• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Prvog dana oktobra, u Subotici se obeležava 115 godina od osnivanja prvog stalnog bioskopa na teritoriji današnje Srbije, ali i u okruženju, ako se izuzme dve godine ranije otvoren bioskop “Ernest Bošnjak” u Somboru. U ime prve projekcije, "Ustanova kulture Art Bioskop Aleksandar Lifka Subotica" je 2013. godine ustanovila “Festival sećanja” (do 2021. poznat kao „Hrizantema festival”), u trajanju od 2-3 dana, posvećen pioniru filma Aleksandru Lifki.

 Osimselektovanih filmova na temu „Sećanja”, u okviru festivala održavaju se izložbe (umetničkih slika i radova, stripova), predavanja, radionice za decu i mlade, gostuju glumci i reditelji. Sva dešavanja u okviru festivala su besplatna. Na njemu gostuju poznate ličnosti iz sveta umetnosti, filma, poput Dejana Pejovića (kompozitora, profesora na katedri za dizajn i prenos zvuka na FDUu Beogradu); Ivane Žigon, glumice, Lordana Zafranovića, režisera, Aleksandra Erdeljanovića, upravnika Arhiva Jugoslovenske kinoteke, koji je između ostalog održao zapaženo predavanje o Aleksandru Lifki i prvom “stacioniranom” bioskopu otvorenom 1911. godine u Subotici, “koji se, nadamo se, ne bi postideo onoga što je ostalo iza njega” - naglasio je Aleksandar Toković, diretkor Art bioskopa “Aleksandar Lifka”.            Festival se organizuje uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, u saradnji sa “Zastava filmom”, Arhivom Jugoslovenske kinoteke, Gimnazijom „Svetozar Marković“, Medijskim edukativnim centrom Beograd, Srpskim odeljenjem Međunarodnog fonda duhovnog jedinstva…
            Aleksandar Lifka (1880-1952), jedan je od pionira kinematografije u Srednjoj Evropi. Zvanično od 1901., osim prikazivanja filmova u putujućem „Elektro bioskopu Lifka”, jednom od najvećih u Evropi, sa kojim je porodica Lifka prikazivala filmske predstave po srednjoevropskim gradovima, Lifka je snimao svoje filmove i komponovao filmsku muziku. Osim kuplјenih filmova u bioskopu “putujućem cirkusu” prikazivao je i filmove koje je snimio u gradu u kojem je bioskop gostovao, što je dodatno privlačilo lokalnu publiku. Godine 1911., u Subotici, u zgradi hotela „Hungarija“, otvorio je prvi stalni (stacionarni) bioskop “Lifka“. Tih,za njegov profesionalni rad ključnih godina, desilo se poznanstvo, ljubav i brak sa Eržebat Bek, Subotičankom, devojkom koja je primila od njega oglas povodom otvaranja bioskopa u gradu. Tokom Prvog svetskog rata je mobilisan u Galiciju i trag ratnih dešavanja takođe, beleži na traci. Nakon povratka u Suboticu prodao je bioskop, ali je nastavio da radi u njemu. Sa suprugom je osnovao preduzeće za distribuciju filmova „Orient film“ koje je radilo do početka 30-ih godina.
            Krajem 2005. godine počela je sa radom nova gradska Ustanova kulture posvećena filmskoj i video umetnosti. Dve godine kasnije sala je adaptirana i prilagođena projekcijama. Naziv ove institucije - Art bioskop„Aleksandar Lifka”, ukazuje na programsku opredelјenost ka negovanju umetničkog, autorskog filmskog izraza, kao i na odavanje priznanja jednom od pionira kinematografije na našem prostoru.
            - Od nastanka, 28. decembra 1995. kada su braća Luj i Ogist Limijer u Grand kafea u Parizu prikazali “prve pokretne slike”, bioskopi su predstavljali kulturne institucije (umetnosti, edukacije, zabave), javne prostore namenjene prikazivanju filmova. Fenomen velike popularnosti filmova na velikom platnu tokom prošlog veka postao je prošlost. Ja sam odrastao u Bajmoku, u selu od oko 10.000 stanovnika. Imali smo bioskop, tri projekcije dnevno i 200 i više stolica uvek popunjenih. Subotica je tih 60/70-tih imala nešto više od 145.000 stanovnika i bioskopske sale: “Zvezdu”, “Lifka”, “Jadran”, sa velikim brojem sedišta. Lifkin pokretni bioskop, u svom karavanu, između ostalog nosio je 900 stolica kako bi ispuno želju publike da prisustvuje projekciji. Danas, sa nešto preko 100 hiljada stanovnika, u Subotici rade dva bioskopa: Art bioskop “Aleksandar Lifka” (60 mesta) i EuroCinema u amfiteatru Otvorenog univerziteta (150 mesta), orijentisan ka filmovima evropske produkcije. Ono što brine je interesovanja mlađe populacije, koja je dovela do strukturnih i žanrovskih promena u konceptu biskopa i bioskopskih sala. Publika traži brže, brutalnije teme, koje drže pažnju, a ne umetničke. Nakon 2021. godine kriza vezana za bioskope se produbila, a za razliku od mojih kolega koji rešenje traže u povratku publike, ja smatram da rešenje u formiranju nove bioskopske publike, učiniti pokušaj da se otrgne od prekomernog komzumiranja savremenih medija, telefona, kompjutera i zainteresovati je za nešto što drži pažnju - kaže Aleksandar Toković.
            Idući u tom pravcu repetoar Art bioskopa fokusiran je na decu i osim redovnih, uglavnom komercijalnih programa, na repertoaru su popularni filmovi iz domaće produkcije “koji ih s vremena na vreme zainteresuju”. Dirktor smatra da je gledanost u direktnoj korelaciji sa reklamom, sa učestalošću i agresivnošću marketing komunikacije koja ima moć da usmeri, zainteresuje i privuče publiku, što joj uspeva.
            - Subotica je i danas filmski grad, bogate tradicije, domaćin Festivala evropskog filma (osnovan 1994., Palić), na kojem se dodeljuje prestižna nagrada Aleksandar Lifka, za doprinos evropskoj kinematografiji - kaže gospodin Toković, dipl. ekonomista, ranije na poziciiji direktora Studentskog centra Subotica, Republičkog centra za talente u Beogradu, Zavoda za zaštitu spomenika kulture, poslednjih pet godina na čelu Art bioskopa “Aleksandar Lifka”, čovek bogatog iskustva u radu u oblasti kulture i sa mladima, priznaje da nije mogao zamisliti lepši posao i nada se da će karijeru završiti u Art bioksopu “Aleksandar Lifka”, za čiji život i delo gaji posebnu naklonost.
            Veza između dva Aleksandra, Lifke i Tokovića su muzika i vino. Lifka je pisao muziku za svoje filmove, a u penziji je pravio vino posvetivši se potpuno svojim vinogradima u Bačkim Vinogradima, gde je među čokotima vinove loze i preminuo. Toković je takođe vezan za muziku, kao kantautor mnogih pesama popularne muzuke i dve himne - Himne vitezova vina i Himne Reda vitezova vina "Arena Zabatkiensis". Viteškim kodeksom koji podrazumeva širenje kulture konzumiranja vina, poštujući njegovu tradiciju i kvalitet, kao vitez prvog, najstrijeg u Srbiji RVV “Arena Zabatkiensis”, vezan je za vino, a kao osnivač i dugogodišnji organizator Festivala ljubav i vino (14. februara), na Sv. Trifuna i Sv. Valentina, pokazao je da se vino i ljubav prepliću kao istinska umetnost i poželjni stil života, gde se “tečna strast” i osećanja spajaju u jedno.