• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Kulturno-umetnička i folklorna društva su najbrojnije zajednice, aktivnih činilaca na očuvanju, održivom razvoju i promociji nematerijalnog kulturnog nasleđa. Kao takva, našla su se uprocesu izrade Nacionalne strategije za kulturu. Nikola Selaković, ministar kulture Srbije posebno je istakao da bi dužnu pažnju trebalo posvetiti brizi o nasleđu, amaterizmu u kulturi i umetnosti, jer senegovanjem folklorne baštine bavi oko 450.000 ljudi. U kontekstu toga kulturno-umetnička društvakao vid asocijacije koje uče veštine potrebne za negovanje nematerijalnog kultrunog nasleđa zaslužuju posebno mesto.

            Milorad Lonić, predsednik Saveza KUD-ova Srbije i Folklornog ansambla “Vila” svesrdno je podržao ovu inicijativu ali je skrenuo pažnju i ukazao na to da se KUD-ovi bave nematerijalnim nasleđen i svoj smisao nalaze “kroz živog čoveka”, te da je reč o negovanju i održivom razvoju nematerijalnog nasleđa a ne njenoj zaštiti, jer se ne radi o imitaciji i pukom prenošenju nasleđa već nasleđu usklađenom sa izrazom razumljivim današnjim generacijama.        Po rečima gospodina Lonića, Strategija podržana od Vlade Republike Srbije trebala bi da dobije zakonsku osnovu čime bi civilni, poput Saveza KUD-ova Srbije (krovne organizacija dobrovoljno udruženih kulturno-umetničkih i folklornih društava, organizacija i građana radi negovanja i razvijanja nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije u oblasti tradicionalne kulture i scenske umetnosti),i državni sektor bili pravno izjednačeni.
            Daleko veću pažnju nego u dosadašnjoj praksi, KUD-ovi zavređuju širenjem negovanjem narodne baštine, pravih vrednosti kroz ljubav i zajedništvo. Rezultati njihovog rada vidljivi su na bezmalo svim značajnijim događajima, obeležavanjima, proslavama i za državu bitnih datuma. Ono što se dešava unutar društava, obrazovanje, učenje, druženje, se ne vidi, ali nije manje važno.
            Ansambl “Vila”, jedna je iz plejade vila SKUD “Železničar”, najstarijeg novosadskog KUD-a, osnovanog davne 1934., sa svojim brojnim članstvom od 03 do 83 godine i više (najstariji član ima 91 godinu, i još uvek besprekoran bas-bariton) ima veliki broj nastupa kako u Novom Sadu, tako i zemlji i inostranstvu.   

            U Kulturnoj stanici “Barka” 07. novembra, u Novom Sadu najavljeno je nadmetanja najboljih instrumentalista, orkestara, horova, grupa pevača Srbije koji neguju tradicionalnu muziku. Ljubitelji izvorne narodne muzike imaće priliku da uživaju i u “Tradicionalnoj igranci u savremenom dobu” i tradicionalnim igrama.
            Na Mitrovdan, 08. novembra, dan kada je Srpska vojska ušla u Petrovaradin 1918. godine, osim pomena stradalima u borbma, Ansambl “Vila” odigraće na Petrovaradinskoj tvrđavi kolce, na mestu nekadašnjeg Istorijskog arhiva gde će, na inicijativu Srpske pravoslavne crkve, koju je grad podržao, biti podignuta kapela posvećena Bogorodici.      Istovremeno, 08. i 09. novembra u maloj sali SPENS-a biće održan XVII Festival zlatnih ansambala i Svetski dan srpskog kola, nadmetanje u igri srpskog kola, podstrek stvaralaštvu i novim sadržajima koji to kolo i minijature podstiću na stvaralaštvo na savremenu temu, šaljući poruku zasnovanu na kulturi, tradiciji i ljubavi i njihovim širenjem neposrednom komunikacijom, kroz igru i pesmu.
            Srpsko narodno pozorište utemeljeno 1861.,najstariji profesionalni teatar Srba, 18. decembra biće domaćin scenskog spektakla “Seti se rode svojih velikana” posvećenom 850 godina od rođenja Svetog Save, u kojoj će učestvovati svi ansambli “Vile”.  Ovaj zahtevni projekat ima za cilj da pored tradicije i umetničkog kontinuiteta ukazuje na kulturu sećanja, kao bitan element rada KUD-ova.
            “Vila” je ove, kao i prethodnih godina, učestvovala na brojnim festivalima ne da bi pobedila, već kako bi širila našu priču, upoznala druge sa našom prebogatom tradicijom i lepotom naših običaja, nošnji, bogatstvom koraka naših kola, milozvukom naših pesama.
            - Poznati smo po našim nastupima, uvek vrhunskim, profesionalnim, bilo da nas iz publike prati 100 ili 1.000 ljudi. Smatramo da je naš doprinos široj društvenoj zajednici da igrom i pesmom učinimo ljude sretnima, da zapevaju, a možda i zaigraju sa nama. Osim veština, kod mladih insistiramo na podizanju estetskih, ali i moralnih potencijala, ljubavi, toleranciji, i svemu onome što podrazumeva veličinu čoveka u pravom smislu, a to je uzvišenost njegovih pogleda, shvatanja i emocija prema onome što su stvorili njegovi preci, u shvatanju šta čini lepotu života - zaključio je Milorad Lonić.