Fri08142020

Poslednja izmena:10:31:27 AM

Back KULTURA IZLOŽBE Lenka Dunđerska – večita inspiracija

Lenka Dunđerska – večita inspiracija

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 15
  • Sledeća

Da lepota nije varka na putu čovekovog života već dobro u svom izvornom obliku, pokušala je i uspela da to potvrdi glumica i umetnica,Verica Milošević, Novosađanka, koja trenutno živi u Petrovcu na Mlavi. Gospođa Milošević je svojom izložbom kolaža, nastalim krajem 2010. godine, predstavila lik setne gracije Lenke Dunđerski, onako kako ga je ona videla i razumela.

Jelena Lenka Dunđerski, vremenom je postala mistifikovana ikona vojvođanske ravnice. Bila je lepa, vitka, obrazovana i vaspitavana u najboljem maniru bogatih devojaka krajem XIX veka. Isticala se dobrotom, srdačnošći i elegancijom, dostojanstvom, skromnošću. Bila je dobar jahač, ali i svestrana umetnica: pisala je pesme, lepo crtala, svirala klavir i imala prelep glas. Namah se čini da su svi ovi atributi u velikoj nesrazmeri sa nekim ko je živeo tek nešto više od 24 godine. Ipak, svi oni kao da nisu bili dovoljni da Lenka ostane zapamćena kao žena par exellence, već je svoj nezaborav morala da potraži kroz ljubav i pesme majstora lepe reči - Laze Kostića. Laza Kostić je lepoj Jeleni ispevao najlepšu pesmu na srpskom jeziku, Santa Maria della Salute, i podigao je na pijedestal nedodorljivih i tajanstvenih ideala. Verica Milošević je, pak na znalačko nenametljiv način pokušala  da pronikne u tajanstvenstvenost ličnosti Lenke Dunđerski, materijalizuje i personalizuje njen lik i postavi je nezavisno od Laze Kostića.
O svom radu, o ideji nastanka ove inspirativne izložbe i njenom daljim planovima Verica Milošević kaže:
- Kolaže radim od pre nekoliko godina. Pošto sam prestala da se bavim pedagoškim radom i glumom osetila sam potrebu za nečim novim i drugačijim. Dok sam na sceni bila pupčanom vrpcom vezana za ostatak ekipe, i zavisila od drugih, sada sam upućena na samo na sebe i imam odgovornost za to što radim.
- Znala sam o Lenki otprilike onoliko koliko zna svaki obrazovan čovek. Zahvaljujući knjizi Pere Zupca „Lenka Dunđerska“, mnogo više sam doznala o njoj, mada je meni manje važan bio dokumentaristički pristup. Pokušala sam da njen lik i život prevedem u svoj san i da ga osetim iznutra.
- Moja prva izložba kolaža imala je naziv „Lice“, i bila podstaknuta tekstom Ive Andrića da: „zvezdanog neba i ljudskog lica nikad se čovek ne može nagledati“. Verovatno da to ima nekog uporišta u mojoj profesiji, to što sam glumica i što sam gledala u partnera i u njegovo lice i njegove oči. Lice je čudo a Lenka, velika lepotica i velika misterija, vlasnik je lica koje se pred nama otvara svakom na drugačiji način, u zavisnosti kako sa njom komuniciramo.
- Do Milene Pavlović sam došla mnogo ranije. Ona je meni bila intrigantna i zanimljiva, čitav njen život je bio poznat. Nešto me je za nju vezalo, a šta, nisam pokušala sebi da objasnim, ili nisam umela. Ja sam prvo nju sanjala kroz svoje kolaže, a onda sam kroz razgovore sa Hadži Zoranom Lazinim, kada je rekao da sprema knjigu o Lazi Kostiću, došla na ideju da sledeći moj sagovornik u snovima (i na javi), bude Lenka.
I treći ženski lik koji sam uradila je moja koleginica Žanka Stokić. Sada i nju treba da plasiram da izvedem na prvi bal, kao Tolstoj u svom velikom romanu „Rat i mir“, Natašu Rostovu.
-Po meni su to su sve tri: i Milena i Žanka i Lenka, jake ličnosti, intrigantne, koje imaju šta da kažu. Ličnosti koje imaju svoj višeslojni sadržaj. Ja sam sa njima vodile dijalog na jedan specifičan način, svaka od njih mi se davala u drugom svetlu. Uživala sam radeći sa njima, ali i mučila se, jer nisu uvek bile podatne, nisu uvek htele da pristanu na moja rešenja. Ja sam morala njima da se prilagođavam, a ne da im namećem sebe.
- Od samo četiri autentične Lenkine postojeće fotografije izabrala sam dve. Mene su zanimali oni portreti sa kojima sam mogla da komuniciram. Nije svaki lik mogao da mi pruži ono što sam htela. Naprimer, onaj najpoznatiji u kome Lenka pozira u jahaćem kostimu sa šeširom, meni nije značio ništa i nije mogao da se uklopi u moj san. On je bio nekakao završen, a ova dva lika su bila čista i podatna, mogla sam da ih kitim i oblačim i ustvari ja sam njima pravila kostime kao kostimograf. I kao rezultat moga rada, prvobitne dve fotografije uspela sam da preobrazim u  28 različitih, sasvim nezavisnih portreta.
- Oba portreta su drugačija ali oba portreta su setna, nema mnogo radosti, širokog osmeha. Dobro je rekao Žarko Dimić pri otvaranju izložbe da je Lenkin osmeh više Mona Lizin osmeh.
- Kostime u koje sam obukla Lenku nalikuju kostimima iz njenog vremena ali su to moje orginalne kreacije. Kreirajući ih igrala sam se, slagala šarene papiriće kojih je prepuna moja soba, i sledila sam neku svoju estetiku. Neki kolaž je sastavljen iz dvanaest delova neki malo manje, neki više ...Kolaže slažem kao slagalice i sve što moja mašta zamisli ili mi sam papir kaže, izrežem i lepim na i oko izabranog lika i direktno kreiram raskošne šešire, duboke dekoltee, riščiće, cveće, bisere...
- Najfascinantnije u Lenkinom liku, posle sveg tog sanjanja i druženja je njena dobrota i unutarnja lepota. Ona je pre svega izvor dobrote i duhovne lepote. To je osoba koja ne može o drugima ni jednu ružnu reč da kaže. Ona je meni mila, plemenita. Ja sam nju tako doživljavala i tako sam je kitila. Za razliku od Milene koja ima vrlo ekstravagantne kostime i neobične smele šešire, Lenka je doživljena u jednom drugom duhu, njoj nisam mogla da stavim nokte na glavu kao što sam radila sa Milenom, jer bi to bilo u suprotnosti sa njenim karakterom. Kao što sam i Žanku doživljavala na treći način.
U nadasve prijatnom ambijentu Kluba kulture „Karom“, u srcu Sremskih Karlovaca, okupila se oko autorke Verice Milošević i njene inspiracije, Lenke Dunđerski nevelika ali iskreno posvećena grupa intelektualaca: Raša Perić, Pero Zubac, Hadži Zoran Lazin i Žarko Dimić, koji su se intimno, svaki na svoj način, suočili sa Lenkinim likom.
Izložba će biti otvorena do 1. maja, a posle se seli u izložbene prostore u Beogradu i Novom Sadu i nadamo se širom naše lepe zemlje. Ovom postavkom i ovim susretom dato je u zadatak da se o ovoj, u svakom smislu posebnoj mladoj ženi priča, dalje istražuje i posebno sanja, svako na svoj način, kako zna, ume i može.

Kolaže sa izložbe možete pogledati ovde

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar