- Prethodna
- 1 of 3
- Sledeća
Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pojzažnu arhitekturu (u daljem tekstu - Departman), Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, jedna je od najstarijih naučnoistraživačkih institucija u Srbiji. Njegov nastanak vezan je za delovanje Pokrajinskog zavoda za vinogrdarstvo i vinarstvo, osnovanog 01. januara 1947., sa sedištem u Sremskim Karlovcima. Godine 1956. na Poljoprivrednom fakultetu formirana je Katedra za voćarstvo i vinogradarstvo, a 1972. dolazi do integracije Instituta i Poljoprivrednog fakulteta. U to vreme na Instititutu se uveliko radi na stvaranju novih sorti vinove loze, kompletnom i profesionalnom dugogodišnjem procesu naučnog rada, sa ciljem razvijanja novih sorti zarad povećanja njihove prilagodljivosti određenom području na kojem ispoljavaju osobine koje im obezbeđuju prednost u odnosu na druge sorte, uz očuvanje kvaliteta grožđa i vina.
Za širenje institutskih sorti vinove loze i vina trebalo vremena
O tome, Dr Dragoslav Ivanišević, redovni profesor i direktor Departmana, poznat po naučno-istraživačkom radu sa autohtonim i novim sortama, kaže:
- Od osnivanja Instituta je počeo i rad na stvaranju novih sorti vinove loze. U prvom periodu sorte koje su priznavane 70-tih godina, kao što su Župljanka i Neoplanta, stvarane su u vremevelikih vinskih kombinata, dominantnih tokom socijalizma, te su u tom momentu i inovacije i saveti stručnjaka sa Instituta bili prihvatani lakše, i te sorte su se dosta brzo širile. Sorte poput Sile i Probusa nastaju u periodu kada državna svojina počinje da posustaje najavljujući 90-te, i težak period za razvoj vinogradarstva i vinarstva, uprkos što se na prelazu 80-tih u 90-te, ponovo dozvoljava proizvodnja vina u privatnom sektoru i stiču uslovi za njegovo obnavljanje. Počev od 2000. klima u vinogradarstvu počinje da se menja, a sorte Sila i Probus da se intenzivnije šire od 2010. pa naovamo. U Sremskim Karlovcima je malo vinarija koje nemaju sortu Sila - koja zaslužuje poštovanje i mesto nekadašnjeg Karlovačkog Rizlinga, te možemo da kažemo da su Karlovci danas poznati po Karlovačkoj Sili, dok se sorta Probus raširila po Fruškoj gori i celoj Srbiji (Šumadija, Župa), takođe i van nje. Sorte koje su priznate 80-tih godina XX veka tek sada počinju intenzivnije da se šire. Sorte priznate 90-tih, rezistentne sorte na bazi rada prof. emeritusa Petra Cindrića sa saradnicima, koji 70-tih uvodi interspace hibridizaciju u naš istraživački program, u vreme kada nije bio posebno popularan u Evropi, prepoznajući njegov značaj i mogućnost da dobije ono što je zamislio, želeo. Krajem 90-tih situacija se menja i u Italiji, Francuskoj i dr. vinskim zemljama, koje razvijaju svoje oplemenjivačke programe, između ostalog, i na bazi rada Instituta i našeg materijala. Godine 2018. Međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino (OIV - Organisation Internationale de la Vigne et du Vin)donosi rezoluciju kojom se dozvoljava i preporučuje da se ove sorte mogu koristiti za proizvodnju kvalitetnih vrhunskih vina.
- Početak novog milenijuma u vinogradarstvu je obeležila pojava “malih” vinogradara, sorti koje se sporo šire, negativni kontekst oko rezistentnih sorti koje su tada priznavane. Uprkos tome, danas ima dosta vinogradara po Srbiji koji se bave proizvodnjom organskog grožđa i vina, gde su zatupljene sorte Panonija, dok su neke sorte za koje se mislilo da će naći više mesta na domaćem tržištu našle prostor u vinogradima u Mađarskoj, gde se prema nekim podacima Panonija i Bačka gaje na preko 200ha. Posebno je interesantna i značajna sorta Morava, koja se u poslednjih 10 godina znatno proširila po Srbiji i u konkurenciji domaćih belih sorti, trenutno je sorta koja se najbrže širi. Razlog tome je što je vino dobrog kvaliteta, prihvaćeno od strane proizvođača, a s obzirom da je otporna na određene gljivične bolesti, zahvalna je za rad u vinogradu a i rasadničari je “vole” budući da je zgodna za rasadničku proizvodnju. Potrošači su je prepoznali pre svega po upadljivom kvalitetu vina i što je to ipak naša sorta, danas značajan faktor u marketingu i prodaji vina. - Dionis - crna rezistentnta vinska sorta, priznata pre sedam godina, tek je danas stekla uslove da se intenzivnije širi, jer je po našem zakonu tek nakon priznavanja sorte moguće formiranje matičnih zasada vinove loze, koji služi za proizvdnju sadnog materijala. Na Institutu su formirane određene površine pod matičnim zasadima i prošle godine posađen prvi veći vinograd ove sorte, od blizu jednog hektara (Vinarija “Kovačević”, Irig), u konceptu organske proizvodnje. Sorta se pokazala jako dobrom i u našim eksperimentima na manjim površinama, polažemo puno nade u ovaj vinograd. Ukoliko se na većim površinama sorta bude ponašala prema očekivanju, siguran sam da će naći svoje mesto i kod drugih vinogradara, ali i potrošača - objašnjava prof. Ivanišević, i dodaje:
Dominacija Grašca, iznenađujuća Seduša
- Grašac SK 54 - sorta Rizling Italijanski, vodeća je sorta u Srbiji i trenutno zauzima 12,8% vinograda u Vinogradarskom registru Srbije. Ova sorta je svoj procvat u kvalitetu i prodaji doživela poslednjih nekoliko godina. Njeno poreklo nije sa sigurnošću utvrđeno. Pretpostavlja se da je iz Francuske, ali je sporno kada je stigla na naše prostore. Prema najčešćim navodima, najviše se raširila u periodu posle I, II svetskog rata do danas. Međutim, još Prokopije Bolić, arhimandrit manastira Rakovac na Fruškoj gori, 1816. objavljuje prvi vinogradarski priručnik „Soveršen vinodelac“, u kojem opisuje preko 30 sorti vinove loze gajene na ovim prostorima među kojima i sortu Grašac beli, koja odgovara Rizlingu Italijanskom, dokaz da je ova sorta od ranije bila zastupljena na ovim terenima. To potvrđuje i u arhivima Karlovačke gimnazije pronađen Herbarijum Andreja Volnog (s kraja XVIII veka), gde je među 140 herbarijskih uzoraka sorti tada gajenih (presovan list i presovani grozd), pored naziva sorte stoji i vinograd iz kog je izvršeno uzorkovanje. Na bazi herbariijskog uvida sorte Grašac, ona zaista liči na Rizling Italijanski. Činjenica da proizvođači mogu da deklarišu na etiketu svako ime sorte koje se nalazi u Registru priznatih sorti za odomaćene stare sorte voća i vinove loze Srbije, Rizlinga Italijanskog nije bilo ali je sorta Grašac beli uvedena kao sinonim za ovu sortu, 2020/21. godine, od kada doživljava ekspanziju i vraćen joj je ugled, s obzirom da joj vinogradari i vinari posvećuju znatno veću pažnju, pre svega u preradi i prozvodnji vina. Ova sorta je veoma zahvalna u vinogradu, daje odlične rezultate, a da nije tako ne bi se toliko raširila i našla svoje mesto na tržištu. Početkom 90-tih izvršena je klonska selekcija ove sorte, gde se izdvojio klon SK 54, danas vodići u Srbiji i šire, koji je značajno unapredio njen kvalitet. Na Institiutu je izvršena i subklonska selekcija ove sorte i siguran sam da ćemo uz sav njen kvalititet i nadalje imati budućnost koja obećava, i prihvaćenost od strane potrošača.
Nakon niza događaja koji su pratili vinogradarstvo ovog kraja, veliki je broj starih sorti izgubljeno. Primer “oživljavanja izgubljene” desio se pre petnaest godina kada je u vinogradu Šijačkih u Banoštoru, nađen čokot Seduše, koji je dr Bojan Mandić uzeo za temu doktorske disertacije i izdvojio šest klonova koji su priznati i stavljeni na sortnu listu. Ova sorta našla svoje mesto u vinogradima, pre svega kod porodice Šijački, Banoštor.
Značaj Laboratorije za analizu i novi projekti
Pored dela usmerenog na unapređenje vinove loze na Institutu se poštuju potrebe vinogradara i vinara, te je na njihov zahtev, a uz podršku Pokrajinske vlade i Sekretarijata za nauku 2018. godine formirana Laboratorija za analizu vina, u kojoj po simboličnim cenama vinari i vinogradari mogu vrlo brzo saznati parametre u širi i vinu i shodno tome, planirati svoje dalje postupke. Ova laboratorija godišnje uradi 3 - 3,5 hiljada uzoraka, najviše sa područja Srema, ali i drugih delova Vojvodine i Srbije. Poslednjih desetak godina, po rečima dr Ivaniševića, uočen je značajan napredak u kvalitetu vina na ovim prostorima, u čemu je “makar mali udeo imala i ova laboratorija”.
Paralelno sa napred navedenim, na Institutu se intenzivno radi na poboljšanju naučno-istraživačkog rada. Poseban problem predstavljaju kapitalna ulaganja, u smislu proširenja prostora i formiranja novih laboratorija. U okviru internacionalnog projekta "ADAPTVitis" na Institutu je u procesu formiranje Centra za prilagođavanje klimatskim promenama u vinogradarstvu, dela Programa za razvoj sektora koji je usvojila Vlada Republike Srbije i za koji su obezbeđena sredstva preko EU IPA Interreg programa prekogranične saradnje. U toku je podizanje jednog od tri predviđena objekta, površine 450m2, koji će omogućiti daleko povoljnije uslove za nastavak naučno-istraživačkog rada, te se očekuje da će se uskoro koristiti sve ono što im je ovim projektom ponuđeno i na znantno višem nivou nego do sada.
Pored napred navedenog, Departman veliki značaj pored teorijske nastave (znanja) daje praktičnoj nastavi:
- Studenti Departmana Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu imaju jedinstvenu priliku da prođu sve faze proizvodnje na oglednim dobrima Instituta. Pored Oglednog dobra u Sremskim Karlovcima orijentisanog ka vinogradarstvu i vinarstvu, Departman poseduje i ogledno dobro na Rimskim šančevima fokusiranom ka rasadničkoj proizvodnji i gajenju više voćnih vrsta, dok je Ogledno dobro na Gladnošu usmereno ka uzgoju kaštičavih voćnih vrsta. Na gotovo 100ha voćarske rasadničke proizvodnje studenti Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, imaju jedinstvenu priliku u Srbiji i šire, da u toku svojiih studija prođu proces od stvaranja sorti i proizvodnje sadnog materijala, podizanja novih zasada voćnjaka i vinograda, održavanja, nege, procesa berbe, prerade, proizvodnje vina, pa čak da učestvuju u marketinškim aktivnostima na sajmovima na kojima je Poljoprivredni fakultet, i pored teorijskog znanja i svega što su naučili tokom studija, prođu i praktičan deo, i da budu spremni da samostalno vode svoju proizvodnju, ili da preuzmu proizvodnju u nekim većim kompleksima - istakao je dr Dragoslav Ivanišević.
