I stvori Bog čoveka po svom liku i obličju, sazdavši ga u pravdi i u svetinji istine, kao čisto, pravedno i sveto biće. Čoveka punog vrlina i raznolike lepote, a radi njega i svu prirodu određenu da mu služi.

            Ali, hirovi vremena lišili su čoveka znanja, i njegova duša počela je da se kruni. Primoran da grabi svaku priliku posveti se Nauku, tražeći pravdu i istinu, da opovrgne lažno i ostavi po strani licemerje i prevaru.
            Kako bi ispoljio suštinu svog postojanja - poštovanje i unapređenje ljudske prirode kod sebe i drugih, učestvujući u životnoj igri pravio je kompromise menjajući identitet, usvajajući spolja nametnuta pravila. Tako su ljudi su od braće, preko jednakih, jedan drugom postali tuđi.
            Vreme globalnih ekonomskih kretanja i novih društvenih pokreta, munjevitih kulturoloških promena, radikalnih političkih opcija doveli su do preispitivanja vrednosnih sistema i na njima zasnovanih identiteta.
            Njihovo (formalno i suštinsko) prevazilaženje imperativ je savremenog društva.
Za H. Hesea - čovek je duhovno, misaono, stvaralačko biće, neponovljiv hitac prirode. Umanjena uloga čoveka, pojedinca u oblikovanju sopstvenog života, imala je za posledicu  odstupanjeod održivih i dinamičnih prirodnih procesa i evolutivne ravnoteže. Nasuprot tome, apostrofiranje i ispunjavanje individualnih opcija na putu sopstvenog ostvarenja, uverenja da čovek može biti srećan samo ako iščekuje promenu (u smislu osvešćene realnosti), kako za sebe tako i društvo, u kojoj sam učestvuje, potvrđuje uzvišenost saznajnog procesa sagledanog kroz prizmu samosvesti, umetnosti i kreativnosti, sada i ovde.

Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije
TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE