U svetu u kojem tehnologija svakim danom sve više menja način na koji živimo i razumemo svet oko sebe, jedna naučna disciplina tiho, ali sigurno, menja pravila igre u biologiji i medicini - bioinformatika. Sa razvojem tehnologija sekvenciranja genoma i visokoprotočnih metoda u biologiji i medicini, došlo je do značajnog porasta količine dostupnih podataka koje je moguće analizirati jedino uz pomoć naprednih računarskih tehnika. Ova oblast, koja povezuje biologiju, informatiku, statistiku i matematiku, omogućava naučnicima da analiziraju ogromne količine bioloških podataka kako bi razumeli funkcije gena, regulaciju ekspresije, evolutivne odnose i interakcije između biomolekula. Njen značaj posebno dolazi do izražaja u biomedicinskim istraživanjima, razvoju lekova i personalizovanoj medicini, s obzirom da primena bioinformatičkih alata omogućava otkrivanje novih terapija, razumevanje genetskih poremećaja i predviđanje efekata hemikalija iz naše okoline.
Na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, bioinformatika je dobila posebno mesto kroz jedinstveni studijski program osnovnih akademskih studija. Akreditovani studijski program Bioinformatika kombinuje znanja iz prirodnih nauka sa programiranjem, bazama podataka i analizom velikih skupova podatakaTokom četvorogodišnjeg školovanja, studenti stiču teorijska i praktična znanja koja im omogućavaju da razumeju biološke procese sa jedne strane, i da razvijaju softverska rešenja i analitičke alate sa druge strane. Drugim rečima, studenti ne uče samo kako funkcioniše ćelija ili gen, već i kako da napišu kod koji može da predvidi promene u organizmu ili ukaže na potencijalne zdravstvene rizike. Program osnovnih studija bioinformatike uključuje kurseve iz molekularne biologije, genetike, programiranja, algoritama, statistike, baze podataka, mašinskog učenja i analize velikih skupova podataka.
- Cilj ovog programa je da obrazuje mlade stručnjake koji razumeju i biologiju i informatiku - što je retka, ali izuzetno tražena kombinacija veština - kaže profesor dr Nebojša Andrić, jedan od ključnih aktera u razvoju bioinformatike na PMF-u.
Da PMF ide u korak s najnovijim svetskim trendovima, pokazuje i dugoročni istraživački projekat pod nazivom „Primena veštačke inteligencije u proceni efekata hemikalija iz radnog i životnog okruženja na ljudsko zdravlje“, koji finansira Pokrajinski sekretarijat za naučnoistraživačku delatnost Vojvodine. Na čelu tima je upravo prof. dr Andrić, a u projektu učestvuju profesori i istraživači sa Departmana za biologiju i ekologiju i Departmana za matematiku i informatiku. Ovaj projekat predstavlja izvanredan primer interdisciplinarnog pristupa, gde se komplementarna znanja iz različitih naučnih oblasti mogu spojiti radi jednog cilja - zaštite ljudskog zdravlja kroz primenu veštačke inteligencije i bioinformatičkih alata. Studenti bioinformatike će imati priliku da se kroz ovakve projekte već tokom studija uključe u istraživačke timove, analiziraju podatke iz laboratorija, uče da primenjuju veštačku inteligenciju u nauci i stiču praktične veštine koje su tražene širom sveta
Zahvaljujući širokoj primeni bioinformatike u nauci i industriji, svršeni studenti imaju dobre perspektive za zapošljavanje. Budući diplomci smera Bioinformatika moći će da se zaposle u istraživačkim institutima, farmaceutskim i biotehnološkim kompanijama, zdravstvenim ustanovama i laboratorijama koje se bave analizom genetskih podataka i razvojem novih dijagnostičkih metoda, kao i u IT sektoru, gde će se baviti analizom biomedicinskih podataka. Očekuje se da će mnogi nastaviti master i doktorske studije u zemlji i inostranstvu, jer će znanja stečena na ovom studijskom programu otvarati vrata prestižnih institucija širom Evrope i sveta.
Bioinformatika je, bez sumnje, nauka budućnosti - a zahvaljujući PMF-u u Novom Sadu, ta budućnost je stigla i kod nas.
