• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

            Sjajan prostor potpuno nepoznat i većini Karlovčana, blago koje je isplivalo usled niskog vodostaja - Karlovački dunavac, mesto održavanja “KultFesta”, petog po redu festivala kulture u Sremskim Krarlovcima, tokom pet uzastopnih vikenda tokom vrelog avgusta. Vožnja katamaranom pod zvaničnim nazivom “Karlovački dunavac - mesto inspiracije” 16. i 17. avgusta, otvorila je sasvim novu dimenziju u turističkoj ponudi varoši na obroncima Fruške gore, otkrivajući neke nove izvrsnosti ove jedinstvene destinacije.         Karlovački dunavac deo je SRP “Koviljsko-petrovaradinski rit”. Nekada poznata oaza, dugo vremena zaboravljena, strpljivo je čekao da ga ponovo otkriju. Učinio je to Pokret gorana Vojvodine, čiji su članovi pre 10-tak godina, sa Markom Ljubičićem, koordinatorom programa lokalnog održivog razvoja inašim sagovornikom, odlučili da pokrenu neke stvari.

            - Pokret gorana je kroz međunarodne volonterske kampove, korporativno volontiranje i druge vidove volonterskih aktivnosti ovo područje revitalizovao, očistio, podigao infrastrukturu i na neki način ponovo oživeo. Drago mi je što se Pokret gorana povezao sa Turističkom organizacijom opštine Sremski Karlovci, karlovačkim vitezovima iz Udruženja za očuvanje i negovanje tradicije i kulture “Beli vukovi”, UG “SK-ART”, kulturno-umetnčkim društvom, Neformalnom grupom Marker koja se bavi oslikavanjem na temu Dunava… sve u cilju demonstracije ovog prostora publici, posetiocima festivala. Kao partneri TOOSK-a, Pokreta gorana u organizaciji ovog skupa, aktivni smo na ovoj teritoriji čitavu deceniju promovišući njegove prirodne vrednosti svesni da samo uvezani sa svim relevantnim činiocima možemo da ga učinimo “da bude ono što jeste” - prirodno blago, dostupno tokom cele godine. Napravili smo poligon, učionicu u prirodi, postavili mobilijar, mesta za ložište, osmatračnicu za ptice i mnogo toga što može da obezbedi turistima kvalitetan boravak u prirodi - kaže Marko Ljubičić, i podvlači da ovaj prostor treba da se čuva, promoviše, da bude ne samo mesto za razonodu već i naučna baza za sprovođenje istraživanja na univerzitetima, mesto team buildinga i drugih aktivnosti, uz napomenu, da su sve intervencije vršene u skladu i pod uslovima propisanim od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i Ministarstva za zaštitu životne sredine u poslednje dve godine, i u skladu sa uslovima i godišnjim planom upravljača ovog područja: JP “Vojvodinašume” i JVP “Vode Vojvodine”, kao ideja vodilja njegovog razvoja.
            O zanemarenosti Karlovačkog dunavca govore činjenice da Sremski Karlovci danas imaju samo divlje plaže, a jedna od njih je čuvema pešćana plaža na ostrvu Koh Čang. Na osnovu sprovedene ankete polovina dece iz OŠ “23. oktobar”, koja se nalazi na 500m od Dunava, nikada ne izlazi na reku, Pokret gorana je doneo odluku da decu od petog do osmog razreda sprovede kroz ovo područje, provoza brodom, objasni prirodne vrednosti i na taj način motiviše da ga čuvaju jer sve ovo je javno dobro, pripada svima i treba svi da brinu o njemu.
            Pokret gorana, osim sa osnovnom školom, neguje dobru saradnju sa Kralovačkom gimnazijom, Karlovačkom bogoslovijom, organizujući zajedničke programe, nadajući se da će nadalje moći da se posvete prirodi jer:
            - Za nas, iz Pokrat gorana, priroda je ta koja treba da nas usmerava na dalji razvoj, ne samo na Karlovački dunavac već i šire - smatra Marko Ljubojević, i poziva da im se obrate svi koji žele da organizuju neke od volonterskih aktivnosti. Pokret gorana se uveliko priprema za svoje, jesenje radove, koje podrazumevaju sadnju. U protekle dve godine članovi pokreta posadili su preko 500 stabala na lokalu. Ovu praksu rado bi nastavili ali ne mogu bez finansijske podrške.
            SRP “Koviljsko-petrovaradinski rit” se prostire sa leve i desne strane Dunava. Iz naziva ovog rita izostali su Sremski Karlovci iz razloga “nezgrapnosti” samog imena (Koviljsko-petrovaradinski-sremskokarlovački) i zaštićenog područja manjeg od 10%, u odnosu na koviljski deo(4.484 ha od ukupne 5.895ha površine rezervata). Ovo ritsko područje je od izuzetne važnosti zbog “prihvatanja” velike količine dunavske vode i zaštite od mogućih poplava; flora i fauna koja je zastupjlena u ritu je većinom pod zaštitom. Činjenica da jeNovi Sad prvi grad u regionu koji je proglašen Gradom vlažnih staništa za 2026., ijedan od 74 grada u svetu sa akreditacijom za posvećenost zaštiti vlažnih područja, kao što su Koviljsko-petrovaradinski rit, Begačka jama i druga staništa duž Dunava, ključna za očuvanje biodiverziteta.
            - Ovo mnogo govori o putu razvoja kojim želimo da idemo. Verujem da će dosta stvari da bude unapređeno i određena sredstva podrške usmerena ovakvim površinama. Kada je reč o zaštićenim biljnim i životinjskim vrstama posebno me raduje da smo u protekle dve nedelje mogli da vidimo orla belorepana, strogo zaštišenu vrstu, koju sam prvi put mogao da vidim za 10 godina mog aktivnog boravka ovde. U kontaktu smo Društvom za proučavanje i zaštitu ptica Srbije kako bi izašli na teren i evidentirali ga, te dalje pratili njegovo kretanje realizujući mere njegove dalje zaštite; pod zaštitom su i bela čaplja, siva čaplja, crna roda, kormoran; od biljnih vrsta najveće interesovanje je za hrast, autohtone vrste vrbe, topole. Trudimo se da ih i dalje sadimo na ovom području ali ne vrste koje nisu autohtone i koje ne žive ovde. Karlovački dunavac se prostire u dužini od oko 2.5km što dovoljno za boravak na vodi, na kanuu, čamcu, brodu, za brčkanje i plivanje. Akcijom škole plivanja naučili smo brojne Sremskokarlovčane da plivaju jer je ovde Dunav manje agresivan i povoljni su uslovi za prve plivačke zaveslaje - zaključio je Marko Ljubičić.

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia