• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            52. Simpozijum Agro Tech PP - mesto susreta struke, prakse i inovacije, održan u kongresnoj sali hotela Bor by Karisma, Zlatibor, od 26-29. januara 2026., privukao je veliki broj stručnjaka, poljoprivrednika, poslovnih udruženjai privrednika, u cilju povezivanja, saradnje,razmene znanja i iskustavana aktuelne teme i najnovijih rešenja iz agrotehnike i precizne poljoprivrede. Organizator Simpozijuma, koji se u kontinuitetu održava od 1974. je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu - Departman za poljoprivrednu tehniku i Nacionalno naučno društvo za poljoprivrednu tehniku, u suorganizaciji sa PU Uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije, Zadružnim savezom Vojvodine (ZSV) i Udruženjem.

Poljoprivrednici nove generacije, posvećen je temama usmerenim na rešavanje problema i traženju odgovora na izazove u poljoprivrednoj proizvodnji izazvanim klimatskim promenama.
             Sa pomeranjem granica i uspostavljanjem produktivnije i racionalnije proizvodnje bio je vezan itematski panel Zadružnog saveza Vojvodine - Unapređenje profitabilnosti kroz diverzifikaciju proizvodnje zemljoradničkih zadruga i poljoprivrednika, održan u utorak 27. januara sa učešćem mr Jelene Nestorov, predsednice Saveza, Darka Gavrilovića, sekretara Saveza,  Nandora Vereša, direktora ZZ “Agrosoj” Neuzina i Aleksandra Petrovića, direktor za poljoprivredu Treesury doo, uz moderaciju Gorana Erora, predsednika Udruženja Poljoprivrednici nove generacije.
            - Tema koja je obeležila ovogodišnje prisustvo ZSV - Unapređenje profitabilnosti kroz diverzifikaciju poljoprivrede u proizvodnji - imala je za cilj da predstavnicima zadruga i poljoprivrednicima prikaže model diverzifikacije proizvodnje kao jedan od načina unapređenja profitabilnosti, za koji smo naglasili da nije jedini. Krenuli smo od činjenice da je i dalje u Vojvodini struktura u proizvodnji na zadružnom zemljištu 95% u ratarstvu a svega 5% u povrtarskoj ili voćarskoj proizvodnji i da postoji ozbiljan prostor za unapređenje diverzifikacije proizvodnje i to prelaskom na intenzivnije vrste proizvodnje. Konkretno smo razgovarali o povrtarstvu kao jednom od načina i modela za prelazak na profitabilniju proizvodnju prikazanom kroz paralelnu kalkulaciju proizvodnje kukuruza i začinske paprike, gde se od začinske paprike na poljoprivrednom gazdinstvu prosečne veličine može zaraditi po jednom hektaru i do pet puta više u odnosu na proizvodnju kukuruza kao klasičnog ratarskog useva. Ova kalkulacija je podrazumevala uključivanje usluga zadruga u troškove proizvodnje, Kada bi poljoprivrednik radio sve sam, troškovi bi bili uvećani, a zarada ne bi bila na tom niovu. To je upravo onaj momenat na koji smo prvenstveno želeli da ukažemo, a koji je potkrepljen izuzetno kvalitetnim izlaganjem iz prakse Nandora Vereša, ZZ “Agrosoj”, koji je konkretizovao razloge prelaska na povrtarsku proizvodnju. Učesnici panela iz oblasti voćastva i povrtarstva, ukazali su i na ogroman značaj tržišta plasmana robe prilikom kalkulacije za određenu vrstu proizvodnje, i istovremeno poručili da osim udruživanja kroz koje se može postići visoka profitabilnost, u intenzivnoj proizvodnji prvo treba istražiti tržište, saznati da li postoji stabilna tražnja, kakva je konkurencija, na koji način i kome će se plasirati roba, kao i sve ono što prethodi izlasku na tržište, od obezbeđenja adekvatnih skladišnih kapaciteta, pakovanja robe i drugih preduslova za čuvanje i prodaju proizvoda - objasnila je mr Jelena Nestorov.
            Sa panela je poslato i nekoliko bitnih poruka mladim poljoprivrednicima i predstavnicima zadruga koji razmišljaju o nekim promenama u svojoj proizvodnji, da dobro razmisle koja će to biti proizvodnja u koju će da se upuste i da iskoriste kapacitete zadruga za nju, jer na taj način mogu unaprediti profitabilnost koja je poslednjih godina, u ratarstvu, izuzetno narušena. Poruke su bile usmerene ne samo ka udruživanju u smislu zajedničkog nastupa na tržištu, nego i kao sredstvu za smanjenje troškova, uz naglasak da je tržište za povrtarske i voćerske proizvode specifičnije u odnosu na klasično tržište za ratarske proizvode.
            Predsednica se osvrnula i na pozitivne primere ZZ “Agrosoj” koja je odustala od neke vrste proizvodnje i preuzela odgovornost za to što ta proizvodnja ne može da se zadrži u njihovom proizvodnom ciklusu, a usvojili druge vrste koje su se pokazale odlično.                         Panelisti su ukazali na praksu da kada se neka kultura pokaže “dobrom” da se već sledeće godine poljoprivrednici masovno odlučuju za nju, ili proširuju površine istom, a da prethodno nisu izvršili analizu sobstvenih mogućnosti i budućeg tržišta. S tim u vezi preporučuje se usmereno delovanje, prvenstveno prema mogućnostima gazdinstava i zemljoradničih zadruga, uz uzimanje u obzir trendova u ponašanju tržišta.
            Od učesnika se čulo i da smo u marketinškom smislu daleko od iskorišćenih mogućnosti, a u brendiranju proizvoda i oznaci zaštite geografskog porekla takođe nismo daleko odmakli. Ali, da bi jedan proizvod zaživeo kao brend nužno je obezbediti stabilan kvalitet i kvantitet proizvoda, jer brendiranje proizvoda ujednačenog kvaliteta kojeg nemamo dovoljno na tržištu nije efikasno. Nadu da će u skorije vreme taj proces zaživeti podržavaju primeri dobre prakse.
            - Kada smo otvorili ove teme podrazumevali smo da je proizvodnja prvi nivo, zatim skladištenje prilagođeno vrsti proizvoda, a u nastavku da zadruga putem linije za preradu, čišćenje, kalibraciju, pakovanje,obezbedi viši stepen finalizacije proizvoda, koji bi trebalo da  stigne do maloprodaje. Viši stepen finalizacije proizvoda znači da će i veći deo dobiti od te proizvodnje ostati proizvođaču, a ne preći u neke preradne ili trgovačke lance - objasnila je mr Nestorov i nastavlja: - Drago mi je što smo nakon panela nastavili diskusiju, jer je bilo još mnogo dodatnih pitanja posle panela, što navodi na zaključak da sa ovim temama treba nastaviti. Osim pomenutih, dotakli smo se tema prerade, složenih zadruga i podizanja zajedničkih kapaciteta…, i mislim da su poruke koje smo poslali: da je za bavljenje poljoprivredom potrebno znanje, istraživanje, analiza, strpljenje i naporan rad, kao i udruživanje za siguran put do uspeha. Teza jednog od paneliste “da se u krajnjoj liniji, svaka vrsta proizvodnje može isplatiti na nekom nivou organizacije i obima” je takođe nešto sa čime se slažem, jer ako se postigne ono što je tržištu potrebno, onda će i zarada proizvođača biti na višem nivou.
            Na pitanje o primerima iz inostranstva o značaju poljoprivrednih zadruga za tržišni uspeh  poljoprivrednika, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine je navela primer koji je predstavnik jedne uspešne poljoprivredne zadruga iz Italije istakao na međunarodnoj konferenciji, koji je na pitanje u kojoj oblasti u poljoprivredi su u Italiji zadruga najuspešnije, odgovorio: tamo gde je konkurencija na tržištu najveća, a proizvodnja najzahtevnija, što je u Italiji konkretno voćarstvo. Istakao je da sve vrste proizvodnje u poljoprivredi zahtevaju udruživanje u zadruga u cilju kvalitetnog nastupa na tržištu, pri čemu je za intenzivne proizvodnje u voćarstvu, zajedničkih nastup na tržištu neophodan za uspeh.
            Ovaj panel organizovan je u duhu još jedne Škole zadrugarstva koje Zadružni savez Vojvodine uspešno sprovodi godinama, što je i bio cilj da se otvore neke nove teme edukativnog tipa i da zadruga i mladi poljoprivrednici koji razmišljaju o diverzifikaciji proizvodnje dobiju korisne informacije i iskoriste ih.

Više fotografija na: https://www.facebook.com/topserbia