- Tradicija jednog naroda čuva taj narod od nestanka. Poput živog bića tradicija deluje kao sećanje povezujući pretke sa savremenim generacijama, gradeći svest o njihovim korenima, identitetu i osećaju pripadnosti. Kada narod izgubi vezu sa svojim običajima, jezikom, verovanjima, kulturnim nasleđem, suočava se sa zaboravom, a paralelno sa tim i asimilacijom i gubljenjem identiteta. S druge strane, negovanje tradicije osnažuje, okuplja jednu zajednicu i obezbeđuje da autentičan duh i vrednosti tog naroda nastave da žive i u budućnosti - ove reči pouke izrekla je Danijela Simonović Mirić, predsednica Udruženja žena “Tradicijom kroz vekove” sa Kosova i Metohije, koje se bavi očuvanjem izvornog stvaralaštva, starih zanata i kulturne baštine Srba sa Kosova i Metohije. Ove vredne žene organizuju brojne manifestacije i posećuju sajmove širom Srbije, čuvajući tradiciju od zaborava, što su sa uspehom prdstavile ina 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu (16-21. maj).

            Prilikom izlaganja, Danijela Simonović Mirić se zahvalila na prilici da grupa poljoprednika, žena, “osete čari ovog divnog događaja, gde su se na jednom mestu okupio veliki broj poljoprivrednika, i svih onih koji su direktno ili posredno povezani sa ovom privrednom granom”.
            - Došle smo iz Gračanice i donele duh i deo kulturnog nasleđa Kosova i Metohije. Na štandu KiM našli su se specijaliteti iz poljoprivredne proizvodnje proizvedene u našem kraju, da pokažemo da je centralna KiM specifično mesto u kojem se svi bave poljoprivredom, gde je taj deo tradicije ostao da se čuva i neguje u seoskim sredinama, jer mislim da u gradovima nas više nema - objasnila je predsednica i dodala:
            - Svi mi koji živimo u seoskim sredinama, težimo i uspevamo da sačuvamo i naša sela, naš domaćinski posao kojim se manje-više bavi svaka porodica. Na našem štandu smo predstavili proizvode od brašna koje pripremamo po principu “od setve do trpeze”: kosovske pite, razna peciva, pogače, slavski kolač, kosovsku struganu pogaču, čuvenu rednicu, po receptu starom više vekova,kosovsku flija (maslenica), kosovska vina…
            Uz UŽ “Tradicijom kroz vekove” na sajamskoj manifestaciji nastupio je i Ansambl VENAC iz Prištine (1964), jedini profesionalni ansambl na teritorji KiM koji ima za cilj da očuva srpski narodni folklor (igre i pesme), kao i Pevačka grupa KOSOVKE,iz Batusa kod Kosova Polja, koje aktivno neguju tradicionalne pesme, običaje i kulturu srpskog naroda na KiM, što je kod posetilaca izazvalo buru osećanja, snažnih intenzivnih emocija.
            Naša sagovornica priznaje da, na neki način, nije bilo teško sačuvati staro i objašnjava:
             - Sve ove godine smo živeli van civilizacije, u vremenima gde smo se molili, poštovati hleb, vino, porodicu… To je postala naša lična karta, to smo mi - Srbi sa Kosova. Sa tom lepom srpskom tradicijom, koja nije moderna ali je bogata, narod je razumeo da je biti tu, u ovom istorijskom trenutku privilegija od Boga data, i da je čast i duboke lične i kolektivne vrednosti ostati tu. ta privilegija se ogleda u očuvanju sopstvenih korena, duhovnom bogatstvu, specifičnom načinu života… Ovde nije ostao svako. Samo jako hrabri i “majke hrabrosti” koje rađaju decu i požrtvovano bore za opstanak svojih porodica. S druge strane nije lako biti srpski domaćin ali, u toj velikoj muci izrodila se i velika ljubav prema toj zemlji, zahvaljujući kojoj smo ostali i opstajemo do danas. Na KiM žive dobri, vredni, pravi domaćini. Možemo da se pohvalimo sve većim brojem mladih domaćina koji ostaju na zemlji ili se na nju vraćaju, koji se bave poljoprivredom, koji su osnovali porodice, imaju decu, supruge sa kojima dele svakodnevne obaveza u poljoprivredi, na gazdinstva i u domaćinstvu – kaže jedna Kosovka, srpska domaćica, koja je u odbranu srpske tradicije i običaja, ponosna na svoj narod sa Kosova i Metohije jer se danonoćno bori da sačuva ono što je njihovo, u isto vreme podržava mlade koji žele da steknu obrazovanje i iskuse živeot bez strepnje i brojnih ograničenja van KiM.        
            - Vidite kako smo danas stale ponosne pred vas, sa svim ovim hlebovima, kosovskom trpezom, na koju smo iznele deo našeg/kosovskog kulturnog nasleđa, uz svu ljubav za naša ognjišta, naše pesme i igre, naše korene - rekla je žena vredna divljenja.
            UŽ „Tradicijom kroz vekove” aktivno radi na očuvanju srpske kulturne baštine, starih zanata i gastronomije, organizujući lokalne događaje, priređujući izložbe rukotvorina, starih zanata i obrednih hlebova. Udruženje broji oko 70 saradnica, vrednih, i posvećenih onom što rade.
            Danijela Simonović Mirić imala je ideju o osnivanju seoskog turističkog domaćinstva od koje nije odustala. Gostiju u kraju ima, ali svaki želi da obiđe, da vidi što više i što “šire”.Veliki broj turista dolazi u manastir Gračanicu, njeno okruženje i jedna je od privlačnijih ponuda TO.  Moja je zamisao turizam zasnovan na duhu seoske žene, vrednoj domaćici koja želi da prenese svoja znanja i na taj način radi na očuvanju tradicije, ali i krajeva slikovitih i istorijom bremenitih, u isto vreme beskrajno pitomih i lepih.
            Značaj nastupa na događajima poput Novosadskog sajma Danijela Simonović Mirićsmata bitnim za udruženje i celu srpsku zajednicu na KiM, jer su mogle mnogo toga da vide, upoznaju, uspostave saradnju, nova prijateljistva, takođe da stvore uslove za plasiranje svojih visokokvalitetnih domaćih proizvoda, ali i da prijatelje iz Vojvodine upoznaju sa tradicijom zemlje koja je dobila ime po polju kosova, malih crnih ptica zavodljivog poja. Iz tog razloga sa Kosova i Metohije.
            Po njenim rečima Međunarodni poljoprivedni sajam je od velikog značaja za sve nas koji radimo, obrađujemo zemlju, zbog bitnih inforamcija o projektu održivog seoskog domaćinstva, kombinacije poljoprivredne proizvodnje, očuvanja životne sredine i autentične turističke usluge, koju će u skorije vreme i započeti.