Za Minami Hošino (Minami Hoshino), devojku iz Japana, Srbija je bila egzotična zemlja koju je želela da upozna, zato što je o njoj vrlo malo znala, a i to je bilo sasvim drugačije od njenog rodnog Japana. Rođena je u Tokiju, najmnogoljudnijem gradu na svetu, došla je iz milionske Fukuoke, gde će se nakon boravka iz Srbiji vratiti. Trenutno radi u Turističkoj organizaciji grada Loznice, uči srpski, iako se već sasvim dobro sporazumeva, a razume sve, druži se sa kolegama, osmehom odgovara na pozdrave, takođe i pitanja od strane Lozničana, za nju, kako primećuje, predstavljaju veoma pozitivno iskustvo: “Svi su dragi, nasmejani i sa željom da mi na neki način pomognu. U Japanu nemamo iskustva obraćanja nepoznatom, nema puno priče, još manje buke. Ovde svega ima i prija mi ta promena.”
Njeno ima Minami Hošino - u prevodu Zvezdano Polje na Talasima Okeana (Hoši-zvezde; No - polje; Mina - talasi; Mi - ocean), potpuno joj odgovara jer živi u gradu i luci Fukuoka (1,5 miliona stanovnika) na severozapadnoj obali ostrva Kjušu, 100 km severno od Nagasakija, gde živi njena sestra, oko 900km od rodnog Tokija.
Iz Tokija, 2022., preko Japanske agencije za međunarodnu saradnju „Japan internacional cooperaton agenci'' (JICA), u Srbiju, tačnije u TO Zlatibor, došla je i Takako Sakai, njena koleginica čiji put je i sama ponovila, u okviru programa „Japanski volonteri za međunarodnu saradnju“. Ona je takođe diplomirala političke nauke (međunarodni odnosi) na Fakultetu za komparativnu kulturu Sophia University, u Tokiju, dok je Minami pored toga završila i poljski jezik, koji joj je pomogao da lakše savlada srpski, zahvaljujući tome što su oba jezika članovi iste jezičke grupe slovenskih jezika.
Volonterski program JICA u Srbiji pokrenut je 2010. godine pod geslom „zajedno sa lokalnom zajednicom”. JICA volonteri žive i rade zajedno sa zajednicama u zemlji u kojoj su angažovani “sprovodeći aktivnosti usmerenim na podizanje intenziteta samostalnih napora uz negovanje međusobnog razumevanja”. Srbija je trenutno jedina zemlja u Evropi u koju se šalju JICA volonteri i to u oblastima: nastavnik japanskog jezika, podrška osobama sa invaliditetom, smanjenje rizika od katastrofa, turizam, prerada hrane, promocija hrane, džudo, marketing, umetnost, kendo, poslovni menadžment. Trenutno 10 volontera iz Japana radi i živi u Srbiji.
Naša sagovornica kaže: - Japanci ne znaju mnogo o Srbiji. Moja prednost je što sam radoznala i volim da saznajem nešto novo, da vidim, čujem, doživim nešto neočekivano. Prvi korak u zadovoljenju moje ambicije, bio je u iznalaženju odgovarajuće agencije u Srbiji koja odgovara onome što smo studirala, smatrajući da bih mogla biti korisna i svoje znanje stečeno na univerzitetu primenim u radu u turističkoj agenciji. Mnogo sam zadovoljna u Srbiji, i zahvaljujem na prilici današnjim kolegama, posebno Snežani Perić, direktorki TOGL, koja je, budući da je uvek u toku, čula o ovom projektu i pisala agenciji da bi želela volonterku iz Japana. Tako sam došla, zahvaljujući sledu, za mene, srećnih okolnosti.
Minami Hošino se potpuno ostvarila u poslu koji obavlja. Ne samo da je interesantan nego i sa ogromnim mogućnostima da svakog dana nadograđuje svoje znanje, uči nešto novo. Sa koleginicama je radila na izradi digitalne mape ali, sa odličnim znanjem egleskog jezika, često je angažovana na prevođenju na japanski, za potrebe TOS, kao i analizom tržišta.
Ova dvadesetosmogodišnja devojka za tačno godinu dana po dolasku u Srbiju, na prečac je osvajila svojom ljubaznošču, osmehom, Lozničane i sve gde god se pojavi. Po isteku ugovora vratiće se u Fukuoku, upisatimagristraturu vezanu za turizam, u želji da trajno ostane u konekciji između Srbije i Japana, radeći na jačanju veza između dve zemlje. Minami ima konkretnih planova i na ličnom polju, da se uda, zasnuje porodicu, i samo neka viša sila je sprečila dolazak izabranika njenog srca da zajedno sa njom neko vreme provede u Srbiji.
Do tada, potrebom da što korisnije utroši vreme, uvek u akciji, odgovori svojim obavezama, izlazi u susret očekivanjima, uvek i malo preko toga počinje drugu godinu svog boravka u Srbiji, Loznici. Navikla je ona na Loznicu, Loznica na nju, iz koje će otići ali će joj se uvek vraćati. I u Srbiji dajući svoj doprinos razvoju prijateljskih odnosa dve zemlje.
Iz Srbije će poneti sliku nasmejanih ljudi, lepu prirode i turističkih atrakcija, od kojih je mnoge posetila. U okolini: Gučevo, Tršić, Tronošu, izletišta na Drini, Banju Koviljaču… uživajući u svemu drugačijem nego u Japanu. Pamtiće ona i poziv od koleginice i direktorke na slavu, upoznavanje sa običajima, divnim srpskim jelima, trenutke kada se osećala kao da je član njihovih porodica.
