- Prethodna
- 1 of 2
- Sledeća
U Sremskim Karlovcima, vekovnoj metropoli vinove loze i vina, pre 79 godina (1947.) osnovan je Pokrajinski zavod za vinogradarstvo, vinarstvo i voćarstvo. Od 1959, Zavod prerasta u Institut za vinogradarstvo i voćarstvo, a 1972. Institut se integriše sa Poljoprivrednom fakultetu iz Novog Sada. Danas je to deo Oglednog dobra Poljoprivrednog fakulteta.
Tokom bezmalo 8 desenija postojanja ustanove, timovi stručnjaka vinogradara i oplemenjivača su intenzivno radili na unapređenju tehnologije proizvodnje grožđa i vina, na kolekcionisanju, čuvanju i ispitivanju velikog broja autohtonih i introdukovanih sorti ali i na stvaranju novih sorti vinove loze i klonskoj selekciji gajenih sorti. Značajan udeo aktivnosti naučnih radnika je bio usmeren na prenošenje znanja i dostignuća iz vinogradarske nauke i prakse proizvođačima, vinogradarima i vinarima ne samo iz Srema nego i šire, preko seminara, savetovanja, stručne literature.
Rezultati naučno-istraživačkog rada se vrednuju brojem priznatih novih sorti vinove loze, unapređenjem vinogradarstva i vinarstva u regionu i ugledom cele ustanove. Do sada su priznate 24 sorte vinove loze (21 vinskih i tri stone), 3 klona Rizlinga Italijanskog i 4 klona sorte Župljanka. Oplemenjivački rad je u svim fazama bio u skladu sa potrebama i zahtevima domaćeg vinogradarstva ali i na nivou svetskih rezultata u oplemenjivanju vinove loze. Stvorene su sorte boljih proizvodnih karakteristika od starih, u prošlosti gajenih sorti, zatim sorte otpornije na mraz, otpornije na gljivične bolesti i ostale faktore stresa. Neke od novih sorti su našle svoje mesto ne samo u domaćem sortimentu već i u inostranstvu naročito u Mađarskoj, Rusiji, Moldaviji, Ukrajini.
Na fakultetskom Oglednom dobru aktivnosti su između ostalog usmerene i na uvođenje savremenih tehnologija u proizvodnju vina, podizanje nivoa vinske kulture potrošača, propagiranje novih sorti kroz sopstvenu proizvodnju i plasman vina a takođe i kroz proizvodnju sertifikovanog sadnog materija.
Vina novih sorti i klonova su prepoznatljiva po svom kvalitetu, jedinstvena i već dobro poznata širokom krugu ljubitelja vina.
U zavisnosti od ciljeva u oplemenjivačkom radu mogle bi se izdvojiti tri faze u stvaranju novih sorti vinove loze:
I FAZA bila je usmerena na poboljšanje kvaliteta do tada gajenih autohtonih sorti vinove loze (Smederevka, Kevidinka, Prokupac, Skadarka) ukrštanjem sa najkvalitetnijim zapadnoevropskim sortama. Kao rezultat rada u ovoj fazi, stvoreno je i priznato sedam vinskih sorti: Neoplanta, Župljanka, Sirmium, Sila i Nova Dinka (bele) i Probus i Rumenika (crne).
II FAZA je najviše bila posvećena otpornosti prema niskim zimskim temperaturama, boljem kvalitetu grožđa i vina. Geni otpornosti na negativne temperature potiču od Istočno-azijske vrste Vitis amurensis. Za ukrštanja su korištene mađarske sorte Kunleány i Kunbarát koje su rezultat višekratne hibridizacije Vitis amurensis i Vitis viniferae (F2 generacija). Ove dve sorte su ukrštane sa poznatim, kvalitetnim, zapadno-evropskim sortama (Pinot Noir, Pinot Gris, Traminac, Rizling Italijanski ...). Rezultat rada u ovoj fazi je šest priznatih belih vinskih sorti: Zlata, Liza, Rani rizling, Lela, Mila i Petra. Nasledna osnova sorti ove generacije teoretski sadrži 87,5% gena poreklom od vrste Vitis viniferae i 12,5% gena Vitis amurensisa.
III FAZA bila je usmerna na povećanje otpornosti na gljivične bolesti, dobar kvalitet grožđa i vina. Preko Seyve Villard hibrida i sorti nastalih od njih (Bianca) proširuje se nasledna osnova sa severno-američkim vrstama visoke otpornosti na Plasmopara viticolu i Oidium tuckeri. Izvedeno je više povratnih ukrštanja uz neprestano nastojanje da se poboljša kvalitet a zadrži rezistencija. Sejanci nekoliko poslednjih generacija su uzgajani i selekcionisani na prvom i drugom stepenu u poljskim uslovima bez hemijske zaštite. Iz ove faze hibridizacije za sada su priznate tri stone sorte - Lasta i Karmen, Nada, sedam belih vinskih sorti: Kosmopolita, Petka, Rubinka i Bačka, Panonia i Morava, Frajla i jedna crna vinska sorta - Dionis.
KLONSKA SELEKCIJA je način za popravku i vraćanje u optimalne okvire proizvodnih i bioloških karakteristika sorti vinove loze. Pod uticajem spoljašnjih negativnih faktora stresa, kod sorti koje se gaje dugo, dolazi do mutacija i degradacije proizvodnih karakteristika. Vegetativnim umnožavanjem prenose se posledice mutacija, virusne i njima slične bolesti. Klonska selekcija se sastoji iz: genetičke selekcije koja ima zadatak da eliminiše negativan uticaj mutacionih promena i sanitarne selekcije kojom se sprečava razmnožavanje biljaka koje su zaražene virusnim ili virusima sličnim bolestima. Klonska selekcija treba da prethodi proizvodnji sadnog materijala.
U praksi se najčešće primenjuje individualna klonska selkcija koja traje od 10-15 godina ali daje najbolje rezultate. Na Oglednom dobru za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima 1975 godine je započet rad na individualnoj klonskoj selekciji sorte Rizling Italijanski sa ciljem izdvajanja klonova bolje rodnosti i većeg potencijala za nakupljanje šećera. Klonovi Rizlinga Italijanskog SK 13, SK 54 i SK 61 su priznati 1991 godine. To su ujedno i prvi klonovi vinove loze selekcionisani u nas. Takođe je izvršena i klonska selekcija sorte Župljanka sa ciljem pronalaženja klonova sa većim sadržajem vinske kiseline u odnosu na jabučnu. Klonovi Župljanke SK 30, SK 37, SK 40 i SK 60 su priznati 2016. godine. Pri kraju je i klonska selekcija autohtone sorte Seduša.
