Poput tri musketara nastalih iz pera A. Dime, odabranih čuvara časti francuske krune, na Fruškoj gori, tri vinara, čuvara časti vina, odlučili su ispričaju svoju vinsku priču zajedno. Priču u stvaranju jedinstvenog vina od sorte grašac, kultorološkim, istorijskim i ampelografskim amblemom Fruške gore, sa pečatom svake od njih. Portos, Atos i Aramis, u prevodu - Jovan Antonijević, Aleksandar Savić i Sava Vojnović su tokom prošle, 2025. proizveli zajedničko vino - TRI GRAŠCA JEDNA INSPIRACIJA napravivši iskorak u ustaljenoj tradiciji razmišljanja pokazavši da može drugačije.
Reč je o vrsnim vinarima sa dugom vinskom istorijom koju su pisali njihovi očevi, dedovi i dalje u prošlost, o porodičnim vinarijama situiranim na “vinskim ostrvima” srpske Svete gore, koji su promenili strukturu poslovanja i proces organizacije uvodeći nove standarde, razmišljanja, odnose. Oni su izuzetak, a ne pravilo. Oni nude nova rešenja za budućnost.
Saradnja vinarija porodice Šukac, Savić i Antonijević (špic-name Njaroševi) traje šest godina, dok je poznanstvo ovih vinskih porodica generacijsko. Spojila ih je nova genracija, deca koja su išla u istu grupu u vrtiću (Antonijević, Šukac), spojila ih je drugarica Tijana (Vojnović), dipl. enolog; spojio ih je TONS turističkim proizvodom: Novosadski vinski put. I moralo je da se desi - Tri vinarije jedna priča. Evo ih:
Jovan Antonijević, Porodična vinarija Antonijević, Ledinci, vlasnik je podruma iz 1963, pošto je onaj stari sravnjen do temelja tokom II vetskog rata, Prekinuti kontinuitet u proizvodnji koji je trajao od 1943 - 2000., rešio je da prekine tada brucoš Poljoprivrednog fakulteta svojom odlukom da ponovo pokrene porodičnu tradiciju.
- Isprva sam vinogradarstvo/vinarstvo shvatao kao dopunski posao ali uz blagoslov babe od kojeg sam nasledio zemlju, znanje, prebogato iskustvo, prihvatio sam se trnovitog puta i počeo ponovo da stvaram sve što smo već jednom imali. Najmanju podršku imao sam od svog oca koji je preživeo rat i krah malih vinarija 70-tih. Sticajem okolnosti Turistička organiizacija grada Novog Sada (TONS) inicirala je zajedničku priču tri vinarije - TRI GRAŠCA JEDNA INSPIRACIJA, i doprinela da od nekadašnjih poznanika napravi složnu familiju, a novostvorenu priču ohrabrila zajedničkim nastupima, prezentacijama, uzajamnom podrškom, i kada mi, vinari nismo prisutni, prisutna su naša vina. Učešćem na vinskim festivalima, druženjima na manifestacijama, došli smo na ideju da pokažemo svim našim kolegama da je jedinstvo ostvarivo, bez sujete i negativnih konotacija. U znak zahvalnosti TONS-u došli smo na ideju da napravimo jedno vino tako što je svako proizveo svoj Grašac, iskupažirali smo i uradili analizu, radili da obezbedimo bar kod za limitiran broj boca. Iznenadala me je reakcija dugih kolega - “Wow, oni su to uspeli!”, a meni bi bilo najdraže da se u svakom selu bar tri komšije slože i naprave nešto u zajedničkom interesu - kaže Jovan Antonijević.
Sava Vojnović - Vinarija Vojnović (vinogradi u Ljubi, vinarija u Begeču)je prvo vino napravio od 500-600kg grožđa kupljenog od domaćina u Sremu 2007., potom je zasadio vinograde, a tek 2016. registrovao vinariju. Kao pripadnik Jugoslovenske ratne mornarice zavoleo je i oženio jednu Dalmatinku. I kao da mu je vinarastvo bilo predrodeđeno: Ninini roditelji su znali mnogo o vinogradu i vinu, a on, slušajući priče deda Voje, jednog od četvorice braća njegovog oca, i deda Vojinog sina Petra, o četiri hektara vinograda sa ondašnjim sortama koje su obrađivali, mnogo doznao o svojim precima.
- Ostalo je nešto u mojim genima što me je podstaklo da obnovim porodičnu tradiciju i kao što Đ. Balašević kaže svojim stihovima - “Geni su staro čokoće", neka je klica ostala, nešto je u meni proradilo i nakon svih dešavanja 90-tih, potom i dve godine boravka u Crnoj Gori, koji je doprineo mojoj “vinskoj” edukaciji, vratio sam se u rodni kraj da napravim svoje vino. I napravio sam ga - objašnjava Sava Vojnović, otac Jelene, ali za vinsku priču vezane Tijane, enologa (Tehnološki fakultet Novi Sad), zaslužne da se vinarija Vojnović pridruži dvojcu Šukac - Antonijević, priči koju gospodin Vojnović iz sveg srca podržava:
- Ovo je jedna lepa ideja i startna osnova za našu dalju saradnju i napredak u pravcu naših mogućnosti i zajedničkih želja.
Aleksandar Savić “Podrum Šukac”, Sremska Kamenica,šesta je generacija vinara u porodici, naslednik Save Savića koji je i u osmoj deceniji života u dobroj kondiciji i znanjem i radom veoma važan činilac u vinogradarsko-vinarskoj praksi. Njegov sin ističe:
- Moj otac je začetnik modernog vinarstva. U firmi je proveo ceo radni vek i paralelno razvijao vinarstvo, opremao podrum, dolazio do novih tehnologija i saznanja, uvek ispred svog vremena, otvoren za nova otkriča i njihovu primenu. On je napravio veliki korak u vraćanju proizvodnje vina u porodicu, koje se uvek proizvodilo ali je bilo vreme kada se proizvodilo samo za sebe. Pre četvrt veka ponovo je počeo da proizvodi viškove, za prodaju, i to se iz godine u godinu uvećavalo, tako da smo došli do 3.5ha vinograda. Tu smo stali jer kamenički atar je ceo pod kućama i prostora za širenje praktično i nema. Ali koristimo maksimalno onoga što imamo.
Vinarija “Šukac” je danas jedina registrovana vinarija u kameničkom kraju, gde je sredinom XVIII - početka XX veka, grofovska porodica Marcibanji, potom Karačonji, imala svoje vinograde i svoja vina. Tokom XIX do rata, novosadska porodica Adamović je imala ključnu ulogu i držala celu Kamenicu i Rakovac, i pored vina proizvodili i šampanjac. U to vreme od 1.800 jutara zemlje u kameničkom ataru 1.500 je bilo pod vinogradima. Sremska Kamenica je tada smatrana jednim od najvinogradarskih sela u Srbiji. Zasluge za razvoj ovdašnjeg vinogradarstva i vinarstva imala je i porodica Avramović.
- To je nešto što se zove “kamenička zemlja”, zemlja Fruške gore Bogom dana za vinograde koja, uz kontrolisanu rodnost, primenu odgovarajućih agrotehničkih mera, daje sjajne rezultate u proizvodnji grožđa, pa tako i vina - ističe Aca Savić, mlad čovek naprednih ideja poput oca, pravi iskorak u sadašnjem trenutku koji je, kao i vinari Antonijević i Vojnović, shvatio da mali na tržištu ne mogu da opstanu, a da se glas udruženih dalje čuje. Tri vinara, jedno vino predstavili su i na ovogodišnjem 47. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, na štandu Novog Sada:
- Ovo je marketinška promocija zajedničkog vina trojice kolega, vinara koji jedan u drugim ne vide konkurenta već kolegu i prijatelja. Važno i za lepih trenutaka ali i kada dođe teško, da se jedan drugom nađemo, pomognemo koliko treba. Naš posao je ozbiljan i zahteva celogodišnje angažovanje a mi imamo jedni druge za savet, pomoć, intervenciju, ako je potrebna. Ovo gledam kao benefit za svakog od nas. U svetu je to uglavnom praksa - izjavio je naš sagovornik i dodao: - Očekivanja su brojna, ali za početak nadamo se da će se - TRI GRAŠCA JEDNA INSPIRACIJA,izboriti za zasluženo mesto na tržištu vina, prepoznatljivo kao vino sa teritorije grada Novog Sada (poput Zagreba, Beča i Pariza, koji takođe imaju vinograde na teritoriji grada). Saradnja sa TONS-om donela nam je promo materijale. liflete, video materijale, promociju na brojnim medijima, a zajednička vidljivost je ono što nam donosi sigurnost i mogućnost pozicioniranja na tržištu. Odluka za vino od sorte grašac nije iznenađenje, zato što svaka vinarija na Srpskoj Svetoj gori prozvodi ovo vino. Različito kao svako od TRI GRAŠCA JEDNA INSPIRACIJA u kojem susadržani mirisi, boje, zemljište sa južnijh padina Fruške gore, malo više aroma sa severnih. Jedan izuzetno punog ukusa, drugi ekstremno romantičan, treći u balansu i slastan. Ono je spoj tri različita iskustva, tri karaktera i u njoj se oseća smirenost, zrelost ali i energičnost. Krajnja odluka, fer i korektna u odnosu na sve, bila je 1/3 od svakog. Reč je o 400 buteljski iz berbe 2024, polovina opredeljena za poklone, isto toliko na prezentacije, razne nastupe kao vrsta eksperimenta da se “vidi kako tržište diše”. Još uvek je nema u slobodnoj prodaji.
Ime TRI GRAŠCA JEDNA INSPIRACIJA objašnjeno je idejom o prijateljsvu i saradnji između vinara. Važnije od toga da li će naziv vina ostati ili ne je da se ono nađe na policama, ili kaojedan od autentičnijih suvenira grada Novog Sada kojem pripada.
