• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

            Na prestižnom XVII ocenjivanju Banatskih vina u Kaštel Ečki, u organizaciji Kluba vina iz Zrenjanina, Turističke orgnizacije grada Zrenjanina i časopisa Vino&Fino, sredinom maja, pehar apsolutnog pobednika u kategoriji amaterskih vina, osvojio je Slobodan Marovac iz sela Taraš, opština Zrenjanin, sa vinom Marselan 2025. Uspeh veliki, koji nikog nije iznenadio, kao dokaz da vinarstvo u Banatu ima perspektivu, i sa sve prepoznatljivijim kvalitetom domaćih vina.

            Vinarija Marovac iz Taraša, sela u Srednjem Banatu, opština Zrenjanin, zvanično je registrovana kao Poljoprivredno gazdinstvo Podrum Marovac, vlasnika i vinara Slobodana Marovca, jednog od najistaknutijih lokalnih proizvođača. Gospodin Marovac je sa ocem Milošem zaslužan i za obnovu vinogradarstva i vinarstva u ovom kraju - kaže naš sagovornik, mlad, vredan domaćin, porodičan čovek, koji je 2003. sa majkom Ljubicom i ocem Milošem, došao u ovo selo i u njega se, kao i cela njegova porodica zaljubio jer, “Taraš je jedno malo, divno selo koje čovek ili zavoli ili ne živi u njemu, trećeg nema”.
            Poseban odnos izgradio je ovaj domaćin i prema vinogradu kraj Tise, po dolasku iz rakijskog kraja, sa Banije 2003., i kao začetnik obnove zanimljive vinske priče u malom banatskom selu, gde je posedovao manji vinograd i proizvodio vino samo za potrebe porodice.
            - U Tarašu smo nakon nekog vremena upoznali ljude, prihvatili njihove navike… Oduševili se vinogradima koji se najvećim delom nalaze pored Tise, na pesku. I kada vam prvi put tiski, smeđi pesak uđe pod nokte, i kada se nađete u vinogradima, ne možete da ostnete ravnodušni, bar se ja sada, kao i prvi put, tako osećam. Već u prvom kontaktu sa rekom i vinogradom pored reke, tada kao devetnaestogodišnjak, imao sam jasnu viziju da zasadim mali vinograd za naše potrebe, sa svakojakim sortama. Pet godina kasnije, uzimamo jednu, drugu, treću parcelu i profilišemo budući rad na povrišini od oko jednog hektara, ali uz trud da to radimo što ozbiljnije. Trenitno gajimo bele sorte: Bačku, Panoniju, Moravu, imamo nešto od poznate mađarske sorte - Pölöskei muskotály (i to više za rakiju nego za vino), a od crvenih Cabernet Sauvignon, koji koristimo za rose, Merlot i Marselan koji je i pobednik Banatskih vina za ovu godinu - objašnjava ovaj domaćin, dodajući da dalje planove:
            - Sa jedne parcele na kojoj Merlot tek treba da rađa, ideja je da pravimo sortno vino, dok onaj na pesku koristimo za rose, jer sve što rađa na pesku pogodno je za bela i rose vina, mirisnija, svežija, lakša vina. Marselan je sorta koja daje bolje rezultate na “teškom” zemljištu, kao što je parcela sa severne strane i najviše tačke u selu (oko 100mnv). Tu su i sortni Marselan i Cabernet Sauvignon, Merlot.
            Taraš nije bio poznat kao vinski, “ali je imao sve uslove da to bude”. Oduvek je ovde bilo vinograda, dve, tri reda oko kuće, a ljudi su pravili vina isključivo za svoje potrebe. Krajem XIX veka ovim krajevima je harala filoksera, potom Drugi svetski rat, na kraju industrijalizacija i proizvodnja velikih količina, kada u tom dugom periodu vinogradi nisu obnavljani. Sa popularizaciijom vinogradarstva i vinarstva i Taraš počinje da se budi, čemu je doprinela i aktivnost Slobodana Marovca, kako u svom vinogradu i vinariji, tako i u vinogradarstvu i vinarstvu ovog kraja.
            PG Podrum Marovac svoja vina za sada prodaje isključivo sa kućnog praga. Želja za širenjem vinograda, sa “traženom i voljenom” autohtonom Tamjanikom, registracija vinarije, koja će zaživeti ako ne do kraja ove, sigurno sledeće godine.
            Na opštem planu vinogradarstvo i vinarstvo ovog kraja staje na noge i poslednjih 10 godina urađeno je mnogo na tom planu, zahvaljujući entuzijazmu porodice Marovac i nekolicini mlađih i njihovim pokušajima da podignu vinsku priču na viši nivo.
            Okupljeni oko Udruženje vinogradara i ljubitelja vina „Taraški vinogradi“, 2019. organizuju „Dane taraških vina“ i ocenjivanje 72 uzorka vina, za razliku od ove godine kada se u konkureniciji našlo 120 uzoraka, a najviše priznanja za najbolja vina osvojili „Vinogradi Marovac”.
            Vinogradarstvo nije jedino polje njihovog interesovanja, jer je to selo, najstarije u Banatu, sa pisanim tragom iz 1202. godine, jer se u neposrednoj blizini nalaziZaštićeno područje SRP „Ritovi donjeg Potisja“, PP i lečilište “Rusanda”, slano jezero SRP „Okanj bara”. Taraš je nadaleko čuven po vrhunskom kvalitetu krompira i kupusa, koji je u ovom kraju počeo da se gaji, kažu pre Futoškog. Taraš je i rodno mesto Svetozara Toze Markovića, revolucionara, osnivača i urednika „Slobodne Vojvodine“, preteče novosadskog „Dnevnika“.
            Sve napred navedeno kvalifikuje ovo selo za ozbiljnu turističku destinaciju, ali ono po čemu je već poznato u širim okvirima je prestižna titula - Evropskog sela roda, zbog velikog broja gnezda belih roda selo je postalo jedinstvena prirodna atrakcija i ponosni član istoimene evropske mreže koju čini 16 mesta starog kontinenta, koja se međusobno posećuju, sarađuju promovišući ovu pojavu kao turističku atrakciju koju vodu Udruženje “Taraške rode” na čelu sa Aleksandrom Marovac Cucić.  Ono što za ljubitelje prirode i posmatranje ptica svakako jeste i kao takva pogodna za ekološki turizam, ali, ono što je najvažnije za rađanje dece. Porodica Marovac, za sada, ih ima troje: Sofiju (9), Milenu (7) i Miloša (3), kažu “i zahvaljujući rodama”.
            Do ovog sela vodi jedan put, a gospodin Marovac tvrdi:
            - Taraš nije na kraju sveta. U Taraš se dlazi sa namerom. A kada stanete u centar sela putem kojim se odlazi vodi na sve strane.