• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            U samom jezgru istorijskih Sremskih Karlovaca, smeštena je jedinstvena za varoš Vinarija Benišek-Veselinović, ne zbog vina već zbog destilerije.

            Idealan položaj varoši smeštene na desnoj obali silnog Dunava i južnih obronaka pitome Fruške gore, Sremski Karlovci (utvrđenje Karom) prvi put se pominju početkom XIV veka; u XVIII i XIX veku imaju važnu ulogu u istoriji Srba kao sedište srpske Mitropolije i kao duhovni, kulturni, obrazovni centar srpskog naroda pod Austrougarskom, iza kojih su ostali spomenici kulture i raskošne građevina barokne ahitekture koje ga čine sasvim posebnim.
            Najveća vrednost Sremskih Karlovaca su Sremskokarlovčani, postojani, dosledni, istrajni ljudi koji su dočekivali i ispraćali vojske raznih naroda, sklapali primirja, gradili, učili i u svojim vinogradima pravili vina i to mnogo pre ustanovljenja samog mesta. Kažu još u III veku, ali biće to i ranije, samo što nije zapisano. Pravili su i ne samo ona tzv. “porodična”, za kuću i prijatelje, već tražena i na evropskim dvorovima. Svaki od današnjih vinara, vlasnika neke od 21 registrovane vinarije u varoši, priznaće da mu i nije bio plan da nasledi svog babu (sa dugosilaznim akcentom na a), ali od usuda, koji im je još kao bebama zacrtao put vinogradarenja i vinarenja. Da je kojim slučajem Branko Radičević rođen u Karlovcima, a ne Slavonskom Brodu, pre bi bio vinar nego pesnik koji je “samo” pevao o vinu, vinogradima i snašama, za samo šest godina boravka(od 1836. do 1841.) u varoši sa glavnim trgom nazvanim njegovim imenom i grobom na obližnjem Stražilovu.
            Jedan od “odabranih” Karlovčana - Mirko Veselinović, 100% Karlovčanin, gde je rođen, živi, radi…, nikada nije ni pomislio da izneveri tradiciju, a opet se izdvojio shvativši je na drugačiji način. Danas je domaćin Vinarije Benišek - Veselinović i 400 godina starim podrumom ispod jedne od najstarijih kuća u mestu, gde se poslednjih 30 godina čuvaju vina i rakije.
            U ovu priču ušao je iz ljubavi prema rakiji, čiju proizvodnju je Mirkov otac počeo a on nastavio, nemajući od koga drugog da vidi, da se na nečije iskustvo nasloni:
            -Taj momenat kada primetiš da na tržištu ne postoji rakija nego samo vino, viteški se boriš i izboriš za njeno mesto na tržištu. To je taj “jetra marketing”,način na koji ja radim, prezentovan kroz prijateljski odnos sa svima koji svraćaju u podrum, kupcimaizričito tražeći određen proizvod, jer je prepoznatljiv, danas i popularan brend. Nije bilo lako biti prvi, jedini, ali nam je drago da smo postali predvodnici novog talasa karlovačkih vinara od kojih se uz proizvodnju vina, neki bave i proizvodnjom rakija, konjaka, džina…, ili iskuljučivo time.
            Vinarija Benišek - Veselinović poslovni je projekat dva prijatelja, vinara Maria Benišeka,u srcu i duši vinara, koji je počeo sa proizvodnjom Bermeta,kao jedan od pet vinara koja su podržala obnovu njegove proizvodnje, a sve je to što je dve porodice spojili u jednu firmu. 
            - Maria je u svet vina uveo čika Braca, njegov otac, a potom i mene, i u suštini svemu nas naučio. iako sam ih kao i svi Karlovčani, pravio i ranije, više sam voleo rakije, tehnološka strana proizvodnje vina me je bunila, neke stvari su mi bile nejasne. Međutim, sudbina nije dala da odustanem, i susret sa gospođom od preko 60 godina, pripadnicom 13. generacije vinara iz Francuske, koja je u Rumuniju/Konstancu došla zbog specifičnog teroara za kojim je tragala, i kada sam probao njena vina u toku dva sata promenila mi je svest o vinu. Iz razgovora sa njom sam shvatio važnost moje drvene prese, bačve, prohroma, plastike, svega što smo imali, a što smo hteli da zamenimo jačim, modernijim… Naime, ona je na obali Crnog mora, zbog crvene zemlje, bez presovanja, filtriranja i drugog “maltretiranja” grožđa, proizvodila vino uz minimalu intervenciju, čime sam dobio potvrdu za način proizvodnje vina kakav sam i sam smatramo ispravnim. Od 2015. proizvodim organska vina bez tehnoloških “popravki”, Pino Grigio (arhivirana jedna buteljka iz te berbe, iz druge 20). Ovo je vino bez ispravki, čašu da popiješ, dve da oživiš. Radi se o ozbiljno drugačijem pristupu proizvodnji, svakako ne komercijalnom, i nije lako da prodam takva, prirodna vina, daleko lepša za piti, ali sam do danas ostavo veran tome - kaže gospodin Veselinović, i dok se svest ljudi na promeni, a svest menja navike, svoje poslovanje strateški je usmerio na proizvodnju i prodaju pet vrsta rakija: dunja, kajsnija, kruška kaluđerka, višnja, loza.
            Do 2020-te godišnja proizvodnja rakija bila je oko 220 hiljada litara, vina oko 20 hiljada, nakon toga tražnja je prepolovljena da bi se polako počela vraćati na stare pozicije. U našem sortimentu zastupljeni su, trenutno: Pinot Grigio, Cabernet Sauvignon, Chardonnay, Grašac, Neoplanta, ali u minimalnoj količini. Više bih voleo da je više autohtonih sorti i sa Oglednog dobra Poljoprivrednog fakulteta u Sreskim Karlovcima, ali kada smo 2008. sadili vinograde država je podržavala sadnju sorti kojih nije bilo na tržištu, godinama kasnije Kadarku, kao i Probus, Silu…, i kada bi sadio novi vinograd u njemu bi se isključivo našle te sorte, jer predstavljaju nešto naše.

            Od pre par godina, Mirko Veselinović je dosanjao još jedan dečački san, a vezan za posao - postao je vlasnik lokala – “Kod četiri lava”, kod čuvene česme “Četiri lava”, jednog od upečatljivih simbola varoši (1799).
            - Dvadeset godina sam čeka taj lokal, koji je od 1811. kada je izgrađen, uvek bio kafana, ugostiteljski objekat. Oduvek sam bio inspirisan njegovom starinom, u jednom momentu, više iz šale, želeo sam da ubacim i seno i pretvorim u konak, ali cela je ideja u knjigama napisana, a to je da je i Vuk Karadžić u tu kuću dolazio. Karlovci su dočekali dve dinastije, najveće crkvene verodostojnike, najveće književnike… Ali, petkom uveče, nakon pijačnog dana, svinjari, govedari, patkari…, svi su se okupljali upravo ovde. Najveća atrakcija je bio sin predsednika suda koji petkom noću pijan jaše krmaču po Karlovcima. Svi su bili tu, a i sada dolaze, čuvajući istoriju austrijskog carstva i srpske države, zato što su takvi kakvi jesu: centar srpske kulture, državnosti, duhovnosti, obrazovanja… Dolaze iz poštovanja prema svemu što je „dubokim nabojem utisnuto u tu zemlju, kaldrmu, građevine” ali iprema jednom kultnom mestu oživljenom zahvaljujući rođenom Karlovčaninu, njegovim znanjem o tome šta se ovde tokom dva veka događalo.

            O “Gostioni kod četiri lava” na Vinopedii, Tomisalav Ivanović, vinski kritičar i autor www.vinopedia.rs, u 10 najvažnijih stvari koje su se desile u vinskom svetu 2012. izdvojio je Gosionu kod četiri lava, kao jedini ugostiteljski objekat koji u svojoj ponudi ima isključivo lokalna, karlovačka vina i toga se drži do danas. A, po rečima domaćina, lokalna vina se piju uz lokalnu hranu:
            - Karlovci su nekada bili poznati po ovčetini i ovčijim specijalitetima, sremačkom ćevapu, koji se i danas priprema po receptu iz Kuvara (1920. godine), sa ovčetinom i junećim mesom, da bi bio pristupačniji, pa paprikaši, gulaši, i isključivo dunavska riba.

            Mirko Veselinović je danas zadovoljan čovek, iza čijih ideja stoje i podršku daju i suptuga i sinovi. Radi i radom ostvaruje sve svoje zamisli.
             - Dečački snovi se ostvaruju, ali svakodnevnom borbom, uz puno rada da bi na kraju mogao da uživaš u onome što hoćeš - poručuje naš sagovornik.