Kraj januara obeležile su velike snežne padavine na većini planina u Srbiji, a posebno na Kopaoniku. Posle tri godine „suše“, nebo se „otvorilo“, kao da je želelo da Kopaoniku i fanatičnim skijašima nadoknadi propušteno.
Temperatura se noću spuštala i do minus 20, danju je bila do minus 15, a visina snežnog pokrivača je, kako gde, ali najčešće, bila iznad jednog metra. Ipak, Skijališta Srbije na ovoj planini, zima nije iznenadila. I pored takvog (ne)vremena, generalno, na najposećenijoj skijaškoj planini iliti Srpskim Alpima, kako je mnogi od milje zovu, sve funkcioniše baš onako kako treba. Vetar i neprozirna zavesa od magle, uglavnom su ti koji pravi najviše problema Skijalištim i„normalnim“ skijašima. Onim istinskim, baš ništa ne smeta. Predraga Milovanovića, rukovodioca Skijaškog centra na Kopaoniku, zamolili smo da nam nešto više kaže o ovogodišnjoj sezoni na KOP-u.
–Skijaška sezona 2011./12. na Kopaoniku, počela je vrlo loše za nas, bez snega i uslova za pravljenje veštačkog snega i bez gostiju. Uslovi za pravljenje snega su se stekli 9. decembra i mi smo tog dana pokrenuli Skijalište, prvo sa jednom žičarom i jednom stazom na Karaman grebenu, pa smo posle toga, kako su se uslovi sticali, sukcesivno puštali u rad žice i staze, do pred Novu godinu, kada je počeo da pada prvi sneg. Sada ga van staza ima više od jednog metra, a na brdima, gde je duvao jak vetar, pošto je padanje snega bilo praćeno jakim vetrom, ima ga mnogo manje. Trenutno na stazama ima 25-70 cm snega. Od svih staza u funkciji nisu staze jedino Gvozdac i Ledenice, ali će one biti osposobljene za dva-tri dana. Planiramo da za koji dan pustimo u rad i Snow board park, koji je novina u Skijaškom centru Kopaonik, a nalazi se pokraj staze 3, Krst. Snow board park će biti primeren svim borderima od početnika do onih koji jako dobro vladaju bordom. Novost je ove godine i klizalište koje se nalazi u Dolini sportova. Takođe, imamo i jedno sankalište koje se nalazi naspram osvetljene staze Malo jzero i tu se svi mogu sankati besplatno. Za ljubitelje noćnog skijanja, staza Malo jezero radi svake večeri od 19-22 časa. Dobra vest za skijaše je da skvako onaj ko ima dvodnevni ili višednevni ski pass, može na ovoj stazi da skija vesplatno.
Znamo da sje prilikom pravljenja staza vođeno je računa da se što više hotela uveže u sistem žičara tako da gosti čim izađu iz hotela mogu da stanu na skije i izađu na stazu, kao i da se u hotele vrate na skijama. Ipak, nakon bombardovanja, sa nekima to nije bio slučaj. Kako je danas?
-Praktično, svi skijaški pravci su u funkciji. Ove godine smo osposobili stazu Sunačana dolina, tako da gosti hotela Putnik sada mogu direktno da uđu u sistem žičara, pošto imaju veznu stazu za dolazak kao i za prilaz hotelu. Žičara Sunčana dolina je uspostavljena posle dugo vremena 2010. godine, ali kako 2010/2011. nije bilo snega u dovoljnim količinama, puštena je u rad tek ove godine. Za goste Brzeća, dobra vest je da rade staze Bela reka I i II. Bela reka II je puštena u rad posle 3 godine i uređena je i bezbedna za skijaše, tako da oni koji vole skijanje na ekstremno teškim stazama imaju priliku da skijaju na Beloj reci II. Sa puštanjem u rad Bele reke II, gosti Brzeća se direktno mogu uključiti na sve staze na Kopaoniku.
Javnost je upoznata sa činjenicom da su tokom letnjih meseci prošle godine Skijališta Srbije na Kopaoniku napravile tri nove žičare. Da li su sve u funkciji?
-Jedna od tih je već pomenuta Sunčana dolina, druga je žičara Krst, a treća je Karaman greben, koji je imao fiksni četvorosed. On je zamenjen sa šestosedom koji ima mnogo veću propusnu moć. Satni kapacitet ove žice je 3000 skijaša, dok je stari imao propusnu moć od 2.400 skijaša, ali je bio duplo sporiji. Nova žica na Karaman grabenu ide 5m/sec, a stara je išla 2,5m/sec. Tako da sada na Kopaoniku imamo 25 žičara uz mogućnost da istovremeno skija 32.000 skijaša. Ove sezone ih je najviše bilo 5.100 za vreme zimskog raspusta, kada je radilo samo 6 staza, a rekord Skijališta je 7.000 skijaša istovremeno na stazi, ostvaren pre dve godine na Sretenje. Prošle godine se radilo i na izgradnji drugog jezera za veštačko osnežavanje, ali nije završen cevovod koji spaja ta dva jezera tako da Skijalište radi sa istim kapacitetom vode za veštačko osnežavanje. U planu je da se sledeće godine osneži i Gobelja, a to podrazumeva i osnežavanje staze Jaram. Inače, generalno nekih većih problema u funkcionisanju skijališta ove godine nije bilo. Tačnije, problema je bilo dok nije počeo da pada prirodni sneg, zbog slabe akumulacije vode u jezeru, koja je bila dvostuko manja od uobičajene. Nismo imali dovoljno „materijala“ za pravljenje snega.
Ovu skijašku godinu je, kao i prethodnu, obeležio Ski opening, zajedničkom akcijom Skijališta Srbije sa kopaoničkim hotelima od 9-11 decembra. Krajem marta nas očekuje manifestacija Ski Exit, kada je najavljen veliki broj gostiju iz inostranstva i Srbije, Očekujemo da će to biti pravi skijaški doživljaj sa atmosferom kao na novosadskom Exitu, mada se i sada na Kopaoniku može čuti sve više stranih jezika, a skijaški centar sve više podseća na evropske centre. Ipak, najviše je bivših „naših“ iz Crne Gore, Republike Srpske i Makedonije.
Ipak, ima li nekih problema na stazi?
-Naravno, ali onih sitnih, ljdskih, a opet, mogu biti i krupni. Svake godine upozoravamo skijaše da na stazama poštuju red i propisane norme ponašanja kao i da realno procenjuju svoje mogućnosti i sposobnosti, koliko mogu da skijaju i na kakvim stazama, pogotovo u vreme kada ima malo više gostiju i kada je veća gužva na stazama. I pored toga, Dešava se često da ljudi žele da skijaju na teškim stazama, a znanje im nije na odgovarajućem nivou kao ni kondicija, pa i da voze tamo gde je zabranjeno. Tako smo više puta ove godine imali slučajeva da pojedni skijaši ili grupa njih promaše vezne staze. Jedna grupa od četiri skijaša je, čak, u nameri da sa staze Bela reka II stigne do Kneževih bara promašila putanju, izgubila se u šumi i dubokom snegu, pa smo sa Gorskom službom spašavanja išli u akciju koja je trajala više od tri sata. Pošto su se potpuno izgubili, dugo nismo mogli da ih lociramo, morali peške da silazimo kroz dibok sneg, a kada smo ih našli, zbog težine pancerica i skija sve to je otežavalo izvlačenje, ali smo na sreću u tome uspeli. Kakva je saradnja sa kopaoničkim hotelijerima?
-Mogu samo da izrazim zadovoljstvo da poslednjih godina dobro sarađujemo sa hotelijerima i da smo u svakodnevnom kontaktu, dajemo im informacije na stanju na stazama, o temperaturi o vremenskoj prognozi i druge značajne informacije. Takođe smo zajedno nastupili na više sajmova što se pokazalo kao jako dobar potez.
Prvi talas gostiju koji su iskoristili da sa decom dođu na Kopaonik je prošao. Sada se već menja struktura gostiju. Više nema toliko porodičnih grupa već gostiju tipa grupa, poput vojnih pitomaca, studenata DIF-a i drugih. U narednom periodu očekujemo mnogo više tzv. vikend skijaša, pa će Skijaški centar na Kopaoniku biti mnogo više opterećen za vreme vikenda, naročito za Sretenje, kada, ako da Bog, očekujemo da srušimo taj rekod od 7.000 istovremenih skijaša na stazama. Vremenske prilike ovih dana (ni)su bile dobre. Sneg je padao uz jak vetar i otežavao nam posao. Ipak, svi smo srećni što ga ima, jer, dok ima snega biće i gostiju - obavestio je Predrag Milovanović.
U međuvremenu, dok sam završavao pisanje ovog teksta, desilo se još nešto, što nisam mogao da propustim, a da na ovom mestu ne pomenem. Naime, Skijališta Srbije su se odazvala na poziv za pomoć i učestvovala u akciji spasavanja stanovnika zavejanih sela u okolini Brusa. Na poziv Predsednika Opštine Brus, iz sela Kriva Reka, evakuisane su, uz pomoć tabača snega, dve starice u izuzetno teškom zdravstvenom stanju. Radi se o Dubovac Milojki i Đurić Stadiji koje su, obe, žiteljke ovog udaljenog sela. Nakon nekoliko sati probijanja kroz velike snežne smetove, krećući se neuređenim delovima Kopaonika, u uslovima jako loše vidljivosti, stiglo se uspešno do obe starice. Osim radnika Skijališta Srbije, u akciji su učestvovali i pripadnici GSS za slučaj da je potrebno ukazati hitnu medicinsku pomoć. Obe žene su prevezene do mesta na kome je čekalo sanitetsko vozilo sa medicinskom ekipom, vatrogasna služba i pripadnici sektora za vanredne situacije MUP. Na ovaj način su pokazali svoju profesionalnost, ali i humanost i u potpunosti opravdali smisao svoga postojanja.
