• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

Vinski prvenac monahinja fruškogorskog manastira Petkovica predstavljen je po prvi put na Zlatnim danima vina u Sremskoj Mitrovici i odmah je izazvalo veliko interesovanje. Vino Freska je kupaža sorti Cabernet i Merlot iz berbe 2010. godine.

To je stono suvo crveno vino, punog harmoničnog taninskog ukusa, izraženog sortnog mirisa, tamne crvene boje, koje se preporučuje uz masne sireve, začinjena jela, crvena mesa i divljač. Svako ko ga je probao ocenio ga je najvišim ocenama. Za sada se monahinje brinu o 6.000 čokota vinove loze, a planiraju, kada se manastiru vrate njegovi posedi, da zasade još toliko i prošire proizvodnju vina.
Igumanija manastira, Antonina Simić, na naše pitanje kako to da jedan ženski manastir ne samo pravi vino već ga i izlaže na ovakav način, objasnila nam je duhovnu stranu vina i suštinu njegovog pijenja. Prenosimo delove njenog tumačenja dubljeg, suštastvenijijeg shvatanje vina sa nadom da će nas svaka potonja čašica dobrog, kvalitetnog vina podsetiti na njene reči.
-Ovo je za današnje prilike možda čudno, mada to uopšte nije čudno. Manastiri nikada nisu ni trebali da prestanu da proizvode vino. Jer, manastirski život zahteva vino dobrog kvaliteta, zato što manastir ima jedan crkveni život, gde se u oltaru osvećuje vino i hleb,  a monaštvo pričešćuje. Mi smo se neprozvodnjom vina udaljili od osnovnih životnih sadržaja duhovnog čoveka, ako hoćete i modernog čoveka, koji sada bez duhovnosti, u ova vremena ne može da opstane. Materijalni svet je u prolazu. Nekada su nam govorili, dok nismo išli u crkvu, u komunizmu, da je materijalizam jedino rajsko stanje koje čovek može da ima, a dušu smo potisnuli misleći da nam je sve slobodno. A sada, kada smo videli da smo potrošili materijale koji su nas usrećivali, sada se vraćamo na ono, da je Bog jedini sadržaj siromaha i bogataša. I to je jedini sadržaj naše duše koji nas hrani.
-Osnovna proizvodnja je ona, kojom čovek održava svoje život i hrani dušu svoju, a vino je hleb, vino je deo hranjenja duše. Jer, Isus Hristos je rekao: Ko ne jede moje telo, ne pije moju krv, u meni ne boravi, ja u njemu ne boravim. Nego, ko pije moju krv i jede moje telo u meni boravi i ja u njemu boravim, i otac i ja javićemo mu se sami.
Hristova molitva u Getsimanskom vrtu, pred samo njegovo hvatanje, od strane Sinedriona sa izdajnikom Judom je bila: Oče, pogledaj onog koji si mi dao. Ja te ne molim za ceo svet, vazali tvoji da i oni budu u meni kao što sam ja u tebi.
-Kad pogledamo sada iz ove perspektive u kojoj smo se mi, kao manastir prihvatile obrađivanja vinograda i proizvodnje vina, to jeste jedan ozbiljan posao, ali kad posao nije i koji posao nije ozbiljan, ako ga čovek radi sa apetitom da uspe, da ima boljitak za svoju porodicu, za svoju dušu. Proizvodnja vina je čak jedna mistična stvar, i možda je mistika sakrivena u toj tajni teškoće proizvodnje vina. Ali ona nam istovremeno daje i jedan uski prolaz prema Hristu, što dopunjava sve ono naše čemu nas svet uči. Na vino, sem prijatnog napitka tokom i posle ručka, možemo da gledamo kao na deo večnoga života. Hristos se na Tajnoj večeri obratio apostolima rečma, da poslednju put sa njima pije vino, dobro vino na zemlji, ali će ga zajedno sa njima (apostolima) piti u Raju.
-Vino opstaje i kao materija. Ono je u stanju da primi Hristovu dušu, Hristovu krv, ono je u stanju da nas izvede u večni život. Naravno, za takvo pričešće čovek se mora pripremati u svom životu. Pogledajte danas šta se dešava u svetu, počev od ishrane, koja je nepodobna za čoveka. Ako se post posmatra kao religijsko pomoćno sredstvo za postizanje isihazma, mi ćemo sa Hristom biti jedno. Post kao pomoćnik, ali i ljudi koji ne poste, pridržavaju ga se u vidu dijete, da bi im telo ozdravilo. Ali, ogromna je razlika između motiva za dijetu i ovoga posta sa uzimanjem pričeša, da bi čovek mogao da pozna Boga. Pravoslavlje ima otkrivenog Boga, kojeg nismo u stanju da otkrijemo ako sami sebe ne otkrijemo. Čovek ne poznaje samog sebe zato što živi žurnim i vrlo razuđenim životom na ovoj zemlji u progresu, koji je zloupotrebljen da uništi čoveka, a ne da ga obogati, i ne da mu da konotaciju večnoga građanina nebeskog Jerusalima.
-Manastir se odlučio za proizvodnju vina da bi u svojoj crkvi imao pravo vino za pričešće i pravimo ga po savremenom metodu, ali bez dodataka hemije. A ako je dobro za pričešće dobro je i za popiti ga, osvežiti se. Vino je lek, leči stomačne bolove, a nauka je dokazala da vino ubija neke mikrobe. Tako da vino sadrži tajanstvene materije koje dopuštaju da budu prožete duhovnošću, i moguće je da vino pamti. U narodu su poznate izreke vezane za vino: „U vinu je istina“, i „Šta trezan misli pijan govori“. A Hristos kaže: „Ja sam put, istina i život“. Ali reč istina, ne povezujemo je sa pijanstvom.
-To nas je nagnalo da proizvodimo dobro vino, a trudićemo se da bude još bolje. Ovo je naše prvo vino i zove se Freska, jer naš manastir je od izuzetnog značaja za kulturu Srbije upravo po freskama, koje u toj divnoj Petkovici, koja je obnovljena u ponovljenom moravskom stilu, ima freske iz srednjeg veka, iz 1551. godine. Sećajući se toga, nazvale smo vino Freska, jer te freske govore vekovne priče onih koji su tu bili, gradili, i to naslikali. Petkovica povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost.
Svedočanstvo da je to tako i da se u manastirima u davna vremena proizvodilo vino, nailazimo na spisima još iz XVI veka. Tamo stoji, da je manastir raspolagao velikim materijalnim dobrima, vinogradima, baštama, livadama i njivama. Manastir Petkovicu je podigla Jelena, udovica srpskog despota Stevana Štiljanovića u XVI veku. Mnogo puta rušen, delimično obnavljan, a toko poslednjih desetak godina, naporima njegovog preosveštenstva vladike sremskog gospodina Vasilija, vojske Srbije i rabe Božije monahinje Antonine Simić, manastir je posle 250 godina bez bratstva oživeo, „zasijao na korist Hrišćanskog sveta Srbskog“.
Monahinje manastira Petkovica, njih desetak, obećale su da je ovo tek početak u proizvodnji vina i da je Freska dobro vino, ali da će biti i drugih i boljih vina. Ljudskim radom uz Božiju pomoć, sigurni smo da će biti tako.