• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Prvo mesto u kategoriji: najbolji svinjokoljski ručak, prvog dana XII Beloblatske kobasicijade (07. i 08. februara) u okviru Tradicionalnog banatskog svinjokolja, pripremila je ekipa iz Turije i to nikoga nije iznenadilo, iako je ovo njihovo prvo učešče na ovom takmičenju (ali ne i u ulozi žirija i takmičarskih ekipa u pravljenju kobasica).

            Turijska, oni stariji će reći Turinska, kobasicijada nema najdužu tradiciju u Vojvodini, 22 godine je duža bačkopalnačka, ali ima najdužu kobasicu, svake godine za metar dužu, da ih neko slučajno ne bi pretekao. Ove godine njena dužina će iznositi čak 2042 metra.
            Željko Pupić, predsednik Udruženja kobasicijada - Turija objašnjava da je ekipaiskoristila svoj nastup u Belom Blatu da pokaže svoje iskustvo, profesionalnost, odnos prema manifestaciji posvećenoj kobasici, i tako osvojila naklonost publike i žirija, za orginalnost. Mogli su se čuti komentari od strane publike, da su “svi u istim kostimima kao da dolaze sa modne piste”, a zapravo se radilo o radnim mantilima sa logom Kobasicijade u Turiji, u kojima nastupaju promovišući ovaj jedinstven događaj u većim mestima širom Srbije.
            Ovom prilikom gospodin Pupić, član turinske ekipe, prokomentarisao je “bratsku” manifestaciju:
            - Lepo je prikazati svinjokolj na starinski način, kako su nekada radili naši stariji, na slami prljenjem. Zanimljivo je, ali na žalost, izašlo je iz upotrebe, ali je vrlo pozitivno da neko održava tu tradiciju. Meni i mojoj ekipi je bilo pravo zadovoljstvo i što se tiče druženja sa drugim ekipama, ambijenta, posebno dobre organizacije. Što je najbitnije nije bilo žurbe, jer Bačvani, kao i Banaćani sve volimo da radimo u laganom ritmu i imamo kade.
            Turijska kobasicijada ima dugu tradiciju, ozbiljnu organizaciju i odlično je posećena. I ove godine, od 20-22. februara očekuje se ista dinamika, a pripreme su u punom jeku.
            - Mada je Turijska kobasicijada posećena, mi želimo uvek više, pa nas Turijci pitaju “di ćemo da stavimo taj silan narod kad nemamo više ni mesta ni prostora”, i stvarno je tako, što je nama jako drago. Turija je malo mesto, a Banat je malo drugačiji, šire su ulice, ali se mi ne žalimo - kaže gospodin Pupić i nastavlja: - Svi smo mi druga, treća generacija onih koji su smislili i počeli ovu priču, i onu o dugačkoj kobasici. Prošle godine jedna novinarka nas je pitala koliko nam treba da napravimo najdužu kobasicu, na šta sam odgovorio: - Samo vi nama nađite materijala napravićemo je i do Vranja”. Mi znamo to da radimo jer iza nas je 41 godina iskustva. Mi smo majstori, naslednici majstora u pravljenju kobasica, svi uhodani i nije nam teško.
            Tradicija je i da se ona najduža razgrabi. Nema sumnje da će tako biti i u subotu, 21. februara, glavnog dana ove fešte, kada ćemo krenuti od Kuće kobasicijade ka centralnoj bini, gde je zvanično otvaranje kobasice, nakon čega se počinje sa njenom prodajom, na uvek istom mestu. I svako ko dođe na ovu manifestaciju kupi metar baš ove kobasice. To je postao ritual, dokaz prisustva, potvrda poverenja i želja za trajanjem. Da je tako govori podatak da se svake godine traži još koji metar.
            Za ljubitelje brojeva težina najduže kobasice iznosi oko 2.5 tone i osim mesa dodaje se masnoća i začini. Posebna je veština, ”nikako tajna, već zavrzlama” nastavljanja creva za tu kobasicu, moguća samo onima koji to rade godinama i koji su ovladali tom tehnikom. “Nama je to rutina, a osnovno da mi to volimo da radimo i zato Kobasicijada opstaje i zato je toliko popularna i posebna” - dodaje naš sagovornik.
            Pitanje koje se često postavlja je: Gde se može kupiti kobasica iz Turije i kada manifestacija prođe? Gospodin Pupić odgovara da ne može, jer Udruženje građana nema pravo po zakonu da tako nešto uradi:
            - Prerada mesa Beljanski Turija, ustupa nam mogućnost da vršimo preradu tih dana za naše potrebe, što moramo i da prijavimo, sve po HACCP-u, standardu bezbednosti hrane i sve što radimo radimo po najvišim higijenskim standardima, što nimalo nije lako, ali smo se mi uhodali i poštujemo zakonski okvir. Kontrolu vrše i veterinarske i sanitarne inspekcije, takođe finansijske, ali to je druga priča, i mi to strogo poštujemo. Nama je to deo posla, obaveza koja se redovno sprovodi ništa novo i nepoznato, za sigurnost svih nas – objasnio je Željko Pupić.