• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Tokom 93. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, (16 -21. maja 2026), u organizaciji Italijanske agencije za spoljnu trgovinu ICE/ITA u Beogradu, 19. maja održan je seminar pod nazivom „Razmena inovacija: uloga zadruga u poljoprivredi koja se menja“, posvećen razmeni znanja, jačanju saradnje u sektoru zadrugarstva, sa fokusom na inovacije, pristup tehnologijama i međunarodnoj saradnju u oblasti agroindustrije.

            Memorandumom o strateškoj saradnji između Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV) i italijanskog udruženja zadruga Legacoop Agroalimentare trasirani su pravci zajedničkog delovanja Zadružnog saveza Vojvodine i italijasnkog saveza bazirani na razmeni znanja i iskustva, zajedničkim projektima, modernizaciju domaće poljoprivrede kroz uvođenje novih tehnologija,jačanje međunarodne trgovinske razmene, potpisali su mr Jelena Nestorov, predsednica ZSV i Cristian Maretti, predsednik Legacoop Agroalimentare.
            Potpisivanje Memoranduma smatra se za događaj od najvećeg značaja na ovogodišnjoj sajamskoj manifesaciji. Tim povodom mr Nestorov je naglasila važnost ovog čina za zadružni sektor ne samo Vojvodine već i regiona, o čemu govori prisustvo predsednika ZS Republike Srpske, Severne Makedonije, Hrvatske, Srbije, odnosno čitavog regiona, koji je po rečima mr Nestorov, “svojim potencijalima i realizacijama na nivou EU, spreman na saradnju. Bolja zadružna organizacija, viši stepen finalizacije proizvoda unutar zadruga, bolji marketing je ono što po rečima mr Nestorov nedostaje našoj poljoprivedi, dok je Italija eklatantan primer kako marketing može da napravi dobru priču.
            - Znanje je ono što nam je svima najpotrebnije i jedan od fokusa ovog Memoranduma o saradnji je razmena znanja i iskustva. ZSV će ove godine obeleđiti 180 godina od osnovanja prve zadruga u Vojvodini, treće u svetu, čime smo svrstani u jedan od regiona sa najdužom tradicijom zadrugarstva - rekla je predsednica, uz objašnjenje da je državna politika u zadrugarstvu od Drugog svetskog rata sprovodila razne eksperimente i to ne sa dobrim rezultatima. Prelazak na tržišnu privredu 90-tih godina XX veka, zatekao je niz zadruga sa dugom tradicijom postojanja (i preko 100 godina), nekoliko desetina starim, i zadrugama osnovanim 90-tih godina među kojima su danas i neke nauspešnije u zadružnom sektoru, što pokazuje da je moguće u periodu od 20-30 godina postati lider na tržištu iz zadružnog organizovanja.
            - Mnogo je primera dobre prakse ali u jednom nismo odmakli daleko - udruživanju izvan primarne poljoprivredne proizvodnje. U našim zemljoradničkim zadrugama i dalje je osnovna aktivnost ugovaranje poljoprivredne proizvodnje, pružanje usluga od strane zadruga svojim zadrugarima i kooperantima, prodaja njihovih proizvoda, eventualno neki stepen dorade proizvoda. I dalje je izuzetno mali broj zadruga koje na tržištu izlaze sa svojim finalnim proizvodima spremnim za markete - istakla je mr Nestorov, uz zahvalnost zadrugama koje su se odvažile da to učine, i to sa skromnim kapitalom, što je retko i u zapadnoevropskim zemljama.
            Predsednica smatra da kroz razmenu znanja i iskustava treba da naučimo kako iz sektora primarne poljoprivredne proizvodnje možemo doći do finalne faze sa zadružnim poreklom, zadružnom preradom i marketingom - do krajnjeg kupca, što je jedan od ciljeva za budućnost. Drugi je vezan za dugogodišnju situaciju u našoj poljoprivredi gde se čisto ratarstvo na malim posedima pokazalo neodrživim modelom, gde se diverzifikacija proizvodnje nameće kao jedno od mogućih rešenja koju su zadrugri mogli da vide u Italiji. Pri tom italijanski zadrugari nemaju posede veće od zadrugara u Srbiji, ali uz njih stoji daleko veća zadružna organizacija, počevši od pojedinačnih zadruga, preko složenih zadruga, pa do zadružnog saveza. Razlog za to je lakše, kvalitetnije, brže udruživanje, za šta zadružni sektor nema opravdanja. Mr Jelena Nestorov je poručila:
            - Potpisivanje Memoranduma je prvi ozbiljan korak u saradnji između dve zemlje, dva saveza. Očekuje se da Vojvodina, kao poljoprivredna regija sa plodnim zemljištem, vrednim ljudima, ozbiljnim resursima vode…, u saradnji sa italijanskim partnerima može da pruži veoma kvalitetan finalni proizvod, i da za taj deo imamo sve preduslove uključujući i znanje sa kojim možemo početi međusobnu saradnju u primeni novih tehnologija, savremenih poljoprivrednih praksi. Ta prva dva koraka su sasvim dovoljna da unapredimo stanje u našim zadrugama, poljoprivredi, prvenstveno među poljoprivrednicima koje prati period kada je poljoprivreda postala i na evropskom tržištu rizična i neizvesna delatnost. Bitno je dugoročno obezbediti ostanak poljoprivrednika u ovoj delatnosti, i nadam se da ćemo od ovog potpisivanja, kada je zadružna saradnja u pitanju, svi imati ogromne koristi, jer ovde ne pričamo o čistoj ekonomiji, ovde pričamo o ljudima. njhovom socijalnom, egzistetncijalnom i ukupnom položaju, načinu života za koji smatramo da treba da bude u skladu i sa evropskim vrednostima i mogućnostima koje su nam na raspolaganju, a koje možemo bolje iskoristiti.

Više fotografija na:https://www.facebook.com/topserbia