne raste. Mi sada uvozimo pasulj zato što su parcele ukrupljene, do nekoliko hiljada hektara i poljoprivrednici nemaju vremena da se bave pasuljom. Ja bih voleo da se ona vremena vrate - nostalgično primećuje Braša.
Nikola Savić, legenda je kuvanja u prirodi, na otvorenom, sa stažom od preko pola veka. Jedan od retkih koji može da se pohvali da je učestvovao gotovo svuda gde se kuvalo u poslednjih 50 godina. Počeo je sa ribljom čorbom i paprikašom, kasnije se “specijalizovao na pasulju i gulašu, u obe varijante bio osvajač “zlatne varjače”. Dugogodišnje iskustvo kvalifikovalo ga je da poslednjih 20 godina više preuzima ulogu arbitra. Za temerinski “Prosto k’o pasulj, kaže:
- Ovo je jedna od najvećih gastro-manifestacija u Srbiji i jedna od najorganizovanih. Najbolji su. Ima sve, počev od broja učesnika, kulturno-umetničkog programa, dodatnih igara, zanimacija, a kao član žirija odgovorno tvrdim da jedino čega nema je protekcija.
Radovan Subin, vitez kulinarstva i član Asocijacije šefova kuvara Srbije,stalni član žirija Temerinske pasuljijade, još uvek rado uzima varjaču i kuva po manifestacijama, jer to najviše voli. Kaže da je nezahvalno biti u žiriju ali smiso nalazi u edukaciji koju sa kolegama sprovodi među takmičarima, pripremajći ih za buduće šampione.
- Mislim da sam zahvaljujući toj edukaciji mnoge samozvane kuvare učinio pravim, odličnim u tom zanatu, i ponosan sam u tome učestovao. Najviše im govorim o kvalitetu namirnica i njihovom odnosu, a ponekad me i poslušaju. Jer nekadašnji naš, domaći luk “pogačar”, nije bio istog ukusa kao ovaj “holandski”, koji daje gustinu ali i slast, pa treba biti oprezan. Po mom mišljenju, ono što u konačnom ishodu utiče na ukus pasulja je aleva začinska paprika. On sam, koristi najkvalitetniju, što svima preporučuje.
Treba podsetiti, da je Radovanu Subinu, kuvaru amateru, u oktobru 2024., od strane Centra za istraživanje, nauku, edukaciju i posredovanje - CINEP, Beograd, uručena plaketa “Lider koji pomera granice”, za razvoj gastronomije u svetu; da je imenovan u ambasadora gastronomije Republike Makedonije; da je dobitnik nagrade Savezu Rusije i Belorusije za gastronomiju i da je objavio knjigu “Zlatnom varjačom po svetu”, svojevrsnu kuvarsku biografiju. Zato ne čudi što s ponosom nosi schpitzname- kikindski Stevo Karapandža.
Milorad Aćimović,predsednik GETEKS-a (Gastro tim etno kuhinje Srbije) - Srpska kuhinja na moderan način, našao se među odabranima članovima žirija “Prosto k’o pasulj 2025”. Ne slučajno jer je jedan od onih kojima su dobro poznate manifestacije u zemlji i regionu:
- Ovo je jedna od boljih gastro-manifestacija, od same organizacije, posećenosti, discipline takmičara, što je po meni izuzetno binto, ali i jako teško, jer učesnici nekada znaju malo više da popiju i da se bučnije druže, a ne da kuvaju. Sviđa mi se atmosfera, gde se svi bore ne samo za nagradu, već da skuvaju dobar pasulj. Voljni su i da poslušaju naše savete, da to što čuju i primene. Nadam se da će ova manifetacija još više da zaživi, da će biti još više takmičara, i da će i zvanično imati status internacionalne, iako su i sada prisutne ekipe iz drugih zemalja. Da se podigne na viši nivo iza koje će stati i Turistička orgnizacija Srbije, jer ovo mesto, ovaj događaj to zaslužuje. U svakoj zemlji u okruženju kuva se čorbast pasulj, razlika je samo u začinima - kaže Milorad, veliki zagovornik vraćanja stare kuhinje zaboravljenih jela, pokušavajući da sa timom istomišljenika vrati na trpezu čorbu jajarušu, čimbur… i druga jela koja sećaju u detinjstvo. -Naša misija je da pronađemo stare recepte, da ih modernizujemo i uvrstimo u jelovnike restorana širom Srbije. Pokušali smo da objavama i receptima u časopisu o porodici i tradiciji “Blic žena” utičemo na svest čitalaca o lepoti i bogatstvu pomalo zaboravljenih jela, pripremljenih na moderan način, ali u praksi nije zaživelo u obimu u kojem smo očekivali. Koncept gde se najbolji kuvariSrbije i regiona takmiče u rekonstrukciji i modernizaciji tradicionalnih jela lepo je ispraćen u okviru 54. i 55. Međunarodnog sajma turizma u Novom Sadu. Neki od restorana su ovaj koncept i prihvatili, ali generalno ljudi se plaše, jer da bi to korektno sproveli moramo da napravimo razliku između domaće i nacionalne kuhinje, odnosno temerinske pljeskavice, temerinskog rolata, i poznatih srpskih jela. Tek onda možemo da radimo na modernizaciji jela iz repertoara nacionalne kuhinje.
Po prvi put kao član žirija Temerinske pasuljade, predstavila se Jelena Štajfer, Chef kuhinje porodičnog Etno restorana “Studnja” na ulazu u Gložane, na putu Novi Sad - Bačka Palanka, jednog od malobrojnih koji čuva seoske starine i recepte predaka. Za pet-šest godina kako je obnovljen na osnovama starog, zapuštenog restorana, a u želji da vrati stare goste i privuče nove, “Studnja” - u prevodu BUNAR (lepih želja) učinjen je napor da se odgovori na većinu zahteva gostiju.
- U “Studnji” se svakog utorka kuva čorbast pasulj, u vreme posta imamo i prebranac. Trudimo se da ispoštujemo goste i pripremom tradicionalnih jela, ne samo zato što se to povezuje sa manjim sredinama, poput naše, već zato što su jednostavna jela, osim što su vrlo ukusna, bogata hranljivim sastojcima, odnosno zdrava. Smatram da su tzv. prosta jela prava stvar, ali ne i laka za pripremu. Nije to samo ubaciti pasulj i rebarca. Za mene je pasulj mnogo komplikovano jelo, jer da bi se postigao pravi ukus (pored boje, gustine, raskuvanosti…) treba dosta znanja i nimalo improvizacije. Dobar je malo teže napraviti ali svaki dobro skuvan je uvek dobar - poručila je Jelena Štajfer.
