• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

            Zoran Dragoljević Žorž, vinski vitez, organizator, direktor privredno-turističke vinske manifestacije - XI Salona vina, stalni saradnik Međunarodnog sajma turizma i seoskog turizma u Kragujevcu, u prisustvu vitezova Vinskog viteškog reda Šumadije, uputio je posetiocima Međunarodnog sajma turizma i seoskog turizma poziv za učešće na ovoj, jednoj od najprestižnijih vinskih manifestacija u Srbiji, Vinski hepening će biti održan u Kongresnom centru hotela “Kragujevac”, 27. i 28. marta 2026. godine.

            XI Salon vina podržali su PKS - RPK Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga, grad Kragujevac, GTO Kragujevac, brojni partneri i profesionalne asocijacije (Wine Ecpert Kragujevac, Udruženja somelijera Srbije - SERSA i Online magazine VINO.RS). Partner Salona je RIEDEL the Wine Glass Company Partner Serbia.
                        Salon okuplja afirmisane i mlade vinarije iz Srbije i regiona, profesionalne kupce iz oblasti distribucije, Retail i HoReCa sektora, predstavnike restorana, vinoteka, kolekcionare, medije koje prate svet vina, turističke organizacije i turističke agencije.
            U saradnji sa Online magazinom VINO.Rs i Centrom za razvoj vinskog turizma, u okviru Salona biće dodeljena i godišnja nagrada za “Najveći doprinos vinskom turizmu”. U pratećem programu planirana su predavanja i masterclass radionice, kao i slaganje vina i hrane.
            Budući da je vino jedan od reprezentativnih brendova Šumadije u Medija centru Šumadija sajma, održan je vrlo konstruktivan panel na temu vinskog turizma Srbije, u kojem su učestvovali renomirani gosti: Vesna Zlatić, urednica brošure “Vinska avantura kroz Srbiju” i Zoran Dragoljević Žorž, vinski ekspert.
            Nakon diskusije, moderator panela Snežana Milisavljević, GTO Kragujevac, dala je svoj osvrt na ovu temu, sa aspekta turizma:
            - Vino je istina i naš ponos, jedan od razloga zašto turisti rado dolaze u blagorodnu Šumadiju, naše vinogorje koje nazivamo “srpskom Toskanom”. Da problema u ovom sektoru ima nije tajna, i zato je od ključne važnosti umrežavanje javnog sektora, turističke privrede i akademske zajednice. Na turističkoj privredi je da iskaže svoje potrebe i koji kadrovi nedostaju. Takođe, šta je ono u znanju mladih ljudi što škripi, što nedostaje. Na akademskoj zajednici je da školuje odgovarajuće kadrove, na turističkoj privredi, u javnom sektoru, da te ljude zapošljava ali i promoviše sve turističke potencijale radi zajedničkog uticaja na razvoj turizma u Srbiji. To je neophodnost, jer niko od nas ne može da radi samostalno. Imamo veliki broj malih proizvođača koji su na ovaj način uposlili članove svojih domaćinstava. Govorili smo o vinu, ali isto se odnosi i na turistička seoska domaćinstva, proizvođače sireva, kajmaka, zimnice. Na lokalu se uveliko umrežavaju produkteri hrane i vina, ukupna gastronomska ponuda i na nama je da tržištu ponudimo ono što je karakteristično za naše podneblje, ono što je autentično i što će naš kraj na najbolji način predstaviti gostima, turistima. Neophodno je da se svi nađemo za istim stolom, da razgovaramo i kažemo koji nas problemi tište, ali i da nađemo načina da ih rešimo. Zato je ključna uloga turističke privrede i uloga resornog ministarstva i Vlade Republike Srbije da donese sistemska rešenja kako bi se problem kadrova zaposlenih u turizmu, odnosno njihov nedostak, rešio. Još jedan problem o kojem nije popularno govoriti su plate zaposlenih u turizmu i njihov uticaj na odliv odgovarajućih kadrova. To je nešto o čemu bi svakako trebalo da razmišljamo, kako na nivou lokalnih samouprava, tako i na novu države - istakla je Snežana Milisavljević.