• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

Studentska unija Filozofskog fakulteta organizovaće u utorak 8. novembra sa početkom u 19 i 30 časova u prostoru Studentskog kulturnog centra, Fabrika, Novi Sad, Bulevar Despota Stefana br.2, (poznatije kao Kineska četvrt) veče pod nazivom „EKV in Memoriam“. Ovaj, kao i neki drugi projekti, bili su povod za razgovor sa studentom šeste generacije Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, i predsednicom Studentske unije Filozofskog fakulteta Sanjom Kljajić.
-Ovo tematsko veče, pre svega,  uljučuće dve izložbe fotografija. Jedna je izložba „Poslednja pobuna“ autorke  Goranke Matić, jedne od najuglednijih fotoreportera iz onog, ali i ovog vemena, i izložbu angažovane umetnice Zorice Bajin Đukanović, pod nazivom „Memento EKV“. Pored toga, biće prikazan jedan kratak dokumentaran film, kolaž snimljenog materijala iz starih arhiva  njihovih fanova, koje su u vreme kada je EKV još uvek postojala, snimali koncerte grupe, nastupe na televiziji, a mi smo od toga  pokušali da napravimo nekakvu malu retrospektivu. Uz ovo, planirana je i tribina u kojoj će učestvovati Zlatomir Gajić, naš profesor koji je svoj magistarsku tezu pisao na temu:“Poezija Milana Mladenovića kao književna i medijska činjenica: analiza teksta i problem recepcije“, Lidija Nikolić, najbolja prijateljica Margite Magi Stefanović, koja je nedavno objavila knjigu „Osećanja.O.Sećanja”, i za sam kraj, predvideli smo „svirku“ EKV Tribute benda EQV, koji čine momci iz Novog Sada i iz Rume.
-Ovog puta to organizujemo kao Studentska unija Filozifskog fakulteta Novi Sad, a sve u sklopu naše velike zajedničeke priče kojom pokušavamo da među mlade ljude, studente, vratimo sistem vrednosti za koji smatramo da nam nedostaje. Pre ovoga susreta,  organizovali smo četiri tribine na temu: „Slušaj ’vamo! Narodnjaci nisu zakon!“, uz korišćenje materijala „Sav taj folk“ koje je radio B92. Nakon dve prikazane epizode gosti su nam bili rok kritičar Petar Janjatović, Zoran Kostić Cane iz Partibrejkersa, Teofil Pančić, Vasil Hadžimanov, Tanja Jovičević, Sergej Trifunović i dr. To je bio povod za razvoj dinamičnih rasprava o tome,  koji problemi iz zaostavštine devedesetih su loši, koliko mladi osećaju te posledice danas, kako studenti, kako mladi razmišljaju, gde je taj problem i gde smo mi u raskoraku. Ovoj predstojeći skup smatram jednim nastavkom na tu temu, jer Ekatarina Velika je imala neke ideje, tekstovi njihovih pesama slali su poruke, MIR, LjUBAV, TOLERANCIJA, pa ćemo mi, na ovaj način, kao predstavnici Studentske unije pokušati da pošaljemo tu poruku našim kolegama,  i da ih sve ubedimo, ili makar ponudimo mogućnost izbora, da se opredele za nešto što je muzički kvalitetnije u odnosu na to što se pušta po studentskim žurkama.
oDa li ste zadovoljni odzivom studenata na tim tribinama?
-Naše tribine su izuzetno posećene. Preko šesto studenta je bilo na sve četiri tribine. Prve tri tribine su bile održane u kino sali Filozifskog fakulteta, i nije bilo mesta da se sedne a svaka je trajala oko dva i po sata. Poslednja, četvrta tribina je bila u inspirativnom prostoru Fabrike i tada je počela naša  saradnja sa Studentskim kulturnim centrom. Ovaj prostor smo tada izabrali jer smo na kraju debate imali „svirku“. Ono što je meni bilo interesantno, jeste što smo u prvom delu imali tribinu na kojoj  su učestvovali Dragan Jovanović i Ivan Fece Firči, a.nakon diskusije, koja je potrajala,  ljudi su se razišli. Drugi, muzički deo druženja pratilo je malo ljudi i meni je bilo ohrabrujuće da su studenti nisu došli samo na žurku i nešto da popiju, već pre svega da razgovaraju. Možda nije dobro što nisu ostali i da čuju bend, da čuju tu muziku koju smo mi hteli da preporučimo, ali je dobro što su učestvovali u diskusiji.
-Fabrika je fantastičan prostor velikih mogućnosti. Saradnja sa studentskim kulturnim centrom nas je ohrabrila, dočekali su nas raširenih ruku, uz ponude za saradnju. Ovaj program će se takođe, održati u Fabrici uz njihovu veliku pšodršku i veliki trud da se sve to realizuje. Sigurna sam da se naša saradnja nastaviti jer, programe koji oni organizuje mi posećujemo, i isto tako oni podržavaju progame u našoj organizaciji.
oKoliko je prihvatljivo ovoj generaciji da putem pesme prima poruke koje im se šalju?
-Ja sam imala četiri godine kada je Ekatarina Velika prestala da postoji sa smrću Milana Miladinovića 1994. godine. Nisam imala nikakavih dodirnih tačaka, čak ni preko roditelja. Mi, studenti u organizaciji smo se nekako našli, ali nije to jedini bend, jedina priča, kojom ćemo se mi baviti. Složili smo se oko toga, da je poruka koji su oni imali, poruka koju mi želimo da prenesemo, i ako povežemo sa onim što se ovih dana dešavalo na fakultetu, protesti radi protesta, pobuna studenata, koja niti je organizovana niti ima ikakvog smisla, to nije ono što mi želimo. Sreća, pa je vreme takvo, da koliko god da je s jedne strane teško, s druge strane borba može da se vrši kroz institucije i nema potrebe da opet sa pištaljkama izlazimo na ulicu. To nije dostojno nas kao budućih akademskih građana. Pre svega moramo da radimo na našem sistemu vrednosti koji tu jeste, koje tu mora da bude i mi smo odgovorni za njega. Ali koji mi, mladi, studenti moramo da izgradimo. MIR, LJUBAV i TOLERANCIJA možda nije trenutno u žiži interesovanja, niti su to možda trenutne vrednosti moje generacije, ali zato sve ovo i radimo. Da je problem već rešen, možda bismo mogli samo da napravimo svirku i da zaključimo da je  ideja dobra, i na taj način da se prisetimo te muzike koja je bila sjajna.
oPlanosi za neke nove tribine?
- Ne bih da otkrivam mnogo. Ono što ćemo sigurno raditi je predpromocija filma „Krugovi“ na temu: „Postoji li herojstvo danas?“, koju je sam autor filma Srđan Golubović predložio. Planiramo da prisutni gosti budu, Nebojša Glogovac, Nataša Ninković, kao i sam autor. Ta tema je inspirisana starom Jugoslavijom i pričama kako je u toj i takvoj zemlji bilo dobro, što je ono diskutabilno. Moja generacija ne može na to da gleda iz svog ugla, ali ideja da smo svi mi jednaki, da ne postoji mržnja između nas, je već dovoljno provokativna.
oKako danas studenti mogu da utiču na svoj položaj na Univerzitetu?
-Danas imate priliku da kao student učestvujete u Studentskom parlamentu, ali i zaista kroz Studentski parlament, kroz instituciju studenta prodekana, možete da utičete na odluke na fakultetu. Oni koji tvde da ne mogu, ti nisu ni pokušali. Kada sam upisala prvu godinu, sa celom svojom ekipom u Studentskoj uniji, pokušali smo da napravimo novu organizaciju, zato što nismo bili zadovoljni radom Studentskog parlamenta. Već na prvoj godini, negde u aprilu, pokrenuli smo veliku kampanju, podigli studente i doveli do toga da na tim izborima bude najveća izlaznost ikada na fakultetu. I posle toga su nas studenti podržali pa smo osnivali organizaciju, pa je sve to krenulo svojim tokom. Stojim iza toga da za sve ima način. Naš odsek, ove godine je upisao osmu generaciju studenata, najmlađi je odsek na fakultetu i mi, studenti, jako dobro funkcionišemo, možda smo, kao budući novinari, zainteresovani za društvo i želimo njime da se bavimo.
U nedelju ujutru sam se vratila sa puta, u pitanju je program „Dobrodošli u Nemačku“. Putem javnog konkursa studentima je dodeljena stipendija, nas 60 sa visokim prosekom, imali smo prilike da obiđemo Berlin i Bavarsku kojom prilikom je organizovan bogat političko obrazovni program, kako bi upoznali tu zemlju. Kada sam otišla tamo i videla 29 mojih kolega i kada sam čula čime se sve bave, to je definitivno potvrdilo moje uverenje da na nas, na ovu generaciju cela zemlja može da računa-zaključila he na kraju razgovora Sanja Kljajić.