NADAje poslednja u nizu stvorenih i priznatih besemena stona sorti OGLEDNOG DOBRA U SREMSKIM KARLOVCIMA Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Stvorena je ukrštanjem francuske bele vinske sorte Villard Blanc (SV 12-375) koja se odlikuje otpornošću prema gljivičnim bolestima i moldavske besemene stone sorte Kišmiš koja ima mali broj mekih semenki u bobicama i odličan kvalitet grožđa.          

            Ukrštanje je izvedeno 2000.godine. Iz populacije većeg broja sejanaca selekcionisan je genotip SK 00-3/40, sa stenospermokarpnim tipom besemenosti.
            Ima bujan čokot sa debelim, dugačkim lastarima. Listovi su veliki, trodelni, grozdovi veliki, rastresiti i izduženi, bobice su srednje veličine, ovalne, zašiljene, tamno ljubičaste boje, imaju čvrstu konzistenciju pulpe i jednu do 2 meke semenke koje se ne osete pri jelu. Grožđe sazreva u II epohi, i može se dugo čuvati na čokotu. Dobro se čuva i u hladnjači.
            Tokom ispitivanja na prvoj i drugoj fazi selekcije ustanovljeno je da sorta ispoljava visok stepen tolerancije prema plamenjači i pepelnici pa se može gajiti sa par tretiranja protiv ovih bolesti a u suvljim uslovima i bez zaštite. DNK analize sorte su pokazale da su u genomu prisutni Ren 3 gen (otpornost prema pepelnici) i Rpv3 gen (otpornost prema plamenjači).
            Grožđe je otporno prema sivoj truleži. Otpornost prema mrazevima je srednja. Sorta se preporučuje za organsku proizvodnju stonog besemenog grožđa. Sorta Nada ima odlične proizvodne karakteristike.
            Prosečna masa grozda je 350 g, masa bobice 3,5 g, sadršaj šećera u širi je 22,8% a kiselina 6,1 g/l. Nada je priznata 2018.godine. Autori sorte su: Nada Korać, Petar Cindrić i Dragoslav Ivanišević

Prof. dr Nada Korać