• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Moć funkcionalnih, praktično orijentisanih znanja,za određenu svrhu ili potrebu, preduslov su svakog razvoja i napretka. Primarni postulat poljoprivredne proizvodnje danas, više nego ikada pre, zasnovan je na znanju i primeni novih tehnologija. Za razliku od školskog, znanje u ovoj oblasti meri se prinosima a ne ocenama. Upravo je to bio jedan od razloga što je za mesto održavanja V Škole zadrugarstva izabrana Opšta zemljoradnička zadruga “Zlatno zrno” iz Gložana.

            U uvodnom obraćanju govorili suPavel Žilaji, zamenik direktora OZZ „Zlatno zrno“ Gložan, Aleksandar Panovski, generalni sekretar Privredne komore Vojvodine (PKV) i mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV), koja je istakla nekoliko generalija o zadruzi - domaćinu: OZZ “Zlatno zrno” postoji 25 godina i za to vreme uradili su jako mnogo, daleko više nego mnoge druge koje posluju u dužem periodu. Čućemo priču sa kojim su se problemima na tom putu susretali i kako se danas snalaze, a ja bih rekla - uz mnogo rada i truda ali i znanja. U OZZ “Zlatno zrno” prisutna je diverzifikacija proizvodnje. Zadruga se ne oslanja isključivo na ratarstvo, već u svojoj proizvodnoj strukturi ima ratarsku proizvodnju, adekvane skadištene kapacitete, kapacitete za pakovanje, hladnjaču - objasnila je predsednica, da je sve napred navedeno primer uspešne poslovne prakse, što je kvalifikovalo ovu zadrugu za domaćina Škole zadrugarstva.
            Primer ove zadruga trebao je u praksi da pokaže da oslanjanje na ekstenzivno ratarstvo na malim poljoprivrednim gazdinstvima, od kojih su neki i članovi zadruga, ne isplati. Taj stav prisutan već duži niz godina, poslednje dve-tri usled loših vremenskih uslova,  koji su uzrokovale lošije prinose, kroz niske cene tržištne poljoprivrednih proizvoda i visokih troškova proizvodnje sa stalnom tendencijom rasta, pokazao je da treba tražiti alternativu.
            OZZ “Zlatno zrno”, pokazala je jednu od mogućnosti, ne jedinu, kako se neki problem mogu prevazići, što je učinilo veći broj zadruga u zadružnom sektoru sa proizvodnjom u odnosu 1/2 u ratarstvu, 1/2 u povrtarstvu, i sve redom imaju dobre rezultate proizvodnje, čak i bolje u odnosu na čisto ratarske zadruge u ovim izazovnim godinama.
            Šta je prepreka da se pređe na ovu fazu proizvodnje? Pre svega potreba za novim ulaganjima jer prelazak na novu vrstu proizvodnje razume i ozbiljna ulaganje u sve kapacitete koje treba da je proprate, kako od strane gazdinstva, tako i od strane same zadurge. I to je u stvari i ona osnovna prepreka.
            Kako doći do sredstava za investiranje? Treba biti svestan da su zadruge u prethodnim godinama podnosile teret krize za svoje zadrugare i kooperante, što je oslabilo njihove sopstvene kapacitete za investiranje, pa i kapacitete za kreditna zaduživanja i ulazaku nove investicije ozbiljne veličine. Jedini način dolaska do nekih eksternih izvora finansiranja su: veći podsticaji za investicije, poreske olakšice, smanjenje troškova ulaganja, posebni programi namenjeni razvoju malih zadruga.
            Mr Jelena Nestorov Bizonj je izrazila nadu da će iz primera dobre prakse, koji su i medijski dobro propraćeni, do šire javnosti doći koliko je bitno udruživanje i države kao faktora u očuvanju poljoprivedne proizvodnje na malim poljoprivrednim gazdinstvima, i u njihovom razvoju.
            Nakon uvodnih govora izvršen je obilazak kapaciteta zadruge u Bačkom Petrovcu, a potom su prof.dr Žarko Ilin i prof. dr Zoran Keserović, sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, održali supredavanja. Usledila je prezentacija kompanije „Syngenta Agro“ doo Beograd, na kojoj se moglo čuti niz tema od velikog značaja za savremenu poljoprivredu.
            Događaj je završen svečanom dodelom sertifikata polaznicima uz poruku mr Jelene Nestorov Bizonj:
            - Znanje je najbitnija investicija na osnovu koje dolaze i dobre poslovne odluke, ali i međuzadružna saradnja i udruživanje koje treba da bude u fokusu u narednom periodu kod svih nas.