• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Niš je grad nadahnuća, motivacije, izazova, Ovaj grad na Nišavi je jedinstven grad. Zbog svoje duge, dinamične istorije, zvog raskrsnice puteva na kojoj je podignut. Bio je u sastavu mnogih carstava i država, imao ulogu administrativnog, religijskog, vojnog, trgovačkog centra, koji je preko rimskog Vojnog puta (Via Militaris), kasnije Carigradskog, Carskog druma bio važna spona komunikacije između Evrope i Male Azije. Bio je centar raznih država i carstava, mnogo puta građen, razaran i ponovo podizan.

 Jedan je od malobrojnih gradova sa utvrđenjem u centru grada; tokom dva veka trajanja na istom mestu a današnji izgled dobila je 1730. godine; rimski car Konstantin podigao je Medijanu, svoju zadužbinu, početkom IV veka; u ime sećenja na poginule vojnike i Stevana Sinđelića, njihovoog komandanta,juna 1927. podignut je Spomenik na Čegru, ali i Ćele kula u koju su ugrađene 952 lobanje stradalih u Čegarskoj bici; Kazandžijsko sokače, danas Kopitareva ulica, poslednja je sačuvana ulica nekadašnje niške čaršije…, samo su neke od priča iz prebogate istorijske čitanke ovog grada.
            Prisutna i vrlo živa istorija sećanja nije omela Nišlije da danas žive u skladu sa svojim potrebama, opušteno, širokogrudi spram gostiju, hedonistički spram sebe.
            - Ljudi vole Niš zato što je malo drugačiji deo Srbije, neočekivan i nepoznat za mnoge turiste - ističe Vladimir Jovanović iz sektora za razvoj tvrđave, istoričar i turistički vodič, zaposlen u Turističkoj organizaciji Niš, koji dalje kaže:
             - Niške građevine, spomenici, arheološki lokalitete govore da na ovim prostorima život mnogo dugo traje i razvija se na svoj način. Ne tako ubrzano kao ostali delovi Srbije ali i to ima svoju draž.  I danas se Niš nalazi na nezaobilaznoj geostrateškoj tački gde turisti vole da svrate i osete južnjački duh. A kada zagrebu po njegovoj prošlosti, vide njegove spomenike, kulturno nasleđe iz svih epoha ljudske civilizacije, kada čuju o Nišu kao drugoj prestonici Srbije i ratnoj prestonici, koju mu je namenio Kralj Milan Obrenović, koji je posebno voleo ovaj grad i ulagao u njegov razvoj, drugačijim očima gledaju na njega.   
            Po rečima gospodina Jovanovića, na jugu živi relativno mali broj ljudi, što je tužno ali i dobro, jer je priroda još uvek očuvana i ima svoje raritete i kada je u pitanju flora, fauna i kada su u pitanju jezera, reke, vodopadi, što u drugim delovima Srbije zamire.
            - Stranci traže kuturno nasleđe, prirodu, interesuje ih okolina grada, Niška Banja, Sićevačka i Jelašnička klisura, vole da posete Staru i Suvu planinu. Domaći gosti uglavnom daju prednost gastronomiji, kulturnom nasleđu, žele da osete južnjački duh, govor, skraćen i brz, jer Nišlije, koji vole sve lagano, kafanu, druženje, ne vole da gube vreme na priču - objašnjava naš sagovornik.
            Niš je grad manifestacija i u ovom velikom gradu, tokom cele godine se nešto dešava.Nišville Jazz Festival je najposećeniji džez festival u jugoistočnoj Evropi; Međunarodni studentski festival folklora, sa učesnicima iz celog sveta, smatra se najvećim festivalom te vrste u Srbiji i regionu; Festival glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma „Filmski susreti“ -Niš, jedinstvena je manifestacija posvećena isključivo glumačkim ostvarenjima u domaćem igranom filmu… A tu su i Dani bureka, ove godine od 10-13. jula “Grad je 22. put mirisao na tradiciju, ukus i zabavu”. Svi posetioci festivala koji dolaze sa strane sigurno su posetili neke od kulturnih spomenika, neko od 70 sela u okolini Niša, vreme proveli u nekoj od niških kafana.
            - Nama, turističkim radnicima, je bitno da zaokružimo jedan paket boravka u Nišu, ponudimo kulturno nasleđe, odlazak prirode, zdravstveni turizam, gastronomiju, provod, izvornu, južnjačku muziku u restoranima i kafanama ali i jazz, folk, pop i druge vrste muzike. Niška muzička scena je nekada bila poznata po rock’n’roll-u. Danas se iskusnim bendovima, priključuju mladi i lagano se probijaju - kaže Vladimir Jovanović.
            Evocirajući vreme od pre dve decenije, koliko je u turizmu, želeo je mnogo više i brže, a tiče se cele Srbije, ali u zemlji gde se svest o tome da se od turizma može živeti lagano otvara, sve je usporeno. Po njegovim rečima, turizam je grana privrede koja ne daje odmah rezultate. Da bi se zaokružio jedan turistički program, jedna ponuda treba mnogo truda i rada. Da bi se video krajnji proizvoda potrebna su ulaganja u marketing, promcije, pripreme, infrastukturu. Međutim, kada do toga dođe, onda od toga imaju koristi svi. I putari, i hotelijeri, vlasnici ugostiteljskih objekata, trafikanti, marketi, suvenirnice. Turizam ujedninjuje mnoge grane privrede.
            - Voleo bih da sve ide brže, a i pomera se. U Nišu je pre 20 godina bilo dva hotela i pet privatnih pansiona, danas ima 30-tak hotela i preko 200 privatnih pansiona. Polako se razvija i seoski turizam. Kada sam pokrenuo priču da Sićevo bude centar seoskog turizma to je bio pionirski poduhvat, u vreme kada niko nije razmišljao na taj način. Sada u Sićevu imamo kategorizovana domaćinstva, podrume vina, kulturne sadržaje, neku vrstu ponude koju bi trebalo da unapredimo ali već sada možemo da ljubiteljima prirode, mira, aktivnog odnora, planiraenja, šetnje, ponudimo sve to i da se toga ne stidimo. Mislim da će u narednom peirodu turistička ponuda da ide u tom pravcu - objasnio je Vladimir Jovanović, uz konstataciju: - Kada se sklopi cela slika Niša i jugoistoka Srbije, uz specifičnu gastronomiju, uz pesme i igre, takođe specifične, uz govor koji je drugačije, kao i kulturno nasleđe, sve to daje neku prednost koju možemo da iskoristimo na turističkom planu Srbije, Evrope i sveta. Niš je privlačan jer obiluje posebnostima. Npr. u Nišu su već od 10:00 ujutru pa sve do jutra sledećeg dana kafane, kafići, restorani puni. Život u njima traje celog dana. Tamo se sedi, polagano pije, priča… To je MERAK - folklor grada u kojem živimo i uživamo. I svako ko poseti Niš to razume, a da ne moramo, ama baš ništa, da objašnjavamo.