• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

            Pre tačno 10 godina, na Međunarodnom takmičenju za izbor najboljeg univerzitetskog vina održanom 2016. godine u Mariboru, Rektorsko vino Univerziteta u Novom Sadu - PROBUS, u konkurenciji 34 vina iz jedanaest univerzitetskih centara, proglašeno je najboljim crvenim vinom. Status Rektorskog, Probus, proizveden na Departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, stekao jeiste godine, na predlog rektora Novosadskog univerziteta, prof. dr Dušana Nikolića.

Siniša Ostojić, tadašnji enolog na Departmanu za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kazao je u  jednoj rečenici sve o Probusu: „To je vino za Kraljevića Marka“. Njegovoj sreći nije bilo kraja kada je došao na Institut u Sremske Karlovce i od dr Zorana Keserovića i dr Dragoslava Ivaniševića dobio priliku i odrešene ruke da radi sa Probusom. Čak je nabavio barik burad i ispostavilo se da je to bio pun pogodak.Bila je to kruna višedecenijskog rada zaposlenih u ovoj instituciji i na ponos svih ljubitelja vina.
            Bezmalo 8 decenija sa vinom
            U Sremskim Karlovcima, naOglednomdobruPoljoprivrednog fakulteta.u Novom Sadu, tokom79 godina  postojanja ustanove, timovi stručnjaka vinogradara i oplemenjivača su intenzivno radili na unapređenju tehnologije proizvodnje grožđa i vina, na kolekcionisanju, čuvanju i ispitivanju velikog broja autohtonih i introdukovanih sorti ali i na stvaranju novih sorti vinove loze i klonskoj selekciji gajenih sorti. Značajan udeo aktivnosti naučnih radnika je bio usmeren na prenošenje znanja i dostignuća iz vinogradarske nauke i prakse proizvođačima, vinogradarima i vinarima ne samo iz Srema nego i šire, preko seminara, savetovanja, stručne literature.
            Rezultati naučno-istraživačkog rada se vrednuju brojem priznatih novih sorti vinove loze, unapređenjem vinogradarstva i vinarstva u regionu i ugledom cele ustanove. Do sada su priznate 24 sorte vinove loze (21 vinskih i tri stone), 3 klona Rizlinga Italijanskog i 4 klona sorte Župljanka. Oplemenjivački rad je u svim fazama bio u skladu sa potrebama i zahtevima domaćeg vinogradarstva ali i na nivou svetskih rezultata u oplemenjivanju vinove loze. Stvorene su sorte boljih proizvodnih karakteristika od starih, u prošlosti gajenih sorti, zatim sorte otpornije na mraz, otpornije na gljivične bolesti i ostale faktore stresa. Neke od novih sorti su našle svoje mesto ne samo u domaćem sortimentu već i u inostranstvu naročito u Mađarskoj, Rusiji, Moldaviji, Ukrajini.
            Na fakultetskom Oglednom dobru aktivnosti su između ostalog usmerene i na uvođenje savremenih tehnologija u proizvodnju vina, podizanje nivoa vinske kulture potrošača, propagiranje novih sorti kroz sopstvenu proizvodnju i plasman vina a takođe i kroz proizvodnju sertifikovanog sadnog materija.
            Vina novih sorti i klonova su prepoznatljiva po svom kvalitetu, jedinstvena i već dobro poznata širokom krugu ljubitelja vina.Jedna od tih sorti je i PROBUS.
                Prof. dr Nada Korač o PROBUSU
            PROBUS je sorta je stvorena ukrštanjem Skadarke i Kaberne Sovinjona. Priznata je 1983. godine a ime je dobila po rimskom caru (Marcus Aurelius Probus), koji je u III veku nove ere obnovio vinogradarstvo na Fruškoj gori. Autori sorte su: D. Milisavljević, S. Lazić i V. Kovač.
Za sada se najviše gaji na Fruškoj Gori ali polako osvaja i druga domaća i strana vinogorja.
Razvija snažan čokot. Grozd je valjkast, zbijen, srednje veličine. Bobice su okrugle, plavocrne boje, sočne. Grožđe sazreva u III epohi. Tokom kišnih jeseni grožđe lako truli. Na niske temperature sorta je prilično osetljiva. Solidne je rodnosti. Treba je rezati dugačko.
U Sremskim Karlovcima je u proseku za 17 godina sredinom oktobra imala 19% šećera i 8,9 g/l kiselina.
Vino probusa je karakterističnog, prijatnog mirisa, vrlo intenzivno obojeno, harmoničnog ukusa, bogato.
Za probus se može reći da je perspektivna sorta za visokokvalitetna crna vina. Mogla bi da nađe svoje mesto u vinogorjima za crna vina, na lokalitetima gde ne postoji veća opasnost od izmrzavanja loze.
           
            Proizvodnja sortnig crvenih vina od probusa intenzivirana je u prvoj dekadi 21 veka. Pretpostavlja se da su sortom probus u Srbiji zasađano od 40 do 50 hektara, ali je taj broj verovatno i veći, jer mnogi stariji vinogradi nisu upisati u registar.Među prvima koje su započne proizvodnju Probusa, su: Podrum Antonijević (Ledinci), Milanović (Surduk), Vinarija Đurđič i Vinarija Mrđanin (Sremski Karlovci), , Vinarija Kovačević (Irig), Vinarija Deurić (Mala Remeta).
            Među prvima koji je za sort dobio prizanje na nekom međunarodnom takmičenju je Vinarija Milanović iz Surduka  2013. godine na međuarodnom takmičenju u Belju (Hrvatska). Dejan Milanović je pet godina ranije podigao prve zasade probusa i danas ima nešđto više od 3 hektara pod ovom novostvorenom  sremsko-karlovačkom autohtonom vinskom sortom.
            Jedna od vinarija koja se može pohvaliti najvišim međunarodnim priznanjem je vinarija deurić iz Male Remete, koja je svojevremeno osvojila srebro na Decanteru za vino “Crveni Aksiom Deurić -- probus uz dodatak merloa, marselana i pti verdoa.
            Reč PROBUS na latinskom jeziku znači, pošten, čestit. Ne samo zbog opvog značenja, vino Probus predstavljaj nešto čime možemo da se ponosimo, pogotovo pred strancima jer vino probus mogu - ekskluzivo,da piju samo u sve vežem broju naših vinarija i odabranim restoranima, samo kod nas. Vinski znalci ovoj sorti predviđaju sjajnu budućnost, neki tipuju da će postati hit na prostoru Balkana, vino po kojem će nas vinski svet prepoznavati. Preporučuje se da se konzumira u malo”teža” jela, sve vrste mesa, ali je to vino koje u svakom sčičaju zaslužuje da se pije u posebnim pilikama, mada - ukusi svakog od nas kada je vino u pitanju su različiti, pa svako treba da pije ono što mu i kada mu, najviše odgovara.
            Uzdravlje sa Probusom.