Tue11182025

Poslednja izmena:11:42:05 PM

Back KULTURA KULTURNA BAŠTINA О судбинској вези језика и народа

О судбинској вези језика и народа

  • PDF

О судбинској вези језика и народа

                Ово је кратак подсетник на оно што имамо, по чему су Србија и Срби јединствени.
                Лоуис Хавет (1872-1925), академик, научник, професор класичних студија на Сорбони, члан Париског лингвистичког друштва, политички активан током Драјфусове афере…, сматрао је да су језик и писмо једно од основних упоришта идентитета и културног језгра сваког народа. Овај ауторитет је о ћирилици рекао: - Ћирилично писмо, посебно је, а користи га мали број народа у свету. Но, српска азбука нешто је можда најсавршеније када је у питању језик - једно слово један глас”.

                Српско писмо - ћирилица је “Духовни ДНК народа који њоме пише“ - додаје академик Матија Бећковић.
                Српска ћирилица је најлепше, најједностније писмо и “прва азбука света” рекао је Вернер Вебер, немачки лекар, офталмолог, и још 1937. написао да је она “одмор за очи”.

                Џорџ Бернард Шо, ирски књижевник је у свом тестамент оставио завидну суму Енглезу који успе да реформише и упрости енглеску абецеду по узору на српску ћирилицу, по принципу “једно слово, један глас”.
                Почетком XX века, родила се идеја да Париз постане један од центара славистике. Тада није остварена, али да ли је и колико актуелна данас, била је тема 17. Међународног (ванредног) конгреса слависта (25. до 30. августа 2025.) у Центру Малесхербес, Сорбонне Университé, који је први пут одржан у Паризу, и први пут у несловенској земљи. Заслуге за његову организацију, припадају Организационом одбору на чијем је челу Наталиа Бернитскаïа (председник). Овај скуп је окупио преко 1.000 стручњака из 45 земаља. На Конгресу је обележена и стогодишњица учења српског језика у Француској.
                Манифестација “Вуков сабор” у Тршићу, посвећена неговању успомене на живот и дело реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића, одржава се сваког септембра, пред Малу Госпојину и најстарија је, уједно и најмасовнија културна манифестација у Србији. Први “Вуков сабор” одржан је 17. септембра 1933., и везује се за Међународни дан писмености (08. септембар), који се у целом свету обележава од 1965-те. Пуних 60 година овај дан се обележава и у Тршићу, месту где се пише, говори и мисли на ћирлици. Месту где се ћирилица чува.
                Србија је једина европска земља у којој се равноправно користе два писма. У Војводини, где живи око 25 националних заједница (око 35% становништва), осим у службеној употреби, латинично писмо је заступљеније него у другим крајевима Србије.

Mихаило Берчек, главни и одговорни уредник ревије
ТОПСРБИЈА - НАЈБОЛЈЕ ИЗ СРБИЈЕ

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com