Poslednjeg dana septembra, prof. dr Dragan Soleša, predao je funkciju rektora Univerziteta Privredna Akademija u Novom Sadu, kolegi, prof. dr Milanu Počuči. Već narednog dana stupio je na dužnost Zamenika predsednika Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.
Ovde se ne radi o pukoj rotaciji funkcija već o poslovnom zaokretu, nekoj vrsti transformacije Univerziteta koji se ovim činom priključuje zajednici privatnih univerziteta u Evropi i svetu, takođe vodećim u Republici Srbiji: Univerzitetu Singidunum, prvom privatnom akreditovanom Univerzitetu u Srbiji (1999.), i Univerzitetu Metropolitan (2005), kao internacionalno orijentisana visokoškolska institucija koja podstiče razvoj društva zasnovanog na znanju i tehnologiji.
- Funkcija predsednika Univerziteta Privredna akademija, prvog privatnog Univerziteta u AP Vojvodini, ustanovljena sredinom 2025. na osnovu novih kadrovskih rešenja definisanih Statutom Univerziteta, po ugledu na vodeće univerzitete u zemlji i svetu, neka je vrste transformacije koja odvaja poziciju predsednika od pozicije rektora čime se definiše opus njihovog rada. I dok se rektor bavi isključivo akademskim pitanjima (izborom zvanja, doktorskim disertacijama, mobilnošću studenata, etičkim pitanjima), ingerencije predsednika imaju funkciju menadžera koji vodi kompletnu brigu o univerzitetu, od poslovanja, do strategije razvoja uz značajna ovlašćenja. Ta pozicija u privatnom sektoru pripada vlasnicima univerziteta i uglednim naučnim radnicima, emeritusima… Prvi predsednik Univerziteta Privredna akademija je profesor emeritus Marijana Carić, doskorašnji predsednik Saveta Univerziteta Privredna akademija. Sadašnji predsednik Saveta je prof. dr Marko Carić, osnivač Univerziteta,dekan FIMEKA, redovni profesor. Pošto je moj mandat rektora istekao 01. oktobra ove godine,jednoglasnom odlukom vlasnika i Upravnog borda izabran sam za zamenika predsednika Univerziteta Privredna Akademija u Novom Sadu. Najnovija transformacija u Upravnom bordu koja se desila na Univerzitetu Privredna akademija doprinela je da smo se pridružili plejadi uspešnih, privatnih univerziteta u Srbiji - objasnio je prof. dr Dragan Soleša.
Ove godine na Univerzitetu Privredna akademija obeleženo je prvih četvrt veka njegovog postojanja, u turbulentnim vremenima ali uz fundamentalan princip - KVALITET PRE SVEGA. Načelo kvaliteta od kojeg se od prvog dana do danas nije odstupilo, obezbedio je stalni rast Univerziteta, koji danas u svom sastavu ima 10 fakulteta, broji 10.000 studenata. Kao osnivači pojavljuju se tri fakulteta: Fakultet za privredu i inženjerski menadžment (FIMEK), Pravni fakultet za privredu i pravosuđe i Stomatološki, dok su svi ostali, koji imaju sva prava, pridruženi.
Svojim studijskim programima Univerzitet obuhvata svih pet naučnih oblasti propisanih Zakonom o visokom obrazovanju: društveno-humanističke, tehničko-tehnološke, prirodno-matematičke, medicinu i umetnost.
Na novoj poziciji, fokus svog rada prof. dr Soleša usmeriće uz podrški kolega, na digitalnu transformaciju, nužnu u vreme sadašnje, da bi se mladi kadrovi osposobili i spremni dočekali vreme buduće. U tom kontekstu, na Univerzitetu će biti formiran Odbor za digitalnu transformaciju i saradnju sa EU.
- Smatram da je krajnji trenutak da tako nešto učinimo jer smo svedoci revolucionarnog napretka u AI svetu, sličnog onom koji se desio 90-tih kada je Srbija pristupila globalnoj svetskoj mreži - internetu, jednom od najvećih otkrića koje može da baštini ljudska civilizacija i koja je pomerila granica, donela ogromne promene i boljitak. Ali tu nije kraj. Svedoci smo pravog boom-a u ovoj sferi, bez koje više ne možemo zamisliti život. Akopropustimo ovaj trenutak implementacije digitalne transformacije nećemo imati drugu šansu - objasnio je naš sagovornik.
Trenutno, FIMEK nudi program softverskog inženjerstva na tri nivoa studija: osnovnim, master i doktorskim akademskim studijama, osposobljavaju studente za projektovanje, razvoj i primenu softvera, fokusirajući se na savremene sisteme, arhitekturu i algoritme, te program za obavljanje složenijih poslovnih procesa u oblasti softverskog inženjerstva. Postavlja se pitanje da li će AI zameniti programere, sutra pravnike, lekare? Problem je i u zloupotrebi iste, od primera benignih prevara u pisanju diplomskih radova, do onih za nesagledivim posledicama za čovečanstvo. Rešenje se trenutno vidi u postavljanju jasnih normi i odgovarajućih alata koji će usmeravati, redigovati, testirati, pokušati da otkrije zloupotrebe AI.
- Sa pozicije Odbora za digitalne transformacije učinićemo da naše obrazovanje bude još kvalitetnije a nastavni procesi prijemčiviji mladim ljudima. Da ih naučimo kako da koriste AI a ne zloupotrebljavaju; da razmišljaju, razvijaju stvaralaštvo, a da AI bude samo alat. Da li ćemo u tome uspeti? Ne znam, ali je sigurno da ćemo se ja i moje kolege boriti da naši studenti budu na ispravnoj strani, strani istine. I nije upitno hoćemo li koristiti AI nego kada i na koji način. Ostaje da vidimo u kom pravcu ćemo definisati naš put, ali sigurno da ćemo transformisati Univerzitet Privrednu Akademiju na tom polju i to uspostavljanjem čvrstih temelja i prvog preduslova za korišćenje AI. Uveliko se pišu radovi koji uključuju primenu AI, kao što je npr. način na koji bi olakšali usvajanje matematičkih zadataka kroz igru. Svi radovi na tu temu imaju svoju aplikaciju i dostupni su javnosti, besplatno. Za uspostavljanje primene AI potrebni su relevantni podaci, koji su ujedno i najveći resurs, vredan zlata. Moramo ih imati pravilno klasifikovane, složene, pohranjene jer u suprotnom, ne možemo da očekujemo pouzdane, valjane rezultate. Drugi preduslov je edukacija za upotrebu AI, za čega na tržištu postoje prompt inženjering, koji su ovladali veštinom u radu sa veštačkom inteligencijom, odnosno preciznu komunikaciju sa AI alatima za postizanje optimalnih rezultata. Treći stepen izgradnje i eskaliranje rešenja uz jasnu metodologiju oslanja se na tzv. personal, odnosno virtualne asistente (VA), zapravo softverske agente koji mogu da obavljajuniz zadataka ili usluga za korisnika na osnovu korisničkog unosa kao što su komande ili pitanja, uključujući i verbalnu interakciju. Takve tehnologije uključuju mogućnosti četbota za simulaciju ljudskog razgovora, kao što je onlajn ćaskanje. Primena je neupitna jer svako ko koristi AI imaće smanjene troškove, veću produktivnost… Univerzitet će na ovom polju predložiti da mladi ljudi, profesori, istražuju primenu AI i na osnovu toga donesu nova rešenja. Moramo se pripremiti za autonomna vozila, od vozova do ličnih automobila, asistent za prevenciju prevara finansija kojih će biti sve više, lažnih informacija. Naš je zadatak da dođemo do alata koji će štiti korisnika. Optimizacija lanca snabdevanja, logistike, pametna poljoprivreda, zdravstveni asistenti, sve su to teme koje ćemo razvijati u okviru Odbora koji će formirati strategiju, pravac delovanja na osnovu čega ćemo pokušati da uradimo digitalnu transformaciju Univerzitetu sa akcentom na primenu AI na našem Univerzitetu, sa intencijom da naš Univerzitet napravimo boljim, privlačnijim, uspešnijim. To znači da moramo biti među prvima jer promene se dešavaju brzo, gotovo trenutno. U skladu s tim, neophodna je permanentna transformacija visokog obrazovanja. Ozbiljnost sa kojom nastupa Univerzitet Privredna akademija ilustruje podatak da je na FIMEK-u 2012/13 bilo dva smera i 300 studenata. Danas ima 2.5 hiljade studenata, 14 akreditovanih studijskih programa na sva tri nivoa akademskih studija, od toga šest studijskih programa osnovnih akademskih studija, četiri master akademskih studija i tri studijska programa doktorskih akademskih studija.
