Thu03042021

Poslednja izmena:11:37:17 AM

Back HRANA I PIĆE VINO Vreme mladog vina Svatovca

Vreme mladog vina Svatovca

  • PDF

Stalno govorimo kako je poljoprivreda naša šansa za izlazak iz krize. Ona to i jeste, vodeća je i najprofitabilnija, ali sve bi to moglo da bude višestruko bolje. Ovakva ocena u potpunosti važi za mnoge poljoprivredne grane, pa i za srpsko vinarstvo.

Poslednjih 60 godina kao i da nismo imali privatnih vinarija, pa se u novije vreme, uz sadnju i obnavljanje vinograda, mora mnogo raditi i na marketinškom planu, kako bi kult vina dobio mesto koje mu pripada, da se sa „jadnih“ 3-7 litara, koliko prosečan Srbin popije za godinu dana, stigne makar do 10, što je, opet, dvostruko manje nego pre pola veka, a od proseka u EU i da ne govorimo. Vinari su podigli glavu, ali, još uvek, razjedinjeni, neorganizovani u smislu zajedničkog nastupa, prvo na domaćem, a daj Bože jednog dana, i na inostranom tržištu, na koje sada ode tek pokoja simbolična pošiljka, daleko su od željenog cilja. Ipak, ono što se u poslednje vreme menja, i što raduje, i daje nadu, je da ne samo ljudi iz moćnog zaleđa Fruške gore, na kojoj su još u III. godine naše ere zasađeni vinogradi, shvataju značaj vina i vinskih puteva, već i druga vinogorja – smederevsko, negotinsko, šumadijsko, banatsko, subotičko-horgoško... pa sve više učestvuju na vinskim manifestacijama u nastojanju da promovišu i afirmišu svoja vina. Sa jednim od najaktivnijih vinogradara i vinara, gospodinom Savom Jojićem, čovekom koji je na putu da iznedri jedan novi srpski brend – mlado vino Svatovac, razgovarali smo nedavno o, kako se to danas popularno kaže, srpskoj vinskoj priči.
-Mi treba da obogatimo ponudu vinarstva, da unesemo nešto novo. Stalno potenciramo da imamo dugu vinarsku tradiciju, što nije sporno, ali sa malo pravih osmišljenih događaja i ponuda koje vinarstvo u svetu nudi. U razvijenijim zemljama često se organizuju „veseli događaji“ vezani za vinograd i vino. Tipičan primer za to je vreme mladog vina, u čiju čast se organizuje svetkovina u Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj, Sloveniji..., pod različitim imenom, ali svugde u isto vreme, trećeg četvrtka u mesecu novembru.  U tom smislu sam i ja došao na ideju da ponudim jedno mlado vino – Svatovac, koje će vratiti veru u srpsko vino.  Prva naša manifestacija je bila stidljiva od strane građana. Prilazili su, pitali da li može da se proba, kako to da je besplatno, da ništa ne košta. Mi smo i prošle i ove godine za tu priliku doneli dva bureta, nepunih 500 litara vina i podelili u promotivne svrhe, a procenjujem da je lane mlado vino probalo bar 2.000 ljudi, a ove godine i više.  Neko će reći da je to rasipništvo, da je neekonomski u ovoj opštoj besparici, ali ja verujem da će se to nama vratiti na bilo koji način. Svrha je u konačnom ishodu, da se kupi vino koje prodaje Mačkov podrum, da se stvori brend Mačkov podrum.
Da li ste u brendiranju Svatovca, naišli na širu podršku?
-Mi smo smatrali da se vi novinari uključite u to, u smislu medijske podrške, koja je od izuzetnog značaja i ja sam zahvalan novinarima medijskih kuća koji su bili na konferenciji za štampu, a potom i na samoj manifestaciji u centru Novog Sada i na njihovim napisima ili reportažama na televiziji. Turistička organizacija Irig je skromnih mogućnosti, kako finanskijskih tako i svih ostalih, ali odlično, već godinama sarađujemo sa Turističkom organizacijom Novog Sada, koja je podržala koncept mladog vina i sa kojom ćemo u budućnosti, nadam se, izgraditi jedan novi brend Grada i ovih prostora.    
Govorimo o mladom vinu, budućem brendu Novog Sada, Fruške gore, Srbije. Koliko ljudi znaju o mladom vinu?
-Nažalost, vrlo malo. Kažu ljudi lepo je, lepo miriše, ali je nekako „tanko“. Naravno, mlada vina su uvek tanka, lepršava, vižljasta i u tome je njihova lepota. Mlada vina su lagana vina, nemaju izrazit buke koji se sukobljava sa hranom, skoro da nemaju ograničenja u primeni, već naprotiv, široku lepezu jela uz koja mogu da se piju, počev od mladog sira i gibanice, pa do paprikaša od divljači. Karakteristika zrelih, teških vina je da ne mogu da se mešaju sa svakom hranom ili vino “ubije” hranu, ili je hrana izrazitih mirisa, pa ne može da se uklopi. Lepota je piti vino iz godine u kojoj je i grožđe brano. Mlado vino nije samo karakteristično po tome što rano, prvo dođe. Postoji specijalna tehnologija, tradicionalni postupak pravljenja vina tzv. Karbonskom macaracijom, koji se u svetu primenjuje od 1937.godine. Vinarija Mačkov podrum se ubraja među retke u Srbiji koje prave ozbiljnije količine mladog vina. Naš veliki vinar i podrumar Bajilo, Vinarija Kiš, i još po neko od manjih, ga proizvode, ali ga nemaju dovoljno. Meni je žao što nismo uspeli više vinara da uključimo u proizvodnju mladog vina. Nema kod nas ni nekog velikog zamaha u sadnji sorte grožđa Portugizera, koja se smatra za odomaćenu vrstu. Kod nas je od tih starijih sorti više zastupljena frankovka, i naravno, sadnja globalnih sorti, što se mora i razumeti, jer, što je sigurno, sigurno je. Mi imamo enologa stalno zaposlenog u Vinariji, ali i stručnog konsultanta iz Italije, Udina, koji je kada je prvi put došao kod nas i kada sam mu rekao da hoću od Potrugizera proizvedem mlado vino Svatovac, on je pitao da li vi umete to da napravite, jer game je za takve stvari. Naravno, uz njegovo znanje i naše grožđe Portugizer, napravljeno je mlado vino Svatovac. Kada je bio letos, već treći put, rekao je da je Portugizer Bogom dano grožđe za mlado vino. Zašto? Zato što je to meko grožđe, bez mnogo antroksina, tanina... U našem žargonu postoji izraz „veliko grožđe“ i „veliko vino“, misli se na  Burgundac, Sovinjon, Merlot, Kaberne, Širaz, i druga, a Portugizer je jedna skromnija sorta, koja nema potencijale za velika vina. Ali ima sjajne potencijale za mlada vina: lepo miriše, lepršavo je, lagano... Uostalom, zar bi Francuzi, poznati kao velike vinopije i vinoljupci, pili loša vina. Njihovo mlado vino Božole je svetski brend.  Svaka zemlja koja ima razvijeno i bogato vinogradarstvo i vinarstvo, neguje kult mladog vina.
Kakva su, po Vašem mišljenju, srpska vina u poređenju sa stranim?
-Mi smo zapljusnuti vinima iz čitavog sveta i dobrim, ali mnogo više lošim. Ali, verujete mi, prilično putujem bar po Evropi, i u restoranima, sem onih koji moraju da opravdaju kategoriju, malo se drže strana vina. Samo se piju domaća vina. U Austriji i Sloveniji nema stranih vina, sem u resrtoranima sa pet zvezdica, gde mora da postoji mogućnost i tog izbora. A u Srbiji, u našim restoranima se diče time što mogu gostima da ponude vina iz celog sveta, što ne mislim uopšte da je loše. I ne mislim da su samo srpska dobra, ali znam da, gde god da pođemo, u bilo koji kraj naše zemlje, možemo da ponudimo odlična vina iz Srbije. Pre izvesnog veremena smo bili u Italiji, u okviru jednog projekta koji je organizovao Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada, na čelu sa prf. dr Zoranom Keserovićem, probali smo njihova vina i verujte, ona ništa nisu bolja od naših, a probali smo vina iz 7,8 vinarija. Jedina razliku je u tome što mi to još uvek radimo pomoću štapa i kanapa, dok oni imaju najsavremeniju tehnologiju, mašine i podsticaje države, ali ne znam gde će nam biti kraj kada i mi budemo imali jednu tako sofisticiranu opremu koju imaju vinari u Italiji, Austriji, Sloveniji. Lično smatram, ne samo zato što na Fruškoj gori ima najviše vinarija, da su najbolja vina upravo sa Fruške gore. Mi po tradiciji, po mnogo čemu prednjačimo, pa i po kvalitetnim vinima. Novi Sad je grad koji ima priliku da se stavi na čelo procesa afirmacije vina uopšte, a onda i ovih mladih vina, čije pijenje predstavlja jedan veseo i radostan događaj u svetu vinarstva.
Šta je po Vašem mišljenju najvažnije za dobro vino?
-Za nas vinare je jako važno da grožđe bude zdravo, pored toga što vinograd treba da rodi, da ima kvalitetno grožđe. Mi vinari smo ove godine srećni, jer smo imali dobru godinu i zdravo grožđe i verujem i da ćemo napraviti dobra vina. Naš Svatovac se i ove godine može ubrojati u dobrio vino u kategoriji mladih vina. Čak moram da kažem, za moj ukus malo i „dobrije“, nego što bismo očekivali od mladog vina, a to zato što je godina bila puna sunca, tolika je bilo snaga fenola, šećera, da bi nam skoro prijalo da je bilo nešto manje snažno, jer tada ima više mirisa. Za razliku od prošle godine ovo mlado vino ima nešto manje mirisa, ali više punoće i snage. Ono ima 13,2% alkohola, i uopšte nije bezazleno s ozirom da je mlado vino. Ali se i toga ne plašimo, jer ko može da popije dve boce neka popije bocu i po, već kako je kome mera.
Da se vratimo na marketing i brendiranje mladog vina Svatovca. Da bi čitavoj ceremoni početka pijenja mladog vina dali još jednu dimenziju, Vi ste povezali vino sa poezijom. Otkud ideja za tako nečim?
-Svaki vinoljubac je pomalo i poeta. Uz vino su se napisale mnoge od najlepših srpskih i svetskih pesama, pa i one stare, narodne pesme, pogotovo sremačke. Sa piscima drugujem godinama i uopšte, obožavam umetnost svake vrste, pa sam došao na ideju da organizujem konkurs za najlepšu pesmu o vinu i ljubavi. Iznenadilo me je koliko se ljudi odazvalo pozivu Iriške čitaonice, koja je bila tehnički nosilac posla, pa i samu komisiju, koja je u moru lepih pesama (67), odlučila da dodeli čak tri, umesto samo jedne nagrade. Ovu ideju ću nastojati da narednih godina još više razvijem, jer vino i poezija, zaslužuju jedno drugo.
Pitanje za kraj razgovora je, kako do bolje prodaje i boljeg života srpskih vinogradara i vinara?
-Samo masovno pojavljivanje na besplatnim manifestacijama, ponuditi ljudima da probaju vino jedanput, dvaput, da se sa njim upoznaju, i naravno na prikladan način ih uputiti na mesto gde će ga kupiti. Mi u Srbiji imamo veliki problem sa cenom vina. Najčešće kritika je upućena vinarima, a mi nismo jedini krivci za to. Možda negde i jesmo, ali, recimo, u Merkatoru je cena naših vina je drastično ceća. Boca našeg Portugizera, koje je naše najjeftinije vino u nekim restoranima, se prodaje po 2 hiljade dinara. Mi moramo u tom lancu, od proizvođača do onih koji to vino sipaju u čašu, da smanjimo svoje apetite da bi vino bilo pristupačno. Ja razumem da je danas platiti hiljadu dinara jednu bocu, visoka cena. Mi nismo ekonomija koja to može da podnese. Naš Portugizer u boci je 400 dinara sa porezom, u maloprodaji je od 500 do 700.dinara, da bi u restoranima koštao tri puta više. Naš glavni zamajac bi bio izvoz, ali, nažalost, ne možemo da izvozimo vina u inostranstvo. Ja to pokušavam, ali se suočavam sa vrlo neprijatnim saznanjima. Da bi mi mogli da izvezemo vino u Austriju, i da bi mogli da se nađemo u jednom osrednjom restoranu sa tri zvezdice, Srbija mora da promeni svoj ugled. Srbiju neko mora da drugačije da doživljava, da bi neko mogao da popije vino iz Srbije. Vino se poistovećuje sa ugledom i tradicijom zemlje iz koje dolazi. Kada se pojavite na terenu zemlje bogate vinskom tradicijom, ljudi su skeptični u pogledu srpskih vina. Oni svoje mišljenje promene kada ga probaju. Ali da bi se na globalnom planu promenilo mišljenje, mora mnogo da se investria u promenu ugleda celokupnog našeg prostora. Vinarija Mačkov podrum dobila je brojna značajna priznanja upravo u inostranstvu. To je za nas veliko priznanje, ali i nada da će stvari krenuti na bolje i da ćemo konačno preći granice naše zemlje i otići u svet. Dok se to ne desi, nama jedino preostaje proizvodimo najbolja i najkvalitetnija vina i da dalje radimo na njihovoj promociji u zemlji i svetu – izjavio je gospodin Sava Jojić.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar