Wed08042021

Poslednja izmena:08:44:22 AM

Back HRANA I PIĆE VINO Vinski vitezovi, čuvari časti vinske kulture

Vinski vitezovi, čuvari časti vinske kulture

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 6
  • Sledeća

“Vinska kultura je deo gastronomske Kulture, a ova deo opšte Kulture jednog naroda. Ona podrazumeva negovanu i civilizovanu potrošnju vina. Vinska kultura može biti važan reprezent stepena civilizovanosti jednog naroda, što potvrđuje italijansku izreku: Ako želiš da upoznaš jedan narod, sedi za njegov sto i pij njegovo vino”. Tako o vinu govori naš istaknuti vinski stručnjak prof. dr Slobodan Jović.

Srbija, realno nikada nije bila velesila u proizvodnji vina, imala je samo svoje svetle trenutke. Bilo je to kada je u III veku u Sirmijumu, rimski car Marko Aurelije Prob, na obroncima Alma Mosa započeo uzgoj vinove loze u kontinentalnom delu Evrope. Širenju zasada pod vinovom lozom u Srbiji doprineli su kralj Milutin, knez Lazar i despot Stefan. Car Dušan je posedovao velike vinograde i dvorski vinski podrum u blizini Prizrena. U njegovo vreme iz vinograda i podruma u Velikoj Hoči vino je keramičkim vinovodom dugim 25 km dopremano do carskih podruma u prestonici. U vreme srednjevekovne Srbije pehar vina bio je sastavni deo dijaloga, dogovora, zakletvi, opomena, obećanje, zakona i običaja.
Potvrda o kvalitetu karlovačkih vina u XIX veku sigurno je činjenica da su mitropoliti Pavle Nenadović i Stefan Stratimirović tokom svoje vladavine upravo Ausbruhom i Bermetom uspevali da privole austrijski dvor na izvesne povlastice vezane za crkvena i nacionalna pitanja. Ime velikog vožda Karađorđa vezuje se za nastanak Topolsko vinogorje, za kneza Miloša Smederevskog, a za Hajduk Veljka vinogradarstvo Negotinske krajine. Kada nije vodila ratove Srbija je sadila vinograde. Problem sa vinovom lozom je vreme a Srbija nikada nije imala dovoljno duge intervale mira da dozvoli vinovoj lozi da zavlada prostorom.
Posle Drugog svetskog rata vinogradarstvo i vinarstvo bili su zapostavljeni na račun jačanja industrije. Ipak, iz tog vremena pamte se veliki sistemi, “Navip”, “Župski Rubin”, “Vino Župa”, “Vršački vinogradi”, ali njihov kvalitet bio je zamenjen kvantitetom. No, i tada je Srbija imala 100.000 hektara pod vinovom lozom a danas, realnih 16.000, mada se licitira sa znatno većim brojkama.

Devedesetih godina XX veka Srbija se iz temelja izmenila. Svest o značaju vina izbila je u prvi plan. Oni koji su imali zemlju sadili su vinograde, oni koji nisu mogli da imaju svoje vino, postali su vinoljupci. Najodaniji poštovaoci vina promivisali su se u zaštitnike, organizovali u udruženja, vinske redove po ugledu na evropske iz srednjeg veka. Čuvari vinske kulture, vinski vitezovi, jedni su od onih koji su dali sebi u zadatak da propagiraju i šire vinsku priču među “nevernike”.
U Evropi ideja vinskih vitezova je stara vekovima. Rodila se u Švajcarskoj pre više od tri stotine godina, sa poentom širenja kulture pijenja vina i odvajanja vina od ostalih pića. S vremenom su se vinski redovi širili po Evropi i svetu i danas ih ima oko 550. U svakom vinskom redu uspostavljena je viteška hijerarhija, koja omogućava viteško napredovanje, od viteškog pripravnika (hospres ili hospital), preko viteškog savetnika (conciliarius de vino) i viteškog sudije (ludex de vino) do vinskog viteza (equest de vino) odnosno viteške dame (wine lady). Svaki viteški red ima svoj Statut, svoje osnivače i konzule. Vinski vitez se postaje na predlog jednog ili više članova vinskog viteškog reda, s čime treba da se slože i ostali vitezovi. Po dobijanju saglasnosti, potencijalni član treba da položi ispit iz poznavanja vina, a nakon toga sledi primanje u viteški red. Ceremonija je veoma svečana. Pripadnici vinskih redova sebe smatraju čuvarima časti vina, tog najstarijeg i najzdravijeg pića i od onda do danas vitezovi se trude da daju svoj doprinos na stvaranju kulture proizvodnje i potrošnje vina. Vredno rade na uzdizanju kulta vina i njegovom odvajanju iz ogromne porodice drugih pića. Zadatak vinskih vitezova je i da u maniru pravih vitezova, najbolja vina svoje zemlje razmenjuju sa vitezovima drugih zemalja.

Za razliku od evropskih, nastanak naših vinskih redova datira od skora. Najstariji vinski red je Arena Zabatkiensis (Subotički pesak) oformljen 22. januara 2001. godine u Hajdukovu, Palić, i danas ima 33 člana. Danas u Srbiji egzistiraju ukupno devet vinskih redova, ali je tendencija da se formiraju novi. Evropski vinski red “Sveti Georgije” iz Novog Sada, osnovan 24. maja 2007. godine, koji danas broji oko 350 članova, je najveći i najaktivniji među Udruženjima. Za njim slede vinski viteški red “Singidunum”iz Beograda, osnovan 17.02. 2010. godine,“Sveti Teodor” iz Vršca, koji je ime dobio po zaštitniku grada,“Sveti Đorđe” iz Feketića, te “Monah Dorotej” iz Aleksandrovca. Vlasotinačko vinogorje dobilo je svoje vitezove "Svetog Simeona", 25.4. 2010. godine, vinski red Telečke visoravni „Hagios Demetrios” ili „Sveti Dimitrije” osnovan 4.12.2010. godine, dok je Vinski viteški red "Constantin Vinetum" iz Niša, najmlađi, formiran 14. februara 2011. godine.

Danas se u svetu promoviše posebno zdravstveni aspekt uživanja vina, pri čemu izjava “oca penicilina” Luja Pastera, da je :”vino najzdravije i najhigijenskije piće” dobija punu naučnu potvrdu i afirmaciju. Navodi, koji deklarišu vino kao “piće nad pićima”, “božansko piće” i devize poput: “Druga pića pijte, a u vinu uživajte”; “Vino usne pretvara u osmeh, a osmeh je jedina kriva linija koja u životu može da ispravi mnoge stvari”; “Vino kod žena stvara popustljivost, a kod muškaraca odlučnost”; “Istina o vinu se uči čitavog života”; “Vino je jedino piće promovisano u Božansko. Ono traži društvo, prijatelje i ambijent”; “Vino je sveto, vino je večno, živeli”;, samo su neke iz široke lepeze poslovičnih uzvika vezanih za vino. A ako ovome dodamo i onu da je: “Vinova loza majka, zemlja otac, a klima njena sudbina”, primećujemo da je Srbiji Bog dao sve. Na kraju, dao joj je i vitezove, i viteške redove koji će širiti znanje o vini i njegovom značaju, njegovoj duhovnoj, religijskoj i mitskoj moći. “Vino je priča koja se uvek priča, pesma koja se stalno peva i radost i ljubav koje se stalno doživljavaju” i jedan od zadataka naših vinskih vitezova je da svojim delovanjem doprinesu da vinska kultura zavlada i našom zemljom.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com