• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Ne mali broj narodnih izreka se vezuju za rakiju koja ima status srpskog nacionalnog pića. Kada se misli na njenu lekovitost, kaže se da najbolje leči bolesti slomljenog srca i napaćenih duša. Kada se misli na dugovečnost, kaže se: „Ne treba ti drugog leka, rakija je apoteka, a Bog dobar - neka čeka!”

            Šumadijski rakijaši, što se mora priznati, ozbiljnije su od drugih shvatili da karakteristike ovog jakog alkoholnog pića, dobijenog destilacijom fermentisanog voća (najčešće šljive, kruške, dunje, kajsije ili grožđa), poseduju globalne vrednosti. I ove godine, na XVI Međunarodnom sajmu turizma i seoskog turizma u Kragujevcu, održanom od 06-08. novembra na Šumadija sajmu, u organizaciji Gradske turističke organizacije Kragujevca i Šumadija sajma, održana je promocija šumadijskih rakija u okviru koje je najavljen i VI Šumadijski festival rakija zakazan za 06. decembar, u autentičnom prostoru Exclusive Event Centra, koji se, po mišljenju izlagača, ali i publike, uklapio u kvalitet i luksuz izloženih proizvoda.
            Emina Dramlić, autoritet za ovu oblast, menadžer u turizmu u Gradskoj turističkoj organizaciji Kragujevac, izjavila je da se prema trenutnim informacijama očekuje preko 30 izlagača vrhunskih rakija iz svih voćarskih krajeva Srbije:
            - Na festivalu će biti predstavljena bogata rakijska scena Srbije sa fokusom na promociji rakija kao vrhunskog pića i nacionalnog brenda. Svake godine u okviru festivala organizuju se edukacije, tribine vezane za unapređenje proizvodnje, tehnološke novitete u ovoj oblasti i sl. S druge strane, proizvođače, posebno posetioce, uz degustaciju, upućujemo na promišljanje šta je rakija, kada se pije, u kojim prilikama, kako se uparuje sa hranom, kako je “iskoristiti” kao turistički proizvod. Destilerije koje poseduju degustacione sale imaju i bogatiju turističku ponudu. Iz godine u godinu, zahvaljujući kontinuiranom, stručnom radu dobijamo sve veći broj degustacionih sala što turističkim radnicima omogućuje širi dijapazon delovanja, odnosno raznovrsniju, samim tim i bogatiju ponudu. To podseća na vinske ture, ali rakijske ture su svakako osobenost naše zemlje i mogu da se sprovedu samo u Srbiji. Očekujemo da će i ove godine festival opravdati svoj svečani, izložbeno-prodajni, edukativni karakter jedne respektabilne manifestacije važne za naš grad. Upornim radom GTO je uspela da za festival zainteresuje i dve TA iz Bugarske, koje će na taj događaj dovesti dve grupe turista, ljubitelja kulture i rakija. Naime, prema najnovijoj Strategiji razvoja turizma Republike Srbije, eno-gastronomija je deo kulturnog turizma, pa ove goste, koji će prema programu posetiti kulturno-istorijske spomenike grada i okoline, Šumadijski festival rakija i jednu od destilerija koja poseduje degustacionu salu, možemo smatrati kulturnim turistima. Uz stotinak ovih turista, zvaničnika i poslovnih gostiju, jer ne smemo da zanemarimo privredne aspekte ovog sektora, tu su i mali proizvođači, preduzetnici u ruralnim sredinama, vrlo značajni, budući da se radi o gotovom proizvodu a ne o sirovinama, sa cenom i kvalitetom koji može otići u svet kao jedan od naših izvozno važnih artikala - objašnjava Emina Dramlić.
            Da bi svi sadržaji mogli da se uklope, a festival izdvoji iz mora komercijalnih festivala iza festivala stoji jak, odabran tim: organizaciju festivala “Šumadijski festival rakija” potpisuje Asocijacija proizvođača rakija “Šumadijska rakija”, a suorganizaciju GTO Kragujevac. Ove godine podršku u menadžerskom smislu pruža Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, a sve to uz pokroviteljstvo grada Kragujevca. Cilj ovog Festivala je da podigne rakiju na eksluzivniji nivo, uz podršku tradicije bez koje nema budućnosti.
            Emina Dramlić uključena je u priču o rakiji, ulažući sav svoj entuzijazam, ljubav i znanje u “nešto što je lepo, vredno i što ima kvaliltet”, prepoznajući priliku da reprezentuje Šumadiju i Kragujevac kroz razvoj autentične turističke ponude posetama rakijskim podrumima, degustacionim salama, ističući kvalitet koji ovo jako alkoholno piće ima.
            - Naši proizvođači uporno pokušavaju da dokažu razliku između svetski poznatih žestokih alkoholnih pića proizvedenih od žitarica, krompira s jedne strane i rakija proizvedenih od čistih voćnih sokova i kiselina koje uz ljubav i trud ulaze u dušu domaćina - dodaje naša sagovornica, verujući da je prepoznavanje srpskih rakija u svetskim okvirima pitanje trenutka, jer se već naziru izvesni pomaci. Naime, na ocenjivanju Spirits Selection by Concours Mondial de Bruxelles, održanom u Meksiku, u oktobru ove godine, u konkurenciji više od 2.000 najboljih destilata iz celog sveta,  Žuta Dunja 2 Years - Podrum Pevac, Travarica 2 - Podrum Pevac i Draža Prepečenica - Mali Podrum Vukojičić, obe iz Šumadije, osvojle su Grand Gold - velike zlatne medalje za izuzetan kvalitet u svojoj kategoriji, dok su se čak 24  srpskih rakija okitile medaljama.
            Prvi veliki korak u pravcu autorizacije srpske rakije učinilo je Ministarstvo kulture 2021. godine nominacijom srpske rakije šljivovice za Reprezentativnu listu UNESKO - za zaštitu kulturnog i istorijskog nasleđa, da bi dve godine kasnije i zvanično bila upisana kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva kao element nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. U objašnjenju UNESCO o šljivovici kaže da priprema ove rakije uključuje porodice i zajednice i da se šljive najčešće uzgajaju na porodičnim farmama. "U svečanim prilikama i tokom porodičnih slavlja, sa šljivovicom se nazdravlja sa željama za zdravlje i blagostanje. Šljivovica je važan deo tradicionalne medicine, s dodatkom lekovitog bilja ili voća za dobijanje lekova protiv prehlade i bolova ili antiseptika" navode u UNESCO-u.
            - Prolazimo ne lakim putem od stručne javnosti do konzumenata, ulaganjem, pre svega u tržište. Naši koraci su mali ali i sa malim koracima, ako ih je dovoljno, mogu da se pređu velike razdaljine - zaključila je Emina Dramlić.

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia