Ništa nije mirisalo na dobro tog subotnjeg jutra, sedamnaestog dana u decembru, dok smo moj prijatelj iz mladih dana Nenad Bermet Aleks Ratković, kako on kaže, može biti tu još nekih prezimena, ali, otom potom, ulazili u Zrenjanin.
Kiša je lila kao iz kabla i pokvarila „otvorenu varijantu“ novogodišnje emisije „5kazanje“. No, ispostavilo se, da je improvizacija globalnog vojvođanskog sela u staroj Hali sportova pod imenom „Medison“, bila lak zalogaj za spretne organizatore, koji su do podneva, sve namontirali, da emisija može da krene.
Borini verni prijatelji i saradnici, desetak tamburaških bandi, Hor prelepih devojaka i dirigentkinja Zorica Kozlovački iz Srednje muzičke škole „Josif Marinković“ iz Zrenjanina, vinari iz Vinarije „Aleks“ i Vinarije „Mrđanin“ iz Sremskih Karlovaca, te tzv. mali vinari i rakijaši, za svoju dušu, tridesetak udruženja žena sa svojim đakonijama, medari, golubari, svinjari sa proizvodima od mangulice, vojvođanskog brenda, negovanog u Zasavici i Kovilju, bombondžije, slamarke i veziljke, privatna firma „Gomeks“ sa fantastičnim kobasicama, pogotovo onom „Banaćankom“, koja je, ruku na srce, ne zato što je naša, ali, bolja od bilo koje Kranjske, BB trade-a, oporavljeni Agroživ iz Pančeva, i mnogi drugi prijatelji emisije, uz gradonačelnika Zrenjanina i naravno, Boru Otića, sa mnogobrojnom ekipom snimatelja, organizatora i prateće službe iz TV Vojvodina, bili su spremni za najveseliju i namasovniju novogodišnju emisiju „5kazanja“. Sjatilo se tu i na stotine, ajde da ne kažemo na hiljade, jer bilo je na momente toliko sveta da nisi mogao da prođeš, kao na koncertu Zdravka Čolića. Ipak, ovde je bilo mnogo ozbiljnijeg i iskusnijeg sveta.
Snimanje je počelo, kada je Bora Otić, autoritativnim i poštovanim glasom sa improvizovane bine, poručio mnogobrojnim „bandama“ da se malo utišaju i da čekaju na svoj red za svirku. Krenuo je od jednog do drugog štanda. Red razgovora, red muzike. Svi su ga očekivali, svako na svoj način spremao je govor i čekao baš taj trenutak Borinog dolaska, da bude interesantan, zapažen, a Bora je strpljivo svakog saslušao, sa svakim nazdravio i svakom poželeo Srećnu novu 2012. godinu, dobro zdravlje i uspeh u radu. Trajalo je to dobrih tri sata. Tri sata tiskanja oko Bore, čoveka, koji kao magnet privlači ljude da mu priđu, ispričaju nešto najinteresantnije i najoriginalnije o sebi ili svom poslu, ili tek vide, kako kažu, „našeg Boru“. Brojni posetioci Hale sportova su se tokom snimanja emisije, gurali oko Bore i njegove snimateljske ekipe, ne bi li i oni bili deo te novogodišnje Borine priče, poslednje u ovoj godini. A kada je sve završeno i kada su kamermani, pa i Bora, konačno mogli da stanu i predahnu, krenulo je, spontano, bećarenje i veselje. „Bande“ su se uhvatile instrumenarta, a žene u kolo, da bi se potom, sve proširilo, razigralo, raspevalo. Ljudima uvek treba pesma, igra, opuštanje, ali, kada je to na Borinu novogodišnju emisiju, onda je to nešto specijalno. A Bora, vidno umoran, strpljivo je divanio i slikao se sa svima, kako sa svojim starim poznanicima, pajtašima, sagovornicima, tako i sa mnogobrojnim Zrenjanincima. Ta njegova osobina da svakog sasluša, koštala ga je i ovoga puta vremena, ali i doprinela njegovoj daljoj popularnosti. Defiitivno, ljudi ga vole, pa ćemo i sledeće godine, kako je Bora najavio, već od 6. januara, moći da uživamo u „5kazanjima“ i reprizama Bore Otića.
Bora Otić godinama u emisiji „5kazanje“ traga za nečim izvornim, ili starim, ali uvek novim, sa „običnim“ vrednim i zanimljivim ljudima, ali istovremeno i ljudima od imena i čuvenja, svojevrsnim brendovima kako se to danas moderno kaže, u svojoj kategoriji ili branši. Bora okuplja, prepričava i promoviše, godinama, a emisija mu je uvek popularna. Tako je bilo pre, a tako će, sasvim sigurno, biti i posle snimanja ovogodišnjeg, novogodišnjeg „5kazanja“. Možda je pretenciozno poređenje da su Bora Otić i njegovi sagovornici, pajtaši i prijatelji, vojvođanska reprezentacija. A kad zaigra Borina reprezentacija na programu Televizije Vojvodina, praktično jedina brend emisija ove medijske kuće, okupi kraj malih ekrana i za premijeru, a i za reprize emisija, brojnu publiku. Zato smo i mi Bori poželeli još puno premijera i repriza u 2012. godini.
