Od 2022. godine Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija sprovodi program vrednovanja načne izvrsnosti kojim se selektuju najuspešniji istraživači u Republici Srbiji. U martu ove godine, Ministarstvo je objavilo listu od 415 naučnoizvrsnih istraživača u Srbiji, što predstavlja 10% najboljih istraživača prema kriterijumima naučne produktivnosti i međunarodnog uticaja.
Na osnovu relevantnih naučnih i bibliometrijskih kriterijuma, u društvu 10% izvrsnih, svoje mesto zaslužilo je osam veličanstvenih naučnika Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu: dr Damjana Drobac Backović, dr Dijana Lalić, dr Sanja Obradović Stralman, dr Branka Radulović, dr Milena Rašeta, dr Maria Savanović, dr Bojana Stanić i dr Nada Tokodi. Ovo je još jedna potvrda kvaliteta naučno-istraživačkog rada na novosadskom PMF-u, i doprinos ove visokoobrazovne institucije razvoju nauke i njene uloge u akademskoj zajednici u društvenom, naučnom i kulturnom razvoju zemlje, kao što su naučna istraživanja i obrazovanje visoko profesionalnih kadrova.
Dr Damjana Drobac Backović, je viši naučni saradnik za užu naučnu oblast - Hidrobiologija, poslednjih 20 godina na Departmanu za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu.
- Od početka naučne karijere predmet mog interesovanja su cijanobakterije (modrozelene alge), relativno jednostavni, prastari organizmi o kojima se malo zna, a o kojima počne da se govori tek kada nastane problem. Cijanobakterije su značajan izvor hrane zbog visokog sadržaja proteina, vitamina i minerala, važne su zbog proizvodnje kiseonika, koriste se kao biođubriva i imaju veliki ekološki značaj. Komplikacije nastaju kada čovek prestane da vodi računa o prirodi, jer antropogena eutrofikacija vodenih ekosistema pogoduje cijanobakterijama. Tada dolazi do njihovog prerazmnožavanja i takozvanog „cvetanja”, koje je sve učestalija pojava i zbog klimatskih promena. Više temperature pogoduju cijanobakterijama jer predstavljaju njihovu „zonu komfora”, pa češće dolazi do njihovog intenzivnog bujanja, posebno u plitkim i mirnim vodama bogatim hranljivim materijama koje im upravo čovek servira. Pojava „cvetanja” za sobom povlači niz drugih posledica, kako ekoloških (utiče na prirodu, životinje i okruženje), tako i ozbiljnih rizika po zdravlje ljudi.
- Zadatak tima je da prepozna problem i fokusira se na sredinu u kojoj on nastaje, prateći brojnost cijanobakterija i pojavu cijanotoksina koji mogu predstavljati rizik za druge organizme uključujući i čoveka. Iz tog razloga pažljivo se prate i epidemiološki podaci kako bi se prepoznali i prevenirali negativni efekti po ljudsko zdravlje, uključujući akutna i hronična oboljenja, oštećenja jetre, bubrega i drugih organa, ali i pojedine vrste karcinoma za koje se retko pomisli da mogu biti povezane sa „cvetanjem” cijanobakterija. Jedan od najpoznatijih primera „cvetanja” zabeležen je krajem 2013. godine u vodi jezera Vrutci, glavnog izvorišta užičkog vodovoda, kada je ceo grad ostao bez vode. Cijanobakterije su sveprisutne i samo vrebaju priliku i pogodne uslove da naprave “štetu”, a naš zadatak je da ih pratimo i analiziramo kako bi se rizici sveli na minimum - iako do problema često dolazi upravo zbog neodgovornog odnosa čoveka prema životnoj sredini.
- Moramo da uvedemo jasna pravila o tome šta je dozvoljeno, a šta ne na izvorištima vode koja nam, da paradoks bude veći, služe za piće. Kada se dogodi problem, ljudi su prinuđeni da slušaju struku jer moraju da pronađu rešenje. Bilo bi dobro da slušaju struku i pre nego što do problema dođe, jer kada problem jednom nastane, veoma ga je teško rešiti – uvek je bolje sprečiti nego lečiti, a pravi lek za „cvetanje” se još uvek traži. Zato je važno da se na vreme pozabavimo faktorima koji dovode do bujanja cijanobakterija, te da ih predupredimo. Rešenje vidimo u podizanju svesti ljudi o posledicama nebrige prema prirodi. Priroda ne zaboravlja. Priroda uzvraća. Kada bi ljudi bili svesniji posledica svojih postupaka, bilo bi mnogo lakše „odbraniti” prirodu - objasnila je dr Drobac Backović, i podsetila da je ovaj tim radio na projektu CyanoMeta finansiranom od strane Međunarodnog Višegradskog fonda, koji je okupio institucije iz centralne i istočne Evrope sa ciljem stvaranja istraživačke mreže za proučavanje metabolita i „cvetanja” cijanobakterija, a koji je završen 2025. godine. Nada se drugim, sličnim projektima, jer od njih zavisi dalje finansiranje istraživanja. Ipak, to je borba naučnika o kojoj se retko govori. Da biste se bavili onim što volite i ostvarili rezultate, potrebno je mnogo truda i stalne borbe. Najveća želja tima, kada je reč o naučno-istraživačkom radu, jeste uspostavljanje boljih uslova za rad.
Dr Damjana Drobac Backović je majka troje dece, što smatra svojim najvećim dostignućem. Kaže da su 24 sata malo za jednu majku i naučnicu, ali je naučila da joj i toliko bude dovoljno za sve.
