• Prethodna
• 1 of 20
• Sledeća

Novi Sad je imao tu sreću da se posle Ljubljane, Zagreba i Sarajeva nađe na putu grupe Manu Čao po Balkanskoj turneji u okviru koje će ovaj sastav još obići Prištinu, Tiranu, Sofiju, Bukurešt i Istanbul. Koncert u organizaciji agencije „AAA Production” priređen je u Maloj sali Sportskog i poslovnog centra Vojvodina, a u prodaju je bilo pušteno svega 3.000 ulaznica.

Pored Manu Čaoa iliti Hose-Manuela Tomasa Artura Čaoa (Jose-Manuel Thomas Arthur Chao), na vokalima i na gitari, u triju su još i bili fascinantni Mađid Fahem na gitari i čovek sa hiljadu ruku, Garbancito na bubnjevima. U odnosu na bend koji je nastupio na Exitu 2008., bend nazvan Manu Cao La ventura je bio duplo manji, ali je i ovoga pokazao da je novi muzički sklop savršena kombinacija za koncertne nastupe. Potvrdilo se takođe i uvreženo mišljenje o ovom bendu da je njihova muzika ujedinjujuća, univerzalna i lokalna, a svaki njegov koncert srčan, razigran i emotivan. Manu Chao je prvi put nastupio u Beogradu 1. juna 2002. godine, u organizaciji Koncertne agencije B92 na Tašmajdanu. Bio je to jedan od prvih velikih koncerata u našoj zemlji posle 5. oktobra. Ostao je mnogima u nezaboravnom sećanju. Po mišljenju mnogih ljubitelja muzike, Manu Čao je 2008. godine, uz pank grupu Gogol Bordello, održao verovatno najbolji i najduži koncert u Exit istoriji. Euforija na Main stejdžu, pred nekoliko destina hiljada ljudi je upamćena po skoro zastrašujućem nivou adrenalina! Masa je tada toliko bila zapaljena da jednostavno nije dozvolila Manuu da ode sa bine. Više puta je ovaj fascinantni muzičar mikrofonom dobovao po grudima u ritmu njegovog srca  i jedva privoleo publiku da ga posle 120 paklenih minuta pusti da ode sa Mein scene na Đavi. Isto se dogodilo i na SPENS-u s tim što je to u Maloj sali trajalo dvadeset minuta duže. Popularna novosadska višenamenska dvorana u svojoj istoriji dužoj od dve decenije to još nije doživela.
Svojevremeno je za koncert u Beogradu  200 tinejdžera, izbeglica i Roma iz okolnih kampova, dobilo priliku da gleda koncert Manu Čaoa besplatno, uz privilegiju da im on lično na buvljaku i u lokalnim prodavnicama pre koncerta podeli ulaznice. Uoči novosadskog koncerta Manu Čao je otvorio izložbu u Studentskom kulturnom centru pod nazivom "Budi drug/arica", povodom Svetskog dana Roma. Izložbu, koju je SKC organizovao u saradnji s Romskim resursnim centrom Ekumenske humanitarne organizacije iz Novog Sada, posetilo je oko 200 dece iz novosadskih osnovnih škola. Manu Čao se pridružio deci u izvođenju programa na otvaranju izložbe i za njih je na gitari odsvirao i otpevao pesmu "La Vida Tombola". Izložbu likovnih radova dece iz pet novosadskih osnovnih škola organizovana je u cilju smanjenja predrasuda koje postoje prema drugim etničkim grupama, a decu je posebno obradovala mogućnost da upoznaju ovog velikog umetnika. 
Francuz španskog porekla Hose-Manuel Tomas Artur Čao (50) je prve muzičke korake napravio na pariskoj alternativnoj muzičkoj sceni kao član bendova Hot Pants i Los Carayos. Postao je slavan nakon osnivanja benda Mano Negra (1987.) u kome je svirao i njegov brat Antoan, koji se raspao 1995. godine. Manu je nastavio solo karijeru, a potom svirao sa grupom "Radio Bemba Sound System". Manu Čao je autor svetski poznatih hitova kao što su Mala Vida, King Kong Five, koji predstavljaju mešavinu  panka i latino stila i bili svojevrsna inovacija u muzici. Manu Čao peva na više jezika, ponekad čak i na više jezika u jednoj pesmi. Iako njegove pesme imaju politički prizvuk, Manu za sebe nikada ni u jednom intervjuu nije rekao da je političar. Ne smatra sebe ni liderom antiglobalističkog pokreta. Predvodi samog sebe u uverenju da masu ljudi nije moguće korumpirati nigde i ni pod kakvim uslovima i da će ga ona prihvatiti kao takvog. Smatra da se promene mogu desiti samo kroz direktnu komunikaciju sa ljudima. Ukoliko se žele  promene u ovom svetu za koji smatra da ide nizbrdo, potrebno je mnogo malih revolucija u komšiluku. Sistem je takav - izgrađen na virtuelnom novcu - da će se pre ili kasnije srušiti jednog trenutka sam od sebe. Iza onoga što se naziva demokratskim sistemom, u stvari stoji sistem velikog biznisa, koga zanima samo profit, a ne socijalno uređeno društvo.
Iako je rođen u Parizu, preselio se u Barselonu, gde je atmosfera i društvo potpuno drugačije od one u francuskoj prestonici. Živi u malom stanu u kome uvek ima dovoljno prijatelja i ljudi iz komšiluka na kafi i piću.
Najveću inspiraciju i  podršku pronalazi u porodici i među prijateljima. Njih, sudeći prema činjenici da je album Clandestino najprodavaniji u istoriji, posle albuma Buena Vista Social Clab-a, kao i prema gledanosti na Youtube-u od 14,5 miliona poseta na pesmi Me gustas tu, ima u svim delovima sveta. Ipak, i dalje smatra da su mu lični kontakti veoma važni, a svaka turneja samo izgovor da upozna što više ljudi i sazna o njima sve što se može saznati. Manu je emotivno vezan za naše prostore i zbog velikog prijateljstva sa Emirom Kusturicom koji mu je i uradio spot za singl Rainin’ in Paradise. Manu je, opet, za Kusturičin dokumentarni film o Maradoni napravio jedinstvenu muziku.
Manu je na koncertu u Novom Sadu ponovo pokazao energiju 18-godišnjeg mladića. Ne samo da je skakao na sceni, već je i bez sekunde prekida pevao pesmu za pesmom u istom ritmu. Ono što je još važnije je da je bio primetno oduševljen prijemom i saradnjom publike. Nadamo se da je ovoj multikulturalnoj muzičkoj zvezdi i njegovom bendu, baš kao i nama, koncert u SPENS-u ostao u lepoj uspomeni, te da će poželeti ponovo da dođe među prijatelje u Srbiju.