• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Naselje Kelebija, nekada pusta (pustara), pominje se 1297. godine kao Kelym, smešteno tik uz srpsko-mađarski granični prelaz Kelebija - Tompa, 11 km od Subotice. Ovo je šumski i peščarski kraj, kojim na zapadnom delu preovladava crni pesak, pogodniji za ugoj povrća, a na istočnoj žuti, Bogom dan za voćarstvo i vinogradarstvo. A kažu, da u ovom kraju najbolje “uspevaju” konji - Lipicaneri, poznata rasa odgojena u mestu Lipica.

             Hotel “Vila Majur”**** i Ergela “Kelebija”, u okruženju Kelebijske šume, veličanstvene u svom nepregledu, takođe su prepoznatljiviji brendovi Kelebije koji privlače turiste nudeći odmor uz šetnje i boravak u prirodi i ono najatraktivnije - druženje sa konjima, jahanje, vožnju fijakerom, sankama zimi.
            Ergela “Kelebija” je impresivan kompleks na 35ha uređenog prostora, moderno opremljenim štalama, boksovima, koralima, takmičarskim stazama, manježom, travnjacima…, i dom za 60 konja - Lipicanera.
            Najviša tačka ovog kompleksa je - Kula “Potkovica”, prvi objekat podignut na ergeli 1993. Ne manje atraktivno je jedno drugo mesto - “Muzej kočija”, jedinstven u našoj zemlji. Ako su ergele retka mesta gde “čovek može da ostvari direktan kontakt sa konjem, utočišta u kojem je konj ostao veran čovekov prijatelj”, Muzej kočija otkriva tajnu “ljubavi koja spaja konja i čoveka, vezu kojoj je poverenje najbolji prijatelj i kojoj nema kraja jer traje zauvek”.             U Muzeju se nalaze priče, zanimljive informacije o konjima iz grčke i srpske mitologije, o čuvenim konjima u svetskoj i srpskoj istoriji, o evoluciji konja, Lipicanerima, njihovoj obuci, takmičenjima i paradnim nastupima.
            Priča o kočijama - kolima na “konjski pogon” duga je i interesantna i seže duboko u prošlost. O poreklu naziva - kočija, veruje se da je došlo iz mesta Kocs, u Mađarskoj, gde je 1469. zabeležen početak “gradnje” četvorotočkaškog vozila sa amortizerima koje su vukli konji. Kako se ovaj izum širio po Evropi i ostali narodi su preuzimali taj naziv.
            Međutim, kao prvi primer prevoznog sredstva, brze, lake, otvorenog tipa kočije -dvokolice pojavljuju se u Mesopotamiji oko tri milenujuma p,n.e., a potom i u Kini. Poznate su hetitske, rimske, ratne, trkačke…
             Muzej kočija na Ergeli “Kelebija” predstavlja bogatu kolekciju pažljivo restauriranih kočija iz različitih istorijskih perioda. Među izloženim eksponatima se čuvaju kočije iz raznih perioda, za različite namene i prilike, a ovde ćemo pomenuti samo neke.
            LOVAČKE kočije (lake pokretne kočije čvrste građe za obilazak nepristupačnih terena i aktivno učešće u lovu);
            KAVALJERSKA (dvoosovinska visoka kočija, tzv. muška, u koju se ulazilo sa zadnje strane preko sedišta, dok je ženama bila potrebna pomoć kavaljera);
            ČEZE (jednistavne kočije u koje se preže jedan konj između dve rude, u kojima su se vozile mlade dame i vlasnici velikih imanja obilazeći useve);
            DILIŽANSA ili POŠTANSKA kočija (pojavila se u Londonu 1630., služila je za prevoz putnika, ali je svoju najširu upotrebu - prevoz pisama i poštanskih vrednosti, vrši od 1784. punih sto godina, do 1850-te, kada je zamenjuje železnica);
            ZAPREŽNA KOLA (služila su za prevoz robe i tovara. Njihov izgled zavisio je od njihove namene i podneblja na kojem su pravljena)…
            Posebna je priča o FIJAKERIMA ili KARUCAMA (lakim kočijama za prevoz putnika u velikim gradovima. Fijakeri se smatraju za prva taxi vozila. Prvo taxi stajalište sa konjskom zapregom bilo je u Parizu, ispred hotela Sant Fiacre, a kod nas u Subotici) parkiralište za fijakere se nalazilo nasuprot kafani “Mali mir”. Poslednje stajalište fijakera je bilo ispred Željezničke stanice, a poslednji fijakeristi su bili braća Gencel (Göncöl).
            Ovo su samo fragmenti onoga što se u ovom izuzetnom prostoru sa zavidnim brojem vrednih eksponata može videte i saznati.
            U skorije vreme domaćini planiraju dalje osavremenjivanje ovog prostora u formiranje Edukativnog centra posvećenog konjarstvu praćen najsavremenijim audio-vizuelnim efektima.

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia