Priliku da se predstave na 78. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, dobile su i vaspitno-obrazovne ustanove. Poseban razlog da svoj rad i ideje podeli sa širokim auditorijumom, posetiocima ove manifestacije imala je Poljoprivredna škola iz Vršca, koja godinama nastavne programe prožima temama neposredno vezanim za organsku proizvodnju.

Poljoprivredna škola „Vršac“ osnovana je 1921. godine kao zadružno-vinarska škola, koja je u svom sastavu imala i enološku stanicu, što sigurno duguje miljeu i tradiciji vršačkog kraja. U njoj se školuju budući stručnjaci i radnici u oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije, veterinari i ugostiteljstitelji, ali, mladim ljudima se pružaju i neophodna znanja i praksa i iz organske proizvodnje. Inicijalna ideja za ovaj vid širenja vaspitno–obrazovnog potencijala škole, potekla je od direktorke Svetlane Radojković, još 2000. godine. Prvih godina, i pored podrške od strane profesora i učenika, izostalo je interesovanje i potpora društvene sredine i privrednih subjekata bez čije podrške se ova ideja nije mogla u potpunosti razviti. Tek poslednjih godina, škola je uspela da teorijski i praktično zaokruži ovu ideju  i to uz punu podršku i pomoć kako opštine Vršac tako i svih koji se neposredno bave pitanjem organske proizvodnje.
– Danas se o toj temi mnogo više priča i ljudi shvataju značenje i korist takve proizvodnje, pa samim tim jača i podrška našim idejama, kaže Srđan Kliska, profesor i jedan od realizatora ovog programa i dodaje: - Počeli smo pre jedanaest godina skromno, ali puni entuzijazma. Čak smo, prve godine postigli odlične rezultate  Imali smo te 2000. godine odlične prinose, doduše na maloj površini, ali smo zbog vitalnih  problema, nerazumevanje sredine, nastavili rad u okviru projekta smanjenim kapacitetom.
Na našem oglednom imanju se sve radi ručno, bez mašina. Učenici samostalno pripremaju čak i kompost. Godine 2010. škola je donela odluku da organska proizvodnja bude  prtioritetna u nastavnoj praksi i.postojala je ideja da se izvrši konverzija konvencionalne ratarske proizvodnje u organsku. Opština Vršac je podržala ovaj projekat kako u finansijkom tako i u drugom smislu. Prvo smo izabrali konsultanta. To je bio Institut „Tamiš“iz Pančeva. Ja sam profesor vočarstva i vinogradarstva, ali u ovoj oblasti nam je trebao neko će nam dati dodatne savete, tako da, kao što se vidi, nije bilo nikakve sujete kada je bilo u pitanju pravo znanje i prezentovanje trog znanja našim učenicima, a učili smo i mi, nastavnici sa njima.
- Drugi korak u realizaciji našeg plana odnosio se na izabor parcele. Zemljište je pripremljeno, i nije korišćeno veštačkih đubrivo, a sejali smo pšenicu u konverziji. Konačni prinos pšenice je bio 4,8 tona, što je sasvim zadovojavajuće za takvu proizvodnju. Bolesti i nekih štetočina nismo imali.
Krajnji zaključak koji smo izveli prošle godine bio je da je organska prizvodnja u našim uslovima moguća, i da donosi visoke. Isplativa je jer su cene finalnih proizvoda veće, a prinosi slični konvencionalnim.
Poljoprivredna škola osim neposredne proizvodnje organskih proizvoda i širenja kapaciteta, delovanja i proizvodnje ima i druge planove. Cilj nastavnog kadra je da svoja znanja i iskustva prenosi dalje. Planira se obuka svih zainteresovanih za organsku proizvodnju. Njena ciljna grupa su, pre svih,  poljoprivredni tehničari trenutno na spisku Zavoda za nezaposlene, koji su zainteresovani za ovaj vid proizvodnje. Planovi za 2011. godinu su: podizanje jednog demo polja organske soje, mladog vinograda u organskoj proizvodnji, priprema zemljišta za podizanje organskog voćnjaka, pripremanje i sređivanje vinskog podruma za bavljenje proizvodnjom vina od organski proizvedenog grožđa, organizovannje seminara i radionica sa zainteresovanim licima i proizvođačima.
-Na putu razvoja smo učili i grešili - iskren je naš sagovornika profesor Srđan Kliska. Jednu od najvećih grešaka smo imali pre tri godine u zasadu merlota, koji je izuzetno osetljiv i nepogodan za ovu vrstu proizvodnje na našim prostorima. Postoji ideja da ove godine podignemo vinograd sa nekim otpornijim  sortama i krenemo u organsku proizvodnju grožđa. Organski voćnjak planiramo da podignemo na jednom hektaru, i to će biti šljivik od neke od autohtonih sorti.
Ono što je još jedan veliki uspeh, a pojavio se kao nusprodukt ovakvog vida nastave, je da se javila potreba samih učenika, koji su završili školu, da svoja stečena znanja primenjuju na sopstvenim imanjima, ili sugerišu svojim roditeljima da krenu u organsku proizvodnju i to polako zaživljava. Posle više od deset godina pionirskog rada na uvođenju organske proizvodnje u nastavu i praktični rad, Poljoprivredna škola u Vršcu u budućnosti planira formiranje Centra za organsku proizvodnju tzv.“Biocentra“ i oglednih organskih zasada vinove loze, sa ciljem da Vršac postane centar za obuku organski proizvedenog grožđa i vina. Organska proizvodnja otvara neke nove mogućnosti, npr. bavljenje eko turizmom, što nije promaklo inicijatorima ovog projekta.
Predstavljenje Poljoprivredne škole iz Vršca nije prošlo nazapaženo na Novosadskom sajmu. Ovo se pokazalo ne samo kao zanimljiva ideja, koja se tamo negde sporvodi, već nužnost ako naše obrazovanje želi da ide u korak ne samo sa naukom već i sa sadašnjim tendencijama. Našim prosvetnim, kulturno-obrazovnim profilima bi ova prezentacija škole iz Vršca, mogla biti ideja vodilja za nastavne planove i programe, kao i svetao primer nastojanja prosvetnih radnika da idu u korak sa vremenom. .