Данас, ако изађеш из куће, промијениш мјесто, потрошиш новац и успут направиш selfie, неко ће то већ назвати неком врстом туризма.
            Некада је било једноставно објашњено па с туризам дефинисао као привремено кретање људи, не мање од 24 сата, изван мјеста пребивалишта, ради одмора, разоноде, стицања нових знања и упознавања нових простора. Тако је то, отприлике, дефинисано још 1937. године од стране Лиге народа. Био је то јасан и функционалан оквир који се темељио на суштини, а то је човјек који путује да би се одморио, научио нешто ново, успут промијенивши средину.

            Данас, готово свака активност „ван куће“је добила етикету туризма. Имамо културни, рекреативни, здравствени, вјерски, спортски, конгресни, едукативни, рурални, агротуризам, екотуризам, гастрономски, авантуристички, вински, пивски, сеоски, ракијски, тихи, туризам кафе, дентални, wellness, па чак и туризам естетске хирургије.
            Ако не користиш телефон, е то ти је digital detox туризам. Ако посјетиш неки од историјских локалитета везаних за трагедије, то ти је мрачни туризам. Ако би да луташ сиромашним квартовима, онда упражњаваш slum туризам. Ако волонтираш, то је волонтуризам. Ако пијеш пиво у другом граду то је пивски туризам, а боравак у природи је уз кампинг и глампинг. Ако се бавиш јогом и медитацијом, онда си пријатељу за спиритуални туризам, па имате холистички, медитацијски и шта све не још. Ако користиш интернет на плажи, пази ово ... workation. Има и ако „ништа“ не радиш, то вам је slow туризам. Ако идеш с намјером да не видиш никога, туризам за интроверте и тако.
            И ту није крај. Ту су још gaming туризам, виртуелни, крипто, наравно ЛГБТ туризам, па baby boom па миленијалци, па соло, па туризам носталгије за СФРЈ, има и туризам затвора, туризам бункера, туризам мрака, тишине, туризам литературе, музике, индустрије, музеја, носталгије, фестивала...о ла ла!
            И наравно, све јасно. Све те форме кретања, свака потрошња ван мјеста пребивалишта, сви ти секундарни и терцијарни ефекти имају економски значај. Нека их, доносе новац, послове, нова искуства и ангажују локалне заједнице.
            Кад би могли, икако, престати сваку могућу људску активност у другој средини називати туризмом и да се вратимо суштини. Има ту, наравно, доста смислених назива и са разлогом, да не буде да нема, и сам их користим врло радо, али се са неким баш баш претјерује.
            Туризам је много више од тих силних етикета. Он јесте покрет, али уз осјећај, искуство, аутентичност, откривање свијета и себе у њему. Није нека маркетиншка игра којом именујемо сваки могући покрет кроз простор.
            И, пошто нам заиста не треба каталог појмова за свако могуће кретање, вратимо туризам туризму.