• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Od svih manifestacija na temu kobasica i delikatesnih suvomesnatih proizvoda poput šunke, slanine, čvaraka, švargli…, od kojih se nijednoj nema šta zameriti, po dugovečnosti, ponuđenom sadržaju koji privlači pažnju gurmana iz zemlje i regiona, kobasica iz Turije je izborila posebno mesto svojom jedinstvenošću. Za to je ispred svih zaslužan Čika.

            Miroslava Medurića Čiku, tvorca turijske, zakonom zaštićene kobasice, i protagonistu privredno - turističke manifestacije “Kobasicijada” u Turiji, sa humanitarnim karakterom, koji je postavio ovu priču 1985. godine, uz pomoć meštana, Turinaca, nema ko ga ne zna. Iz svega toga pre par godina je i izašao, što zbog godina, što zbog novih trendova, ostavljajući mlađima da joj udahnu novi život, uz poštovanje rada prethodne dve generacije. Ali, “ovi mlađi, morali bi da prime malo zanatskog saveta od nas starijih, da im bude lakše”.      Kao dugogodišnji predsednik Organizacionog tima Turijske kobasicijade, koja je odavno prerasla okvire mesta u kojem je nastala i do danas uspela da zadrži primat najjače u Srbiji, na čije 42. izdanje će, poslednjeg vikenda najkraćeg meseca u godini (od 20-22.feb. 2026.) doći ceo region. O njenoj “težini” dovoljno govori ulazak u Ginisovu knjigu rekorda 2013, zatim priznanje oznake “Najbolje iz Vojvodine”, koju dodeljuje Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, da bi u januaru 2026. proglašena i Najboljom manifestacijom u Srbiji za 2025., uz komentar”: Uvek je bila najbolja. Od svog početka, od prvog dana. Sve te godine. Dobro je da ima ko da nastavi put kvaliteta koji su stvorili Čika i njegova generacija”.            Čiki najmilije je krunisanje njegovog i radaturijskih majstora upisom u Ginisovu knjigu neobičnih svetskih rekorda, kada je u ovoj bačkoj varošici na “tri vode”, koju su proslavili umešni majstori godinama, u slavu dobre hrane, starih običaja i tradicije ovog podneblja pripremali “turijsku poslastica od mesa”. Ginisovu, dugačku dva kilometra i 89 metara, tešku 2.300kg, Turinci se trude i svake godine uspevaju da produže za metar i tako zadrže vodeće mesto na ovoj prestižnoj listi. A ko da ih stigne, prestigne, osim sami sebe?     Ova fešta započela je kao lokalni događaj, a koja je sa godinama prerasla u regionalnu, čak međunarodnu manifestaciju na kojoj su osim Vojvođana i gostiju iz cele Srbije redovno prisutni i ljubitelji kobasica iz Slovenije, Hrvatske, Mađarske, Rumunije, BiH.Čika kaže da su “najbolje radili zarad zabave, za bricu i kobasicu”. Kasnije je bilo ideja da se ovoj manifestaciji svašta doda i oduzme, ali Čika je svojim autoritetom stao iza početne ideje ne dozvoljavajući izmene koje bi promenile prvobitan koncept - manifestacije sa dušom. 
            - Dugo godina sam radio u klanici i imao priliku da ekperimentišem te sam usavršio proces sastavljanja kobasica a da se ne lepe. U tome sam uspeo i prvu kobasicu koju sam napravio bila je dugaka 62 metra. Kada smo videli da možemo, sastavili smo creva, ali i tu se moraju poštovati striktna pravila. U suprotnom to nije moguće. Kobasica za Ginisa bilo je za celu ekipu veliko opterećenje ali smo uspeli. Svake godine pomeramo granicu jedino što to danas rade mlađi, iz Udruženja “Kobasicijada”, malo drugačije, na svoju ruku, ali je najvažnije da je i dalje izuzetnog kvaliteta - objašnjava Čika i priznaje:
            - Najponosniji sam na Ginisovu knjigu rekorda gde sam upisan kao mesar koji je napravio najdužu kobasicu na svetu; što je turijska kobasica zaštićen proizvod kao dugačka kobasica; ponosan i kada mi je pošlo za rukom da za glavnog sponzora manifestacije - John Deera, osmislim spektakl i da kobasica privezana za John Deere traktor, vuče drugi John Deer (bez goriva), i da pri tom ne pukne, o čemu postoji snimak od pre petnaest godina.
            Po njegovim rečima, najponosniji je na humanitarni rad, kada je “Kobasicijada” donela u mesto jedno, pa drugo vozilo hitne pomoći, sledeće godine obnovljena vrata i deo krova OŠ “Petar Drapšin”, sve što treba Udruženje je doniralo za mesni vrtić, opremili lokalnu ambulantu nabavkom stolice i instrumenata. Sve što je bilo potrebno mogao je da se pozove na Kobasicijadu, pa je Udruženje kupilo EKG aparat, a sve to od pijačarine i prodaje dugačke kobasice.
            - Sredstvima od manifestacije i priloga donatora, kupljena je i Kuća Kobasicijade, koju smo obnovili, popravili, da bi to bilo u funkciji i dan danas. U njoj se održava Dan sponzora, koji obezbeđuju meso, gorivo, prevoz…, i svojom podrškom mesto manifestacije u društvu. U svakom gradu gde smo imali promociju takođe smo imali humanitarnu akciju. Sve što smo radili radili smo iz velike ljubavi, okruženi pozitivnom atmosferom i dobrom energijom, sve je funkcionisalo dobro i zato smo toliko mnogo uspeli da ostvarimo – kazao je Čika, i dodao da su u manifestaciju od prvog dana uključeni svi meštani, od dece u vrtiću do KUD-ova, i onih nastrijih. Turija je bila najjača MZ što se tiče poljoprivrede i mehanizacije, i od početka do kraja žetve bilo je potrebno svega nedelju dana. U međuvremenu se dosta toga promenilo. Sve je veći broj starih kuća koje nema ko da nasledi. Kupuju ih Kinezi, a Turinci zadovoljni da ima ko u njima da živi.
            - Sa svojom ekipom išao širom bivše zemlje, regiona i dalje, i trudio se da se za Turijsku kobasicu i našu manifestaciju što šire i jače čuje. Išao sam ali se i takmičio. U Bekeščabi (Békéscsaba) u Mađarskoj u konkurenciji od 1.200 učesnika iz Češke, Poljske, Bugarske, Rumunije, zemlje domaćina uvek smo bili u prvih pet, ali najvažnije je da nismo dozvolili da neko zaboravi na naš specijalitet - rekao je Čika a autor ovog teksta dodaje:
“Uspeh je sve što je radio i uradio, kao majstor, innovator, humanitarac, kao čovek. Kaže više od onoga što je očekivao, jer Kobasicijada, idejno, organizaciono i komercijalno imala je veliki uspeh i svake godine sve više publike, ali je uticala na razvoj sela. Što je Kobasicijada bila uspešnija selo se brže razvijalo. Da nije Kobasicijade ko zna da li bi se znalo za Turiju?
            Čika je, kao višestruko potvrđeni autoritet, čest član raznih žirija za ocenjivanje kvaliteta kobasica na raznoraznim takmičenjima. Na nedavno održanoj Beloblatskoj kobasicijadi, uspešno je arbitrirao u konkureniciji 75 majstora u pravljenju malih remek dela, vrlo zadovoljan njihovom ozbiljnošću i posvećenošću. A kvalitet se podrazumeva.