• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Rakije, posebno šljivovica, kao deo tradicije srpskog naroda, svakako nisu “slabiji” brend u odnosu na vina. Dok su vinari aktivno koristili prostor za promociju svih proizvoda, proizvođači rakija, svesni kvaliteta koji proizvode, podcenili su (sve)moć marketinga, suzdržano posmatrajući uzlet vinske kulture i (na kratko) ostali u njihovoj senci.

            Rakija je u srpskom svetu mnogo više od jakog alkoholnog pića, Ona je simbol identiteta, tradicije, neraskidivi deo svakodnevnog života. Pije se u znak dobrodošlice, kao lek, okrepljenje, neizostavan pratilac svih esencijalnih životnih događaja, od rođenja do smrti    Dragan Magazinović, proizvođač rakija, predsednik Udruženja proizvođača voća i voćnih rakija Opštine Žitište,osnovanog januara 2020. godine, koje okuplja više od 100 članova iz Žitišta, srpskog Itebeja, Ravnog Topolovca, Torde, Česterega…, u proizvodnji rakije vidi ogroman potencijal koji bi mogao postati i zvanični svetski brend, poput britanskog (škotskog) viskija i francuskog konjaka.
            Po njegovim rečima, Festival rakije u Žitištu, jedna je od stepenica na putu afirmacije autohtonog srpskog proizvoda na tržištu sveta. Festival rakije Žitište,tradicionalna je međunarodna manifestacija posvećena ocenjivanju i promociji najkvalitetnijih voćnih rakija, koji u organizaciji Udruženja voća i voćnih rakija i TOO Žitište, redovno okuplja veliki broj domaćih i stranih izlagača, imajući sluha za promene pravaca u procesu proizvodnje i brendingu, intenzivno radeći na unapređenju dosadanje prakse.
            Festival rakije u Žitištu, posvećen očuvanju tradicije, promocije i unapređenja kvaliteta proizvodnje domaćih voćnih rakija, ove godine biće održan 21. juna (nedelja) sa početkom u 15:00 časova, u okviru “Pile festa”, u samom centru Žitišta (napomena: uzorci rakija za ocenjivanje treba dostaviti do kraja maja, najkasnije početka juna).
            Dragan Magazinović proizvodnjom rakije počeo je da se bavi od detinjstva, uz oca, “bio uz kazan jer je otac uvek imao neka posla”. I njegov deda je pekao šljivu, koje je bilo mnogo, čak i u vreme austrougarske okupacije, kada je na snazi bila zabrana pečenja zbog izvoza suve šljive u Evropu. Seljani, domišljati, snalazili su se tako što su “šljivu poprskali vodom da se ukvasi, i tako mokru, neupotrebljivu za sušenje, odvajali za rakiju.
            - Malo po malo zavoleo sam taj ritual koji spaja hemiju i strpljenje, neko vreme prestao, poslednjih 30 godina intenzivno nastavio sa pečenjem od 700 - 800 stabala raznih voćki, u sopstvenom zasadu. Prija mi takmičarski duh, poštena nadmetanja, slava uspeha i poštovanje onih koji su napravili kvalitetniji proizvod. Tome služe manifestacije, moderni megdani, da naučimo da budemo realni, naučimo nešto novo. Nekada smo proizvodili više, ali nikada bolje, kvalitetnije nego danas. I konkurenicija je sve snažnija, jako se mnogo ljudi bavi proizvodnjom rakija, voćni zasadi se šire, znanja su dostupnija i brža je njihova razmena. Iako smo većinom usmereni na novostvorene vrste šljive, po mom mišljenju, a iskustvo ptvrđuje, još uvek su stare, autohtone sorte, popu Požegaće (madžarke), Crvene Ranke (Itebejke), najznačajnije autohtone sorte šljive, neprevaziđene u proizvodnji rakije šljivovice - saopštio je gospodin, domaćin, proizvođač rakija Dragan Magazinović, dobitnik brojnih pehara, najsjanijih medalja za svoje rakije. U takmičenjima od 2019., poznanstvo sa ljudima, stručnjacima i iskusnim, iuspešnim proizvođačima, došao je do saznanja gde greši i kako greške da ispravi. Konstultovao je i stručnu litraturu, došavši, po sopstvenim rečima, ne baš do maksimuma, ali prilično zavidnog nivoa, garanta da će njegove rakije i dalje zauzimati opravdano visoka mesta na takmičenjima, gde god da se pojavi.
            - Još uvek ne mogu da kažem da sam među najboljima. Nismo destilerija, imam malu proizvodnju od 1.000 do 1.500 litara godišnje, koliko i iznesem na tržište. U poslednje vreme rakiju čuvam u buradima, u skladu sa trendom odležavanja stvarajući dodatnu vrednost, čekajući da godine urade svoje. Moramo da radimo kako treba, da se borimo, trudimo kako napredna tehnologija kaže, ne mećemo zeleno voće, šećer… Kažu da je deda mećao, a znam da nije jer ga nije imao ni za kafu, a kamoli za rakiju. Voćna rakija je od voća. Ako stavljamo šećer to nije rakija već šećerušaili patoka - objašnjava naš sagovornik, za kojeg je pečenje rakije poseban doživljaj, kako nekada tako i sada, uz prijatelje, druženje, roštilj, pravo malo slavlje.
            Po prvi put je ove godine pravio rakiju od ludaje. “Vraški” se namučio ali na kraju zadovoljan iznenađujuće dobrim kavalitom interesantnog ukusa, a koji će se u malom pakovanju naći na Danima Ludaje u Kikindi, trećeg vikenda u septembru.
            I za kraj, jedan kuriozitet: Marija Zonjić iz Žitišta, njegova unuka, na nedavno održanom I Hajdučkom festivalu rakije 2026, u Bogatiću (organizatori Udruženje „Hajdučki kazan“i TOO Bogatić, uz podršku lokalne samouprave) osvojila je prvo mestou kategoriji Rakija od smokvesa ocenom 18,17. Naš sagovornik nije iznenađen jer:
            - Rakija od smokve je specifična, a klima, koja se promenila, pogoduje njihovom sazrevanju, ukusu i ne razlikuju se od primorskiih. Moja majka je Hercegovka, otac Bosanac, iz hercegovačkog mesta gde svaka kuća ima smokve. Staro znanje i promenu klime sam iskoristo i napravio odličan proizvod od smokvi koje smo ljuštili do crveno/bele boje, i takve stavljali u kazan. Bio je to veliki posao ali se isplatio: od 100kg smokve dobili smo 17 litara vrhunske rakija, zdrave, kvalitetne, od ploda - koji se od antičkih vremena smatra “hranom bogova”, što zbog ukusa, izuzetnih nutritivnih vrednosti, te blagotvornog dejstva na organizam.