• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            U svom delu: “Svet kao volja i predstava” nemački filozof Šopenhauer je darovitost jedne osobe zasnovao na njenoj urođenoj sposobnosti postizanja onoga što neka druga ne može, ili može donekle, na teži način. Među prve spada EmilijaBastajić, umetnica iz Kupinova, gde je rođena i gde danas živi, očarana jedinstvenošću kraja koji naziva svojim, poput hroničara posmatra, traga i fotografijom beleži događaje, prirodu, jednostavne ljude, stvarajući elegantno precizne  zapise u slici.

            Prvi značajan uspeh Emilija Bastajić imala je na izložbi prvog, najvišeg ranga - “Rustika 2022”, održanoj u Zavičajnoj kući u Šimanovcima, sa fotografijom “Šorske teme”, osvojivši prvu nagradu ukonkurenciji 213 prihvaćeniih radova i 113 autora na temu Srem i Slobodnu temu.
            Na Međunarodnom festivalu amaterskog filma i fotografije na temu života na selu –“Žisel” u Omoljici (avgust 2025), Emilija Bastajić sa filmom “Seoski momenat” osvojila je prvu nagradu festivala. Reč je o nemom filmu u crno beloj tehnici, sa muzikom Čarli Čaplina (Modern Times - Nonsense Song), kojim je prikazala život u maloj sredini na umetnički način. Samo godinu dana ranije, na istom festivalu za film: “Jedan poseban svet” osvojila je specijalnu nagradu - “Zlatni suncokret” za najbolju režiju.       
            - Bavim se fotografijom, snimanjem, montažom, crtanjem i slikanjem, sviram gitaru, sve nekako amaterski, dok je beleženje fragmenata iz svakodnevnice sela moja najveća inspiracija. Mislim da dobro poznajem okruženje u kojem sam provela detinjstvo, da umem da osetim atmosferu sela, njegovih stanovnika, ljudi koje zatičem na ulici, u kafani, dece u igri, neobične stvari… Omiljena tema kojom sam se bavila bila je priroda na ovom prostoru, čudesno nestvarna, uvek drugačija i satkana od svetlosti i vode - kaže Emilija Bastajić, i za njen dalji rad presudnim smatra susret sa Slobodanom Čavićem, jednim od najuspešnijih fotografa Srbije (2022. i zvanično najuspešnijim) iz Šimanovaca, koji ju je podstakao da svoj rad usmeri na fotografije ljudi. Poslušavši savete iskusnijeg kolege i upravo fotografijama sugrađana došli su prvi veći uspesi.
            - Jednostavno volim svoje selo i tu pronalazim nadahnuće i motivaciju da beležim trenutke, ljude, događaje na svoj način - dodaje umetnica.
            A ta posebnost ogleda se u velikom poštovanju i emotivnom naboju prema objektu snimanja. Odnos sa sugrađanima je posebno dirljiv jer se radi o ljudima jednostavnim, nenaviklim na objektiv uperen u njih. Oni stariji se redovno oduševe kada im pokaže fotografiju na kojoj su prikazani u nekoj situaciji, u priči, za kafanskim astalom, najčešće u poslu. Drago im je kažu, da imaju takvu uspomenu, poklon kojim im je ulepšala život.
            Emilija Bastajić je završila Fakultet savremenih umetnosti (FSU) u Beogradu, jedan od prvih fakulteta scenskih i primenjenih umetnosti na ovim prostorima, odsek Menadžment umetničke produkcije i medija. Tokom studija je počela da se druži sa fotoaparatom i to joj se dopalo. Potom je okačila svoje radove na FB i povezala se sa stvaraocima, umetnicima iz te branše. Društvene mreže su pomogle da se njen rad vidi i da se čuje njeno ime. Društvenim mrežama je ostala verna jer su i danas glavno sredstvo da na lep način privuče turiste fotografijama na kojima je prikazana lepota ovog kraja u koji je oduvek želela i znala da će da se vrati:
            - Možda iz njega nikada nisam ni otišla. Sve vreme studija održavala sam saradnju sa Turističkom organizacijom opštine Pećinci, trudila se “da se nađem” u organizaciji likovnih I foto kolonija, a to sve nastavila, dodavši tome manifestacije, venčanja, krštenja, proslave, što je i moja osnovna delatnost danas.
            U svet umetničke fotografije u koji je odvažno zakoračila srcem i sa ogromnim predispozicijama da “uhvati trenutak”, takođe ima planove, pre svega nastupa na izložbama, da i sa socijalne, kulturne, intelektualne strane “uđe” u magiju fotografije i do kraja da smisao onome čemu je odlučila da se posveti.