• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Vršački vinogradi, sa kapacitetom od 5.5 miliona tona, bio je jedan od najvećih vinskih podruma stare Jugoslavije. Godine 2017. u vlasništvu kompanije „Swisslion“ d.o.o usled nemogućnosti obnove, namesto starog podruma, godinu dana kasnije, izgrađena je nova vinarija (moderna sa najsavermenijom opremom), za novu berbu: sa dva bazena za prijem grožđa, 200 tankova od 26.000 litara, 14 tankova od 18.500 litara, uglavnom vinifikatora, svaki tank obeležen je u skladu sa zakonskom regulativom ali i zbog lakšeg snalaženja; osam velikih tankova od po 158 hiljada litara pretežno su projektovani za proizvodnju Banatskog rizlinga (u koji ide uvek osam sorti, precizno ustanovljenih elaboratom o zaštiti geografskog porekla (vino sa zelenom markicom, označava geoporeklo), zato i može da se zove banatskim; tri prese brenda Bucher, najveća kapaciteta od 50.000 kg, manja od 20 hiljada kg, i tzv. pumpa za rad pod inertnim gasom, za dobijanje aromatičnijih vina. 

Prerada dnevnih količina grožđa kreće se između 100 i 130 hiljada kg i u zavisnosti od vremenskih uslova, berba (mašinska i ručna) na oko 400ha vinograda vinarije Drašković, traje mesec do mesec i po dana. Dve barrique bačve: u većoj kapaciteta pet hiljada litara odležava Frankovka reserve -ljubičasta kartica; u manjem Burgundac i Chardonnay, iz kojeg izlaze dve etikete - Pino blanc i Horizont, sa poteza između Gudurice i Malog Središta, posebno pogodnog za Pinot blanc domaći, vršački klon koji daje izvrstan kvalitet. Od vinograda do boce primenjuje se maksimalna digitalizacija koja omogućava vrhusku kontrolu procesa prerade grožđa i proizvodnje vina.
            Treba znati: Nova vinarija, novi vinogradi, oni stari se čuvaju kao blago, kao materijal za nove zasade (posebno kod Kreacera jer nema kvalititetnog sadnog materijala pa se uzimaju reznice od starog kako bi bio sačuvan kao stara sorta Vršačkog vinogorja); Vinogradi vinarije Drašković prostiru se na površini od 352ha, lociranih najviše u Vršcu, delom između Gudurice i Vršca, i delom u Gudurici. Svaki lokalitet daje grožđe različitog kvaliteta u zavisnosti da li je vinograd na pesku, gajnjači ili specifičnim terenima Vršačkih planina ali i zbog klime, a sve to direktno utiče na bujnost loze i kvalitet grožđa. Berba - mašinska i ručna, oko 10% berbi se ručno.
            Vršačko vinogorje pogodnije je za bele sorte i u skladu sa tim sortiment vinarije Drašković se zasniva na 70% belih sorti, (Italijanski i Rajnski Rizling, Burgundac beli, autohtona sorta Kreaca(Kreacer), Chardonnay, Rkaciteli, Župljanka, Smederevka, Muscat Ottonel; od crvenog sortimenta zaspuljeni su: Merlot, Cabernet Franc, Frankovka, Chasselas (Šasla) Shiraz i Muscat Hambur, koji se u ovom slučaju koristi kao stono grožđe i delom se koristi za osnovnu liniju Rosea, i delom za lozovaču.
            Od ovih sorti, izlaze tri linije vina: -Lione Wine (classic linija)zasebna serija vina koja neguje tradicionalne sorte ovog podneblja: Banatski Rizling, Muscat Ottonel (najprodavanije vino pored Banatskog Rizlinga), Burgundac beli, Chardonnay, Rose (Muscat Hamburg i Frankovka), Frankovka,
Premijum linija: Horizont, Ruža vetrova, Divlja Ruža i Mahago
Authentic Beli Pino
            - Svaka je godinapriča za sebe i daje različiti kvalitet grožđa, gradivni materijal za vino. Trudimo se da tekuća berba uvek bude bolja od prethodne, i zbog velike površine vinograda nastojimo da nešto ne propustimo. A, ako propustimo ove da to popravimo već naredne uvek sa ciljem da napravimo nešto najboje što možemo. Klimatske promene poslednje dve godine uslovile su da promenimo navike i radimo noćnu berbu, što se pokazalo pravim potezom, jer su noćne temperature daleko povoljnije i za berače i za grožđe. U početku je noćna berba izgledala “strašno”, prva dva tri dana mislili smo da od toga neće biti ništa, međutim danas se to radi sasvim prirodno. Time dobijamo dagrožđe bude hladno i spremno za rad -objašnjava Tanja Mrčić, ing. poljoprivrede,enolog vinarije Drašković.
            Obnovu vinograda, izgradnju novog podruma ispratilo je rekonstrukcija istorijski vrednog objekata “Helvecije” iz 1880-te koju je podigao švajcarski trgovac vinom Bernhard Štaub,danas funkcioniše kao luksuzna kuća vina i restoran i centar je vinskog turizma ovog dela Vojvodine.
            Vinarija Drašković, odnosno Tanja Mrčić, bili su domaćini gostima festivala XX VinoFest-a, održanog 3 i 4. jula u predivnom ambijent Gradskog parka. Turistička organizacija Vršac je tom prilikom upriličila posetu “divu koji je godinama spavao”, a danas predstavlja najreprezentativniju vinariju Vršačkog vinogorja, sa velikim planovima daljeg rasta i razvoja.