Thu03042021

Poslednja izmena:11:37:17 AM

Back HRANA I PIĆE VINO Podrum Nedin, porodična priča

Podrum Nedin, porodična priča

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 4
  • Sledeća

Nekada bilo, a sada se pripoveda, da je krajem XIX veka, Gudurica, kao deo Austrougarskog carstva, bila mesto gde se određivala cena vina, koja je važila u celoj Evropi. Na milenijumskoj izložbi u Budimpešti (1896) čuveni Vrščanin Paja Jovanović je izložio svoje kolosalno delo, sliku “Vršački triptih”, a Gudurica se prikazala sa 280 sorti grožđa.

Danas se u “Vršačkim vinogradima” na oko 1.700 hektara vinograda gaji 15 sorti grožđa, od kojih je najrasprostranjenija Italijanski Rizling.

U malenom selu Gudurica, četrnaest kilometara udaljenom od Vršca, trenutno živi šesnaest različitih nacija, a do pred Drugi svetski rat bilo je to čisto nemačko selo. Od davnina je Gudurica poznata po proizvodnji dobrog vina. Od rimskog doba, o čemu svedoče brojne amfore, preko srednjeg veka, kada se vino iz jugoistočnog Banata pilo na dvorovima i drugim prestižnim mestima širom Evrope. Ipak, vrhunac i vinski karakter, Gudurica je dobila u XVIII i XIX veku, kada su se na ovo područje doselili vinogradari iz Rajnske oblasti i Mozela. Za Guduricu su bile posebno važne dve porodice veleposednika, porodica Johana Teca i Roberta Bera, koje su za sobom ostavile dva značajna i velika podruma, koja su  i danas na neki način aktivna i svedoče o vremenu i vinskoj kulturi Gudurice toga vremena.

Posle Drugog svetskog rata, iseljavanjem nemačkog življa, i doseljavanjem drugih naroda i narodnosti iz bivše Jugoslavije, donekle se nastavlja tradicija vinogradarstva, a 1957. godine ujedinjenjem više manjih preduzeća iz Vršca i Gudurice osnovani su “Vršački vinogradi”. Imalo je to za posledicu negativnu konotaciju koja je dovela do današnjeg stanja, jer je ovaj vinski gigant polako, ali sigurno, ugušio manje vinogradare i vinare.

Poslednjih dvadesetak godina Gudurica se polako budi. Gudurica danas ima šest registrovanih vinskih podruma. Uz Podrum „Nedin“, tu su i Podrum „As“, Podrum „Vrekić“, Porodični podrum „Selecta“, Poljoprivredno gazdinstvo „Gudurička priča“ i „Berov podrum“, od kojih su neki manji, do 10-12.000 litara, ali ima i onih mnogo većeg kapaciteta. Dosta ljudi u Gudurici ima do 600 litara, što je samo za lične potrebe.

Nekada je Gudurica živela od vina, i milion stvari nije iskoristila, a danas, svoju perspektivu vidi upravo u vraćanju na staru tradiciju, obnavljanju i nastavku vinogradarstva i vinarstva, tamo gde se nekada stalo.

U okviru projekta Bogatstvo različitosti, koju vodi klaster Istar 21, a realizuje Turistička agencija Magelan, Gudurica je izabrana među četranest potencijalnih kandidata koji zadovoljavaju uslove za razvoj turizma, za dovođenje kako domaćih tako i stranih gostiju, ali i perspektivu za dalji razvoj. U sklopu tog programa, grupa turista iz Novog Sada i Beograda, sredinom decembra posetila je Guduricu i, između ostalog vinski podrum porodice Nedin.

-Mala porodična vinarija zamišljena je tako, da nas petoro članova porodice, radimo i živimo od ovoga - rekao je pater familias, Josif Nedin. Imamo 3 hektara vinograda, i svoje grožđe prerađujemo u vino. Imamo Italijanski i Rajnski Rizling, Traminac, Beli Burgundac, a od crvenih sorti, Caberne Sauvignon i nešto manje Merlot. Za sada na crvene sorte otpada svega 10-15% zasada. U okolini Gudurici ima oko 1000 hektara pod vinogradima, a 80% zasada su bele sorte. U zadnjih desetak godina se sade i crvene i vrlo dobro uspevaju. Mislim da je razlog zašto se ovde gaje više bele sorte je rezultat nekadašnje politike, da Vršac i okolina proizvode bela vina, jer su Makedonija i Hrvatska proizvodili crvena vina. Ja ne verujem u priču da na ovom terenu ne uspevaju crvene sorte zbog klime. Nedavno smo posetili Mađarsku, koja na svojim severnim i hladnijim trenima na 500 hektara gaji 90%  crvenih sorti. I to vrhunske sorte Merlot i Cabernet, koje vrlo dobro uspevaju. I u našem kraju se sve više sade crvene sorte i mada su poslednje godine izuzetno sušne, crvene sorte dobro uspevaju.

- Kapacitet naše vinarije je oko 10.000 litara, nekada je malo više, a nekada i dosta manje, što zavisi od godine. Ove godine smo imali veliki grad u jednom delu vinograda, ali od grada se „branimo“ tako što, pošto  je protivgradna oprema jako skupa,  imamo vinograde na tri mesta. Takvu prirodnu zaštitu smo nasledili od Nemaca, jer nekada nije bilo mogućnosti za neke protivgradne mreže, a nemamo ih ni danas, jer je investicija po hektaru 13.000 evra. Za naše uslove je to mnogo.

A na pitanje, kojim vinom iz svog podruma najviše voli da se pohvali, nije želeo da da konkretan odgovor. Ponašao se prema svom vinu kao otac kojeg pitate koje svoje dete najviše voli, a gospodin Nedin ih ima troje, dve devojčice, stariju Nataliju, mlađu Jelenu i  najmlađeg, sina Nenada. Sa majkom Snežanom, cela porodica je zdušno angažovana i u vinogradu i u vinariji, tako da je to bukvalno jedna porodična priča.

Gospodin Nedin trudi se da oživi i jednu staru, autohtonu sortu belog stonog grožđa Kreacer, koja skoro da je nestala. Može se naći po nekim starim vinogradima u tragovima. Pokušao je da obnovi zasade ali, nešto nije bilo u redu tako da pokušaj nije uspeo, a i Rumuni su ga registrovali kao svoju sortu. Gospodin Nedin pamti da je u guduričkom kraju bilo dosta Traminca i jako je dobro uspevao. Danas ove sorte ima samo  na jednom hektaru u čitavoj Gudurici, u vinogradu porodice Nedin, koja ga je zasadila pre 4 godine, da ga malo obnove i napravili su odlično vino.

-Moja supruga Snežana i ja smo od 1994. godine u ovoj priči, i retko ćete u Gudurici naći kuću koja ne proizvodi vino makar za svoje potrebe. Jako malo ljudi se odlučilo na ovakav vid proizvodnje vina zato što smo došli u poziciju da počinjemo iz početka a država nam ne izlazi u susret u dovoljnoj meri. Vinogradarstvo i vinarstvo je jako skup „hobi“, morate mu se potpuno posvetiti, a ono vam nekada vrati uloženi trud, nekada ne - zaključio je na kraju Josif Nedin.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar