Dr Zoran Keserović, profesor u penziji, sa Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, doajen u oblasti voćarstva, veliki zagovornik neophodnosti udruživanja poljoprivrednih proizvođača, redovan je učesnik skupova na temu poljoprivrede.
Na manifestaciji pod nazivom “Uz zadruge do savremene mehanizacije“, održane u ZZ “Agro-Klek”, sredinom oktobra u Kleku, u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV), kompanije KITE DOO Novi Sad i ZZ „Agro-Klek“, dr Keserović je ovu godinu za voćarstvo nazvao “možda i najtežom u njegovoj 35 godina dugoj praksi”.
Dr Keserović objašnjava:
- Imali smo reprizu prošle, 2024., sa temperaturama i do 20°C, tokom januara i februara, koje su uticale na brži razvoj generativnih pupoljaka, da bi prvo 21-22. marta (kada su stradale najviše kajsije), a potom i 07-08. aprila kada su niske temperature nanale ogromnu štetu, čak i onim voćnim vrstama koje vodimo kao otporne na niske temperature, kao što je višnja. Interesantno je da su zasadi višnje više izmrzli na višim nadmorskimi visinama nego u dolinama, zbog visokih temperatura na početku godine, gde su generativni pupoljci koji su krenuli postali osetljiviji na hladnoću. Kod kajsnije je bilo najveće izmrzavanje, po mojoj proceni, u Srbiji oko 95/6 %. Godina je nastavila sa problemima i velikim štetama od grada. Imali smo izuzetno sušan jun mesec.
Profesor konstatuje da je u svemu tome pozitivno saznanje koji su regioni u Srbiji najbolji za proizvodnju kajsije. Jedan od njih je region Fruška gora, nadmorske visine od 200 do 350 m, i oni proizvođači koji su imali zasade ovog voća postigli su cenu 3 - 3,20 evra/kg. Izmrzavanje je zabaleženo i kod trešnje, kruške, šljive, lešnika na određenim lokalitetima, čak i kod dunje, koja realativno kasno cveta, delom zbog pogrešnog izbora sortimenta, delom zbog lošeg oprašivanja. Naime, smanjenje pčela u Srbiji od 50-60%, objašnjava se izuzetnom sušom u julu, posebno avgustu 2024., kada pčele nisu imale prirodan polen koji podstiče otpornost samih pčela, te su postale osetljive na viroze.
- Zabeleženo je i masovno sušenje oblačinske višnje na podlozi magriva, na teritoriji Srbije podignute na površini od 3,5 - 4 hiljade ha. To je posebna tema ali savetujem prestanak sadnje oblačinske višnje na ovoj podlozi dok se ne nađe rešenje, i da se zameni izdaničkom. Tamo gde je izdanička, tamo uopšte nema sušenja. Takođe smo primetili sušenje leske kalemljene na mečjoj lesci, gde su se, usled vremenskih (ne)uslova pojavile bakterioze, takođe treba malo sačekati. Osim kod leske, ponovilo se i kod trešnje, i moramo videte u narednom period kako se boriti protiv tih patogena koji dovode do sušenja celih biljaka - primetio je professor, i dodao da su godinu 2025. obeležile izuzetno visoke cene “koje se možda više nikada neće ponovoiti”. Lešnik je dostigao cenu od 12 evra/kg, višnja 1.30-1.50 evra, čak i preko. Trenutno se traži smrznuta višnja po ceni od 4.8 evra.
Bez obzira na visoke cene i slabiju rodnost, voćarstvo se i dalje nalazi na prvom mestu u strukturi domaćeg izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. U narednom periodu profesor predlaže da se više vodi računa gde se podiže određena voćna vrsta i koja sorta, kako bi otklonila dva faktora: mraz i pojavu grada. Lično se uverio u efikasnost novog SPAGsistemoma zaštite od grada i mraza i postao njihov zagovornik, koji se uveliko koristi u Španiji, Portugaliji i još 40-tak zemalja.
Prvi protivgradni top je stigao u Srbiju, u voćnjak Slavka Popovića u Bačincima, u Sremu, a uskoro će stići još. Sistem je potpuno automatizovan, ekološki. Jedan protivgradni top štiti površinu od oko 80 hektara, a jedan protiv mraza oko 08ha, i to do -4°C, dok se za niže temperature dodatno moraju ugrađivati grejači. Cena jednog protivgradnog topa je 57 hiljada evra.
- Predložio sam Ministarstvu da sprovede pilot projekat i postavi nekoliko sistema po Srbiji, da se proceni njegova efikasnost i obavezno, da se za sisteme uvedu podsticaji, s obzirom da je Srbija ove godine izgubila više od 350 hiljada tona voća, odnosno 170-200 miliona evra zbog mraza i štetet od grada - dodaje ovaj stručnjak.
Prof. dr Zoran Keserović je godinama radio na afirmaciji voćarske proizvodnje, i u nekoliko regiona je uspeo da zadrži mlade. Po njegovim rečima to se čini i dalje, uz uslov da im se da šansa da učestvuju u zakupu zemlja:
- Sigurno da je intenzivna proizvodnja jedan od ključnih elemenata kako zadržati mlade ljude u poljoprivredi, uz podsticaje, unapred pripremljene i na vreme isplaćene, uz uslov da su podsticaji za intenzivnu poljoprivredu. Način kako rešiti ovaj ekonomski, demografski, socijalni problem je da idemo sa intenzivnom proizvodnjom i da se mladi osećaju sigurno kada su podsticaji, subvencije u pitanju i da će od toga ima zarade. Ključni element u svemu tome je udruživanje - zaključio je dr Zoran Keserović.
