• Prethodna
• 1 of 4
• Sledeća

            Tradicionalno srpsko pevanje je narodni način izvođenja pesama bez pratnje ili uz pratnju starih instrumente, kao važan deo kulturne baštine koji se prenosi s kolena na koleno. Iako je tradicionalno ono ne pripada samo prošlosti, te postoji razni načini da se ovaj način pevanja održi, sačuva i što više proširi među mladima. Važnu ulogu u očuvanju tradicionalnog pevanja imaju muzičke škole u kojima su otvoreni posebni odseci za tu vrstu pevanja, ali i KUD-ovi i pevačke grupe koje i na festivalima neguju tradicionalni zvuk starog dvoglasnog pevanja.

            Tradicionalne pesme pričaju priče o životu, radu, ljubavi i borbi običnog čoveka.One su važni čuvari kulture i nacionalnog identiteta jednog naroda, prenosioci istorije i običaja s predaka na potomke, povezujući ljude sa njihovimkorenima.
            Prepoznavši potrebu za ovakvim izrazom, Ansambl “Vila” SKUD “Železniča”r iz Novog Sada, organizovao je Radionice tradicionalnog srpskog pevanja, a prva u nizu, održana u prostorijama “Vile” (Jovana Cvijića 09, Novi Sad) od 28-30. jula, opravdala je očekivanja njenog autora - Vanje Vujičić,rukovodioca pevačkih grupa Ansambla “Vila”, igrača prvog sastava, uz svesrdnu podšku Milorada Lonića, umetničkog rukovodioca Ansambla “Vila”.
            Neki od polaznika Prve radionici tradicionalnog srpskog pevanja - “na glas” i “na bas” došli su iz daleka, neki iz komšiluka, ali sa istim povodom, da nauče nešto novo.
            Katarina Glorija Grujić Janković iz Kruševca, sa suprugom Dejanom Jankovićem u Novom Sadu živi poslednjih deset godina. Oduvek voli da peva, od osnovne škole član je raznih horova.
            -Iako je želja oduvek postojala, nikada nisam imala priliku da se bavim pevanjem. Posebno interesovanje gajim prema tradiconalnom sprskom pevanju iz želje da naučim više o našoj tradiciji i nekoj mojoj unutrašnjoj potrebi za očuvanjem. Iznenađena sam lepotom i zvučnošću pesama iz Srema, izuzetno melodičnim, veselim, ali generalno sve pesme koje smo “prošli” na radionici mi se sviđaju. Iskreno se nadam da ću imati prilike da negde neku i otpevam -izjavila je gospođa Janković.
            Za razliku od Katarine, njen suprug Dejan Janković, pevao je u gimnazijskom horu i u Univerzitetskom horu “Luventas” kod čuvene novosadske profesorke i dirigentkinje mr Hermine Guga Sarke, ali je u jednom momentu morao da odustane. Kada je čuo za ovu radionicu, želeo je da iskusi i ovo sasvim novo iskustvo. Isprva mu je bilo vrlo simpatično, a posle je uživao u posebnosti načina pevanja, svestan da se ovakve pesme mogu čuti samo na izabranim mestima, poput ove radionice, i nigde više, gde su obuhvaćene pesme iz cele Srbije, Vojvodine i sa Kosova i Metohije, “koje nam pomažu da pobegnemo iz svakodnevnice u jedan drugačiji svet”,poručuje Dejan Janković.
            Stefan Đurić Marijanović, Stara Pazova, student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, član KUD “Branko Radićević” iz Stare Pazove, osnovanog 1972. “sa iskonskom željom da kulturno nasleđe Srbije nikada ne ugasi svoj plamen”, iskreno oduševljen, kaže:
            - Pažljivo pratim svaki detalj na radionici, da mi slučajno nešto ne promakne. Za nju sam saznao preko instagrama i pošto me muzika zanima, a završio sam i nižu muzičku školu, odsek za tradiconalno pevanje, pored toga i baletsku školu “Luj Davičo” u Beogradu, najstariju državnu baletsku školu u zemlji (1947), koja pored klasičnog baleta, savremene igre, ima smer za narodnu igru, koji sam ja završio. Sve to je dokaz da me od malena zanima ova muzika i to ne samo površno, da znam da otpevam, već i njena svrha i smisao, kada, kako i zašto se izvodila neka pesma, a ovo je bila prilika da upoznamo duboko značenje svake pesme, simboliku teksta i način njenog izvođenja. Smatram da naša muzička tradicija baštiini jedan od najtežih oblika u muzici -višeglasje, različite stilove pevanja, odnajtežih oblika u muzici generalno, baš zbog višeglasja, boja, razičitih stilova pevanja, ali kada se zapeva “zadrhti srce, prođe jeza, sve zaigra i zapeva…” -pun emocija dodaje Stefan Đurić Marijanović.
            Jovan Mitrić iz Geteborga i Filipa Ilijač iz Helsingorga (Švedska), su kolege, koje veže ljubav prema tradicionalnoj srpskoj pesmi. Jovan je umetnički rukovodilac ženske i muške pevačke grupe u Helsingorgu (216km udaljenom od Geteborga), koji je, svestan Filipinog talenta, došao da podržinjen rad i budu prisutni “u pravom trenutku na pravom mestu”.
            -Ova tri dana su protekla u skladu sa našim velikim očekivanjima. Pokrili smo razne oblasti, upoznali nove ljude.. Mogu da kažem da je ovo bilo jedno lepo iskustvo -poručila je Filipa Ilijić,ističući lepotu ženskih glasova u tradicionalnom srpskom pevanju, lepotu muških glasova, fascinantu kada se spoje.
            Ona nastavlja:
            - Doživljen osećaj za mene ješto novo, posebno, pošto sam tek pre četiri godine počela da se intenzivnije bavim pevanjem i ne znam puno o tome, ali bih volela da počenemo da pevamo tradicionlane srpske pesme i na taj način učimo o Bosni, Srbiji, svim našim krajevima. Sviđa mi se i broj različith tehnika, i što je sve to deo baš naše tradicije.
            -Ovaj način pevanja je drugačiji od svega što smo do sada iskusili. Stil, način pevanja je zahtevan i ne susrećemo se njim svaki dan. Tradicionalno pevanje zahteva strpljenje da bi se dostigao određen nivo. U zavisnosti da li si početnik, koliko si ušao u suštinu, srž tradicionalne pesme, su i očekivanja, ali mislim da se vremenom to može savladati. Kod naših ljudi koji žive u Švedskoj, članova KUD-ova, raznih umetničkih društava, Srpskog društva i sl, interesovanje za ovu vrstu pevanja postoji, ali nedostaju “instruktori”. Pre četiri godine pokrenuli smo pevačku žensku grupu, koju vodim, dok smo muški sastav formirali pre leta i mislim da radimo “dobru stvar na pravi način”, kvalitetno, i da ćemo nastaviti jer sam ubeđen da je tradicionalna srpska pesma za svaku priliku. Pokušaćemo da materijal koji smo dobili na radionici, širimo diljem Švedske, poput pravih ambasadora kulture Srbije, da otvorimo jednu novu priču, možda i organizujemo neki nastup ne bi li pokazali ovo umeće široj publici. Jer, pouke koje smo dobili od Vanje Vujičić, još više su nas zainteresovale za ovaj skriven dragulj naše kulturne baštine, probudili entuzijazam i veliku želju da usvojimo nova znanja - rekao je gospodin Mitrić.