• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

            Pera Silbaškipoznati banoštorski vinar i vinogradar, vlasnik porodične vinarije Podrum „Silbaški“koja uspešno posluje od 1980. godine, ranije predsednik lokalnog Kluba vinogradara i vinara “Sveti Trifun”, jedan je od pokretača i organizatora tradicionalne manifestacije Banoštorski dani grožđa. Pera Silbaški je i prepoznatljivo lice ove, najveće manifestacije u mestu, u kojem živi 700 stanovnika i ima 1.000 litara vina po glavi stanivnika, “izuzimajući vrtić”. Poznat je i poput Bele Hamvaša (autora dela “Filozofija vina”), po banoštorskoj, svojoj “filozofiji vinogradarstva” u kojoj se kao polazne tačke za kvalitetno grožđe i vrhunska vina izdvajaju dva uslova: da se „vinogradu mora reći i dobro jutro i laku noć”; da “vinograd voli ladovinu svog gazde”, obe podrazumevajući njegovo stalno prisustvo.

            “Banoštorski dani grožđa”, manifestacija koja je ove godine obeležila jubilarnu, tridesetu godinu trajanja, nije obična fešta koja slavi vino. Banoštorci to rade drugačije, pre svih, prvog vikenda septembra, dajući na znanje da je od njih sve počelo (od imperatora M.A.Proba u III veku, preko Renesansnog srednjovekovnog sremskog vina u vreme kada je Banoštor bio sedište Sremske biskupije (1298-1526). Rade to drugačije i zbog želje da otrgnu od zaborava stari, tradicionalni način negovanja vinograda i pravljenja božanskog pića.
            Već tri decenije Pera Silbaški demostrira kako se to radilo nekada, koji se i seća starih procedura, a danas mladima prenosi znanja prikazom tradicionalne berbe i prerade grožđa.
            - Defile kojim započinju svi Banoštorski dani, predstavlja berbu i kada obrano grožđe nosimo u kuću, u podrume sa zemljanim podovima, koji su se morali držati čistim, jer higijena je bila pravilo, nikako izuzetak. Odmah se počinjalo sa preradom koja nije stala dok se proces ne završi. Radilo se sa amperima, sve ručno i bilo je vinara koji su na taj način pravili hiljadu, 5.000, 13 hiljada litara, ne više. Najveća muka je bila kada grožđe donesemo u podrume jer od brzine kojom ćemo to uraditi zavisio je kvalitet vina. Nema spavanja te noći, ako je trebalo i dve… Radilo se „kvečovanje grožđa“ (gnječenje, drobljenje ili muljanje) odmah nakon berbe kako bi bobice pukle i pustile sok (širu) pre procesa ceđenja ili fermentacije. Kljuk se ručno mešao sve vreme, da ne dođe do oksidacije, potom presovao i tek onda išao u burad, da se taloži… Najatraktivniji deo je bio gaženje grožđa, najčešće su za to bila zadužena deca, mlade devojke. Bilo je potrebno da se što više izgazi da se grožđe pretvori u čorbu, otklone peteljke, da ne gorče, a onda išlo u presu…  Izbegavali smo širu, čist sok od grožđa, bez alkoholnog vrenja, a jedva čekali rampoš, drugog trećeg dana, tzv. mlado vino u fazi vrenja (fermentacije), ni sok ni vino. Znala nas je posle boleti glava - od količine, nikada od vina.
            Koliko je tehnologija olakšala proces pravljenja vina, po rečima našeg sagovornika ne može se porediti. Ko je imao 5, 6 ili 10 hiljada litara vina bio je gazdurina. Trenutno u Banoštoru ima vinarija sa produkcijom od 50 i 100 hiljada litara. Koliko su vinari nekada ulagali muke u 5 hiljada danas ne ulažu ni za 50. Ali danas kao i nekada nema vinogradarstva ni vinarstva bez ljubavi.
            - To je ozbiljan posao i može da ga radi samo onaj ko to voli. Prvo dolazi ljubav, pa tek onda materijalni interes, nikada samo on - tvrdi Pera Silbaški, dodajući da su se trud i muka uvek ublažavali druženjem i pesmom, a i pečenim bikom na ražnju, što navodi na zaključak da je i u prošlosti “božasko piće” imalo svečarsku, prazničnu dimenziju, kao i danas.
            A na pitanje kakvo vino očekuju ove godine, Banoštorci složno u glas kažu - uvek dobro. Dodaju i da godina nije bila kao prošla, koja će biti zlatnim slovima upisana u kalendar vinarstva i vinogradarstva na ovim prostorima, kao izuzetna, rodna, kvalitetnog grožđa, vrhunska.
            - Ova godina je bila malo drugačija, a sve se to odrazilo na količinu grožđa. Imali smo probleme u vreme aprilskog mraza, kada su vinogradi u najkritičnijoj fazi, a 02. juna i led koji je desetkovao vinograde. Svojim trudom, zalaganjem i ulaganjem uspeli smo da sačuvamo određenu količinu grožđa, kvaliteta ne kao prošle godine, ali sigurni smo da će vino biti dobro.
            I na kraju odgovor na pitanje: Zašto za banštorska vina kažu da su bolja od ostalih?, odgovara:
            - Svakom je svoje selo najmilije, i sve ono što se proizvede ovde je najbolje, i nije bilo onoga ko je ovde popio makar čašu vina, a da je rekao da vino nije bilo dobro. Vino je jedan kvalitet koji su Banoštorci dokazali na tržištu. Za to smo zaslužni mi, ovdašnji vinogradari i vinari, ali i podneblje. Banoštor se nalazi na severnom delu Fruške gore, koji daje dva sata duže dnevno sunca od južnog dela. Naši vinogradi se pružaju sa padina Fruške gore od 150-250 mnv, tu je i ruža vetrova… Sve to utiče na specifičnu mikroklimu koja pogoduje uzgoju grožđa. A tu je i Dunav, u kojem se naši vinogradi ogledaju i svi zajedno se molimo Bogu da ne bude leda kao ove godine - naglasio je Pera Silbaški, koji se seća prostora/livade na kojem se  pre 30 godina održala prva manifestacija, razapetog šatora, bika na ražnju koji se okretao, banoštorskih vina, i po prvi put razmišlja da mu je vreme za penziju. A možda će se i predomisliti.