• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Zemljoradnička zadruga”Agrosoj” Neuzine osnovana je 2002., sa 18 hektara obradive površine i zasterelom mehanizacijom da bi danas, zajedno sa svojim zadrugarima, obrađivala oko 1.000 hektara širom opštine Sečanj. Zadruga ima 20 zaposlenih, sarađuje sa 250 poljoprivrednika koji svoju celokupnu proizvodnju obavljaju preko zadruge. Godine 2018. ZZ “Agrosoj” je investirala u mehanizaciju i opremu za proizvodnju šargarepe, luka i paprike, izgradila hladnjaču kapaciteta 750 tona, postavila sisteme za navodnjavanje i sada ima povrtarsku proizvodnju na 45 hektara.

            Nandor Vereš, direktor ZZ “Agrosoj”, učesnik panela o Unapređenju profitabilnosti kroz diverzifikaciju proizvodnje zemljoradničkih zadruga i poljoprivrednika, u okviru 52. Simpozijuma"Agro-tehnika - precizna poljoprivreda" (26. do 29. januara) u hotelu Bor by Karisma na Zlatiboru, u organizaciji Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu - Departman za poljoprivrednu tehniku i Nacionalno naučnog društva za poljoprivrednu tehniku, uz suorganizaciju PU Uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije, Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV) i Udruženja “Poljoprivrednika nove generacije”, govorio je otvoreno o primeru loše prakse, koji se u javnosti daleko manje čuju.
            Iskustva ove zadruga tokom prethodnih godina, bila su pre svega dragocena, ali i edukativna i korisna za sve poljoprivrednike koji su pratili ovaj panel, budući da poredprimarne delatnosti gajenja žita i uljaricaima i povrtarsku proizvodnju, a da je od voćarske proizvodnje, usled nerantabilnosti, odustala.
            - Pre osam godina ZZ “Agrosoj” je započela diverzifikaciju koju su uslovili tržišni uslovi. Zadruga je tada obrađivala 800 ha ratarske kulture, imali smo kooperaciju i ono što je veliki problem pravilo tada, sada još veći, niska profitna cena u vreme sušnih godina. Ideja je bila da ako ne možemo da predvidimo svoje investicije, moramo da diverzifikujemo proizvodnju kako bi mogli da nastavimo naš napredak. Posmatrali smo i analizirali proizvođače kod nas, posetili poljoprivrednike u Španiji, Italiji da vidimo kako to oni rade i na osnovu tih iskustava pokrenuli voćarsku proizvodnju konzumne višnje na 16 ha. Takođe smo pokrenuli proizvodnju crnog luka, šargarepe i tada paprike. Posle 7-8 godina, sa parcela gde se nikada ranije nije proizvodilo povrće, luk i šargarepa se proizvode u isplativim količinama, uz redovno obezbeđivanje dogovorenih količina crnog luka za poznatog kupca. Takođe smo pokrenuli voćarsku proizvodnju konzumne višnje koja se pokazala neprofitabilnom. Višnje smo prošle godine izvadili i ugasili tu proizvodnju - saopštio je sa puno pažnje gospodin Vereš, s obzirom na prisustvo velikog broja mladih poljoprivrednika u publici, koje bi ovaj “neuspeh” mogao da pokoleba u njihovim planovima.
            Priznajući da je to bila njihova greška, objasnio je da je diverzifikacija donela mnogo dobrog, ali samo onima koji su uspeli da proizvodnju postave dovoljno kompetentno. Višnje nisu uspele i to je bilo gubljenje vremena, ali i resursa. Voćni zasad koji zahteva niz godina da dođe na rod, pretpostavlja velika ulaganja, ali ako mora da se ugasi, problem treba osvestiti i uraditi to što pre.
            - Ako u proizvodnji više nemamo zonu komfora moramo da izađemo iz te zone. Biti realan prema sebi u datim okolnostima, sastavni je deo života i agrara. Ako nešto ne ide jednostavno zatvaramo i pokušamo sa nečim za šta smo kompetentni. Odluka o odustajanju  je bila teška, ali doneta na bazi određenih analiza, rezultata, dok smo u povrtarskoj proizvodnju nastavili da radimo i dalje se razvijamo, gledajući u budućnost i planove za preradu. To je primer naše diverzifikacije i specijalizacije. U svemu tome veliku ulogu igraju stalne promene. Do pre 6-7 godina bile su niske kamatne stope i svako je mogao da radi šta je hteo, i to nije imalo tako veliki uticaj na profitabilnost. Sada su kamate 6-7% i luksuz greške više nije dozvoljen. Svaki poljoprivrednik pažljivo mora da sagleda svoj poslovni model u smislu profitabilnosti jer, ukoliko nešto nije profitabilno tokom tri godine - bežite od toga. Nema nikakve romantike, plemenitosti da radimo nešto što nije profitabilno i to je najveća greška koju mlad čovek može da uradi. Ljudi imaju velike potencijale ali ako godinama rade nešto što nema smisla, gde se može napredovati, onda je to ćorsokak iz kojeg treba izaći – rekao je direktor.       
            Na kraju svog izlaganja, gospodin Vereš je dao savet mladima koji žele da se upuste u povrtrsku proizvodnju:
            - Ako komšija radi 10ha ne znači da morate i vi. Počnite sa proizvodnjom na jednom - dva hektara. Grešićete, to je sigurno, ali dajete sebi prostora i vremena da te greške ne budu prevelike. I uvek sagledavajte stvari realno. Mi smo pratili tržište povratrske proizvodnje u Srbiji, šta su veliki proizvođači godinama radili dobro a šta nisu, i zaključili da je ogroman fokus na proizvodnji. A to nije cela priča. Pored proizvodnje postoji i skladištenje, kapaciteti za pokovanje i tržište, i ako ta četiri elementa nisu u balansu, ulazite u neprofitabilnost. Primetićete i sami da proizvodnja npr. jednog hektara paprike fenomenalno prođe jedne i već sledeće godine proizvodi se na 10ha, sa znatno manje uspeha, jer je to bio preveliki skok. Za bilo šta što vredi treba vreme, a ako je nešto lako, sa tim nije nešto u redu. Moj savet je: radite postepeno uz kontrolu četiri elementa (proizvodnju, skladištenje, pakovanje, tržište) koja moraju biti u balasu da bi profitabilnost bila zadovoljavajuća.