• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Ivan Stojšić (Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, smer prehrambena tehnologija) dvadeset godina je deo složnog tima porodične vinarije SELECTAu Gudurici, u ime lokalnih vinara, a u okviru VinoFesta 2026, jubilarnog dvadesetog, gostima manifestacije ispred vinara vršačkog kraja predstavio je istoriju proizvodnje vina, izuzetno važne od davnih vremena, koja je od Vrščana načinila ono što danas jesu: vredni, čestiti domaćini, koji su se svojim radom izborili za sve svoje imanje.

            -Vršac i Gudurica nikada nisu bili samo mesto proizvodnje vina. Oni su deo jednog od najvećih i najznačajnijih vinogorja u Srbiji sa tradicijom proizvodnje vina, po nekimi izvorima, dužom od 2.000 godina.
            -Vinogradarstvo je počelo da se razvija na samim obroncima Karpatskih planina, dugim 1.500 km, koji povezuje sedam zemalja. Planina je darovala ovom kraju jedinstvenu mirkoklimu koja utiče na ovdašnje vinograde, pre svega velike temperaturne amplitude (razlike između najviših dnevnih i najnižih noćnih temperatura), mnogo sunčanih dana, odličnu provetrenost i vinogradarsku zemlju koja daje željeni kvalitet vina.
            -To su još davno prepoznali Dačani, o čemu postoje zapisi da su još u starom veku proizvodili vina. Nešto noviji zapisi govore da je sam car Prob (M.A.Probus, krajem III veka), dozvolio gajenje vinove loze severno od Alpa, pa se tako pominje i Banat kao jedan od krajeva gde su sađeni vinogradi.
            -Zvaničan podatak je da je prvo vino iz Vršca, odnosno Gudurice, 1494. izveženo na dvor austrijskog kralja Vladislava I. Zbog međunarodne vrednosti trgovine sigurno je da se radilo o vrlo kvalitetnom vinu. Nije mala stvar da je to bilo bezmalo pre 600 godina, svega dve godine po Kolumbovom otkriću Amerike, kada se u Vršcu uveliko proizvodilo vino.
            -Proizvodnja nije prestajala ni u vreme ratova. Čak su i Osmanlije, poznate po vađenju voćnjaka i vinograda posebno, dozvolile sadnju vinove loze prepoznavši ovaj kraj po kvalitetnom grožđu, o čemu svedoče i zapisi Evlije Čelebije:“Obilazeći ove krajeve primetio sam da su Vršačke planine prekrivene vinogradima i da daju jako slatko grožđe”.
            -Najveći procvat kulture vinogradarstva u okolini Vršca, desio se kolonizacijom početkom XVIII veka, kada je carica Marija Terezija naselila jugoistični deo Banata švapskim vinogradarima, koji su izgradili celu sadašnju strukturu. Pre svega, doneli su selekciju sorti, savremene načine rezidbe i podrumarsku kulturu proizvodnje vina. Velika disciplinovanost u proizvodnji doprinela je tome da posle 150 godina Vršac doživi svoj vinski procvat i zapisano je da je u Vršcu 1875. proizvedeno rekordnih 55 miliona litara vina.
            -S obzirom da je čitava proizvodnja u to vreme bila jako otežana, isključivo se radilo ručno, a prema dokumentima, na ovom prodručju je bilo preko 10.000 ha vinove loze.
            -Volim da pomenem Guduricu, nekada najbogatije selo u Banatu i centar vinograarske kulture pored samog Vršca.
            -Nastali problem, koji je osetila cela Evropa -filoksera, insekt koji je praktično uništio vinovu lozu, odrazio se i na vršačke vinograde i velika količina vina jako brzo je spala na svega 5-6% ranije proizvodnje i bilo je potrebno vreme da se obnovi uništeno.
            -Nakon Drugog svetskog rata nemački vinogradari napustili su Vršac i Guduricu, započeli kolonizaciju Slovenaca, Makedonaca, Srba iz drugih delova SFRJ, ali koji su nastavili tradiciju proizvodnje vina. Tada dolazi do podizanja jednog od najvećih evropskih podruma - kombinata Vršački vinogradi sa podrumom u obliku slova Y (Yugoslavia), spajanjem poljoprivrednih dobara „Sonja Marinković“ iz Vršca i „Vinogradar“ iz Gudurice. Produkcija od 55 miliona litara bila je čudo, s obzirom na vreme, i “procenu od oka”, kada se slatkoća grožđa procenjivala “na ukus”, zrelost grozda na osnovu zrelosti semenki i peteljki… Ništa od današnih indikatora nije bilo prisutno, a tadašnji vinogradari i vinari su uspevali da dobiju visok kvalitet vina. Za to je velikim delom bio, pored klime, kao i danas, zaslužan teroar. U preradi su korišćene drvene prese, fermentacija se obavljala u otvorenim kacama bez dodavanja selekcionisanih kvasaca, bez enoloških sredstava, kontrole temperature, sve su uz pomoć štapa i kanapa uspevali da urade.
            -Danas živimo neku drugu realnost i treba da budemo zadovoljni da možemo da koristimo raznoraznu tehniku u preradi grožđa, enološka sredstva, koja nam omogućavaju da proizvedemo visokokvalittna vina, pre svega kontrolu fermentacije, nama najvažnije, kao i mašine za preradu koje pružaju ogromne mogućosti.
            -Ali, koliko god napredovala tehnologija u proizvodnji vina, jedno uvek ostaje suština: Kvalitet vina poslednjih 2000. godina uvek kreće iz vinograda koji se nalaze na obroncima Vršačkih planina. One su simbol neprekidne tradicije proizvodnje vina i grožđa u ovom kraju -zaključio je Ivan Stojšić.
            Iporodica Stojšić je deo istorije Vršačkog vinogorja. Porodični podrum vina SELECTAsituiran u Gudurici, najvinskijem selu u Vojvodini, a i Srbiji, 15km udaljenom od Vršca, pored Crkve Svetog Trifunai čuvenog Marićevog podruma, u centru sela, pripremila je i naslednike, koji će i nadalje ispisivati stranice vinogradarstva i vinarstva u južnog Banata. Dubinu i posvećenost svog odnosa prema vinu i bavljenja vinom Stojšići su poetski precizno objasnili na svom sajtu: “Porodični koreni davno su prestali da se razlikuju od korenova vinove loze. Međusobno upleteni, dali su osnovu budućnosti koju porodica sanja. Našim venama kola vino, ruke su nam žilave kao čokoti, a guduričko nebo ogleda nam se u očima. Treća generacija pretače duh modernog vremena u bačve iz davnina.”