• Prethodna
• 1 of 20
• Sledeća

Deliblatsku peščaru nazivaju draguljem vojvođanske ravnice i Srbije. Taj epitet, peščara je zaslužila svojom jedinstvenošću, lepotom i bogatstvom biljnih i životinjskih vrsta koje je naseljavaju. Lepota Deliblatske peščare jeste u njenom kontrastu sa svim ostalim što se u Vojvodini može videti. Ona predstavlja nepregledne livade raznobojnih cvetova koje su brežuljcima razdvojene jedna od druge i šume niskog drveća, kroz koje je nemoguće prokrčiti put. Spokoj kojim odiše ova oaza prirode udaljena od bilo kakve civilizacije, je vrednost sama za sebe. Pruža se u pravcu jugoistok-severozapad banatskom ravnicom. Dužina peščare je oko 35 km, a širina nešto više od 11 km, nadmorske visine do 200 m.

Deliblat je jedinstvena stepska oblast u Evropi, koju čini kombinacija peska i šume. Na čitavoj njenoj površini nema ni jednog izvora vode, a debljina peska iznosi oko 30 metara. Prošle godine je raspored kiša bio gotovo idealan. Obilnije kiše padale su u intervalima od dvadeset dana, pa je rastinje izuzetno bujno. Samo se po utabanom putu, kojim se svakodnevno kreću lovočuvari, može zasigurno utvrditi da se nalazite na peščari. Klima je takođe jedna od njenih jedinstvenosti: redovna pojava su i rano jesenji i kasno prolećni mrazovi, te dnevne i sezonske oscilacije temperatura. Zimi temperature neretko padaju ispod -20°C, a leti se penju preko 40°C, tako da godišnje amplitude iznose oko 65°C. Ovo je područje u kojima duvaju snažni vetrovi, košave, čiji udari dostižu 180 km na sat.. Uslovi života su s toga surovi i životinjama, koje žive u ovom području neophodna je briga čoveka. Na Deliblatskoj peščari egzistira 900 biljnih vrsta i 150 vrsta ptica, zbog čega je 1989. godine, ovaj prostor proglašen za međunarodno značajno stanište ptica (IBA). Peščara je stanište jelenske divljači, srndaća, divljih svinja, vukova... Radiša Antonijev je jedan od čuvara koji vode redovnu brigu o životinjama koje žive u ovim surovim uslovima. Ono u čemu Radiša najviše uživa je pogled na netaknutu prirodu, u kojoj bogatstvo života dobrim delom zavisi i od njega: - Svakodnevni obilasci teritorije za koju sam zadužen po svakojakim vremenskim uslovima ispunjava mi srce ponosom. Zadužen sam za jedan od deset punktova, na kojima se nalazi hranilište, pojilište, solište i spremište za kukuruz, pa se doziranjem hrane, vode i soli obezbeđuje životinjama opstanak. Pomažem lovcima da se kreću po ovom bespuću i sa njima idem u pirš (lov u hodu). Sećam se kada je ustreljen jelen, čija je glava sa parogama bila teška preko 11 kg (težina samih rogova je iznosila 8 kg). Čeke nisu postavljene samo radi dekora na hranilištima, već se možemo pohvaliti izuzetnim primercima divljih svinja koje su lovci, čekajući u zasedi, ulovili. Sa lovokradicama nema problema osim ponekad na obodima peščare. Uslovi koji ovde vladaju i nepregled deprimirajuće deluju na svakog nepoželjnog gosta. Peščara je moj život, kao što je to bio život i mom ocu. Nažalost, moja deca, izabrala su neke druge puteve i neće nastaviti porodičnu tradiciju - ispričao je Radiša Antonijev. A gde je budućnost Deliblatske peščare?!! Čak 97% celokupne teritorije Deliblatske peščare je u državnom vlasništvu. Briga o peščari je pod brigom i zastitom JP „Vojvodina suma“. Na peščari postoje uređena izletište Devojački bunar i Čardak, u čijem sastavu su restoran i niz baraka koje su ostale iz perioda Omladinskih radnih akcija iz 70-tih godina. Barake se polako preuređuju, i deo prostora je već spreman da primi grupe istraživača, studenata i đaka radi proučavanja ovog lokaliteta. Njihov osnovni zadatak je da vode brigu o biljnom i životinjskom svetu ovog jedinstvenog ekosistema. Međutim, afiniteti rukovodstva JP“Vojvodina suma “ idu i korak dalje pa svoju ulogu vide u promovisanju i popularizaciji ove oblasti koja je osim za lovni i rekreativni, idealna za razvoj ekološkog, edukativnog, sportskog turizma, bird watchinga...Ovaj lokalitet prebogat je retkim i lekovitim biljkama. Na ovom prostoru se mogu zabeležiti jedinstvene slike ptica i krupne divljači. Prema jedinstvenoj oceni prosvetnih, turističkih, sportskih radnika ovaj prostor definitivno nije iskorišćen. Prvi korak je učinjen kada je Deliblatska peščara proglašena za Specijalni rezervat prirode. Čeka se na sledeći korak.