• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

            “Na putu od farme do tržišta”- naziv je jednog od četiri panela održanog prvog dana VIII Međunarodnog poslovnog foruma u Novom Sadu 20. i 21. novembra, u Privrednoj komori Vojvodine (PKV). Učesnici panela: Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, Zorica Radišić, preduzetnica Mlekare “Farmer”, Zoran Brljak, menadžer Univerziteta EDUCONS, ispred inicijative “Dunavska farma”, mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV), i kao specijalni gost” - Valerij Kardašov, predsednik Udruženja za globalni razvoj AI i robotiku Ruske Federacije.

            Na panelu sa fokusom na poljoprivredu, koji je znalački vodila Mirela Mitrović, novinarka RTV-a, moglo se čuti o pozitivnom učešću AI u poljoprivedi i potencijalima saradnje Srbije i Rusije u ovoj oblasti; o poljoprivrednoj praksi “od jutra do sutra” u porodici Radišić i svakodnevnim izazovima; o podsticajima Pokrajinske vlade vezanim za ovaj sektor; o Inicijativi PKV - “Dunavski farma”, odnosno pomoći poljoprivrednim domaćinstvima i domaćim proizvođačima u plasiranju svojih poljoprivrednih proizvoda na tržište.
            Mr Jelena Nestorov Bizonj je iz svoje vizure, a na osnovu dugogodišnjeg iskustva vrsnog poznavaoca ovdašnjeg miljea vezanog za poljoprivredu i zadrugarstvo, iznela svoje mišljenje o potencijalima zadrugarstva, njegovim prednostima, i zadrugarstvu u AP Vojvodini.
            - Vojvodina je poljoprivredni region sa visokom zastupljenošću ruralnih područja. Prema poslednjem popisu poljoprivrede, od nešto više od 3.2 miliona hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Srbije, skoro polovina, odnosno oko 1.5 miliona hektara je u Vojvodini, što je pokazatelj da je Vojvodina resursno pogodna za poljoprivrednu proizvodnju u pogledu prirodnih uslova (zemljište, voda, klima). Vojvodina prednjači i iz ugla veličine poljoprivrednih gazdinstava, koja su duplo veća od proseka u ostatku Srbije, kao i njihovoj opremljenosti, i zastupljenosti u tržišnom poslovanju, gde većina poljoprivrednika nastupaju na tržištu preko zemljoradničkih zadruga - istakla je mr Nestorov, i podsetila na dugu istoriju zadrugarstva u Vojvodini i prve u Vojvodini, a treće u svetu zadruge “Gazdovsky spolok” u Bačkom Petrovcu, osnovane 1846. i obeležavanje 180-todišnjice zadrugarstva u narednoj godini.
            Uprkos dugoj tradiciji zadrugarstva ima još puno prostora za rast i razvoj ovog sektora. Značaj udruživanja predsednica vidi u nabrojanim primerima dobre prakse:
            - Svaki poljoprivrednik koji posluje preko zadruga ima uslove da proizvodi jeftinije korišćenjem usluga od strane zadruge, objedinjenom nabavkom repromaterijala po nižim cenama, kvalitetnijom ponudom proizvoda na širim tržištima, po povoljnijim cenama. Što je zadruga opremljenija kapacitetima, njena uloga za unapređenje potencijalnog položaja poljoprivrednika na tržištu je veća. Na primer, skladišni kapaciteti koje zadruge poseduju omogućavaju njihovim članovima da čuvaju robu do najboljih uslova za prodaju. U zadrugama nedostaju preradni kapaciteti, odnosno prisustvo viših faza prerade. Iako i u ovom segmentu za sada ima malo pozitivnih primera, postoji veći broj zadruga na ovim prostorima koje se mogu smatrati primerima uspešne prakse i van naših granica.
            Kao osnovni cilj je da se proizvodi domaćih zadruga i zadrugara nađu na evropskom tržištu, za šta je kvalitet poljoprivrednih proizvoda prvi preduslov. Kada se ljudi udruže oko ideje to se može i ostvariti.
            - Pored unapređenja i postizanja višeg kvaliteta i dovoljnih količina izvozvno orijentisanih proizvoda, potrebno je još puno rada na marketingu, što se odnosi i na nov koncept “Dunavske farme”, s obzirom da je marketing u poljoprivredi još uvek “slaba tačka” ne samo u Srbiji već i u zemljama regiona u odnosu na većinu država EU. Inicijativa “Dunavska farma” može mnogo doprineti većem učešću  proizvoda domaćeg porekla na evropskom tržištu. Uloga zadruga u ovoj inicijativi svakako bi bila objedinjavanje ponude proizvoda zadrugara i kooperanata i njihov, preko kojih bi njihovi proizvodi stizali na tržište. Većina poljoprivrednih proizvođača, članova zadruga nemaju uslova za samostalni nastup na tržištu, a postavlja se i pitanje isplativosti samostalnog nastupa i kod proizvođača koji imaju uslove za to, posebno danas, u vreme visokih troškova proizvodnje u odnosu na cene finalnih proizvoda. Zadruge mogu doprineti unapređenju količina i kvaliteta proizvoda koji se plasiraju na tržište kroz niz svojih usluga, uključujući usluge stručnih kadrova raznih profila, koji su raspoloživi za praćenje celog procesa proizvodnje i koji su na usluzi zadrugarima i kooperantima sa ciljem ostvarivanja što boljih i kvalitetnijih prinosa. Ne smemo zaboraviti primenu novih tehnologija u procesu proizvodnje, koje najčešće ulaze u domaću poljoprivredu kroz velike zadruge i velika gazdinstva, i kao primer dobre prakse prenose se kod drugih poljoprivrednika, što potvrđuje višestruku ulogu zadruga u razvoju ovog sektora. Smatram da je inicijativa “Dunavska farma” šansa na osnovu koje se mnogo toga može uraditi ali i da zahteva podršku institucija na pokrajinskom i republičkom nivou, kako bi ostvarila maksimalne efekte za domaću poljoprivredu - objasnila je mr Jelena Nestorov Bizonj.